Starimo brže od stanovništva Zapadne Evrope, a produktivnost nam opada: Ekonomske posledice negativne demografije

0
Fotografije: Stefan Vacić

Na FEFA u saradnji sa CEVES u Beogradu održana je prezentacija ključnih nalaza nedavno objavljene studije MMF-a pod nazivom ”Rizici demografskih promena u Centralnoj i Istočnoj Evropi” o socio-ekonomskim implikacijama aktuelnih negativnih demografskih trendova u Srbiji i zemljama Centralne i Istočne Evrope, sa fokusom na tržište rada, ravnu potrošnju, agregatnu produktivnost i privredni rast.

Prema nalazima ove studije, kako je objasnio Rufing Zang iz MMF-a i jedan od autora istraživanja, polovina CESEE zemalja će do 2050. godine imati pad u broju stanovnika od čak 15 odsto, ali i da stanovništvo ovih zemalja stari brže od stanovništva Zapadne Evrope.

Pregled slike

Studija je pokazala da će opadajući broj stanovnika dovesti do drastičnog smanjenja ponude radne snage do 2050. (u Srbiji od 10 do 30 odsto) što politike usmerene na povećanje nataliteta i povećanje stope participacije potencijalno ne mogu biti u stanju da nadoknade.

Starenje stanovništva može da poveća pritisak na javnu potrošnju, posebno u domenu izdataka za zdravstvenu zaštitu i penzije, čak i do 4 odsto BDP.

Agregatna produktivnost može da opada ukoliko prosečna starost stanovništva dostigne prag iznad 50 ili 55 godina. Sa obzirom na sve navedene potencijalne promene, demografski trendovi, zaključuje ovo istraživanje, može imati snažan negativan uticaj na provredni rast, proces ekonomske konvergencije i makroekonomske ravnoteže.

Dva moguća rešenja ovog problema su umerene ili ambiciozne reforme, u zavisnosti od konkretnih prilika u određenoj zemlji, a koje podrazumevaju veću participaciju žena u radnoj snazi, podizanje starosnog praga za odlazak u penziju, ali i više zaposlenih u starosnoj grupi starijoj od 55 godina.

Valjalo bi imati na umu, istakao je Zang, da radna snaga ima i pozitivne strane, pošto su stariji radnici po pravilu iskusniji, mimo onih negativnih poput poteškoća u adaptiranju.

Nakon prezentacije je održana i panel diskusija u kojoj su učestvovali Nikola Altiparmakov (Fiskalni savet RS), Kori Udovički (CEVES), Fransin Pikap (UNDP) i Milojko Arsić (Ekonomski fakultet UB).

Pregled slike

Učesnici su se složili da je vladanje u smislu toga koliko poverenja građani imaju u institucije jedno od ključnih pitanja i faktora u odluci otići ili ostati u zemlji. Iako finansijska stimulacija povećane stope nataliteta pokazuje rezultate, Pikap je istakla da je to kratkoročno rešenje i da čak ni povećanje nataliteta po sebi ne bi imalo značajan uticaj na demografsku strukturu.

Kori Udovički je dodala da je od ključne važnosti ekonomski podsticaj za ostanak u zemlji – rast plata smanjuje demografski pritisak ka odlivu, i u Srbiji postoji prostor za rast pošto naš kvalifikovani rad nije adekvatno plaćen, ali da sa platama mora da raste i produktivnost.