Podizanje svesti o značaju upravljanja otpadom i ciljevima na nivou jedinica lokalnih samouprava bila je tema treće online informativne radionice „Upravljanja otpadom“ koja predstavlja jednu od aktivnosti ENVAP3 projekta, održane u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Stalnom konferencijom gradova i opština.
O značaju ove teme za jedinice lokalne samouprave, u uvodnom delu su govorili Sandra Dokić, pomoćnica ministarke, Sektora za međunarodnu saradnju, projekte i klimatske promene, Ministarstva zaštite životne sredine, Miodrag Gluščević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti, SKGO i Cecilia Stafsing, projektna menadžerka na ENVAP3 projektu, Švedska agencija za zaštitu životne sredine.
„Na sednici Vlade je prošle nedelje usvojen Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godine. Programom se utvrđuje koji su to strateški ciljevi i osnovna načela kako bi se unapredio sistem kojim akteri upravljanja otpadom treba da se pridržavaju kako bi se ti ciljevi ispunili. Zadatak lokalnih samouprava u ovom procesu jeste da identifikuju probleme i šta je to čime bi trebalo da se u narednom periodu posvete. Ono što u ovom trenutku možemo istaći jeste, da prosečan obuhvat sakupljanja komunalnog otpada iznosi 86,4 odsto, a pokrivenost mora biti 100 odsto.“ – istakla je Sandra Dokić i dodala: „Prema izveštajima iz 2020. godine ukupno generisani komunalni otpad iznosi 2,95 miliona tona, dok je 2,3 miliona sakupljeno i odloženo, a na deponije je odloženo skoro 80 odsto otpada, samo 19% na sanitarne. Trenutno se reciklira 15,45 odsto otpada, a cilj je da se stopa reciklaže komunalnog otpada poveća na 25% do 2025. i 35% do 2030. godine. Prema zahtevima EU, komunalni otpad koji se odlaže na deponije treba da iznosi svega 10 odsto, a stopa reciklaže treba da se poveća na 65 odsto. Sve to govori o tome koliko je sveobuhvatan i ozbiljan posao pred nama. Do 2031. godine je predviđen regionalni sistem upravljanja otpadom i formiranje 26 regiona. Opšti cilj jeste razvijanje održivog sistema upravljanja otpadom u svrhu očuvanja resursa i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu i degradaciju prostora.“
Miodrag Gluščević je naglasio da je ova tema aktuelna godinama unazad i da je glavni cilj da se trenutno stanje poboljša i unapredi. „Istakao bih pomoć koju Vlada Švedske pruža lokalnim samoupravama i prenosi znanje u samom sistemu upravljanja otpadom, ali i procesu koji se tiče pristupanja Evropskoj uniji. Susretali su se sa izazovima sa kojima se i mi danas susrećemo, posebno u sistemu upravljanja otpadom kao i u drugim domenima zaštite životne sredine. Njihova iskustva i naša saradnja sa njima, jedna je velika dodatna vrednost za sve učesnike u ovom procesu ka postizanju cilja.“
Cecilia Stafsing je ukazala da institucije na lokalnom nivou igraju važnu ulogu u implementaciji zahteva Evropske unije, ali i ukazala na napredak Srbije kada je reč o zaštiti životne sredine. „Drago nam je da vidimo progres koji je Srbija ostvarila u pripremi za pregovore i uspešno otvaranje Klastera 4 i Poglavlja 27. Projekat ENVAP3 ima za cilj da informiše glavne stejlholdere u pripremi za pregovore u ispunjavanju zahteva za delovanje uključujući uoblast kvaliteta vazduha, otpadnih voda i upravljanja otpadom. Veoma zahtevan i intenzivan proces je ispred nas u pogledu Poglavlja 27 i lokalne samouprave će igrati veliku ulogu u ovom procesu. Aktivno učešće lokalnih samouprava je neophodan uslov za bržu implementaciju svih zahteva.“
Panelisti koji su pružili svoj doprinos na radionici na temu „Upravljanje otpadom“ i dali osvrt na važnost ove teme su: Aleksandra Vučinić, šef Odseka za cirkularnu i zelenu ekonomiju, Ministarstvo zaštite životne sredine, Filip Abramović, pomoćnik ministra u Sektoru za otpad i otpadne vode, Ministarstvo zaštite životne sredine, Iva Zlatić, Odeljenje za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave, Ministarstvo zaštite životne sredine, Vera Pullen, Odeljenje za upravljanje projektima finansiranih iz fondova EU i međunarodne pomoći u oblasti životne sredine, Ministarstvo zaštite životne sredine, Nebojša Redžić, načelnik Odeljenja za Nacionalni registar izvora zagađivanja, Agencija za zaštitu životne sredine, Vera Blagojević, rukovodilac Komunalne službe, KJP „ZLATIBOR“ Čajetina.
Učešćem u programu podrške zaštite životne sredine, opština Čajetina dodatno je edukovala svoje kadrove, ojačala kapacitete i infrastrukturu, uredila strateška dokumenta neophodna za realizaciju primarne selekcije i odgovornog upravljanja otpadom. Čajetina predstavlja primer dobre prakse u oblasti zaštite životne sredine, koja za primarni cilj ima nameru da postane prva EKO opština u Srbiji.
Radionica „Upravljanje otpadom“ je treća u nizu radionica koje su se bavile temama značajnim za zaštitu životne sredine, a prethodne dve radionice su se odnosile na kvalitet vazduha i otpadne vode. Radionice su realizovane u okviru Programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ i „Pripreme za pregovore vezano za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, Faza 3, Program pristupanja u oblasti zaštite životne sredine (ENVAP3)“, koje finansira Vlada Švedske kao najveći bilateralni donator u oblasti zaštite životne sredine.
