“Slušam o milionima, a tražim 50 dinara da kupim smoki…”: Sećanja Darka Miličića na prve NBA dane

3
EPA PHOTO/EPA/JEFF KOWALSKY

Kada je izabran kao drugi pik na draftu NBA – što je do danas upamćeno kao jedan od najvećih draft promašaja – Darko Miličić je još uvek bio maloletni dečak i nesvestan šta se dešava oko njega.

Sve ono o čemu su mediji pisali nije se podudaralo sa onim što je video oko sebe i kako doživljavao svoj život. Darko Miličić je o tome pričao u intervjuu za Blic, u kom je rekao da nije bio svestan šta se izdešavalo u kratkom periodu.

“Bio sam u Srbiji kada su mediji počeli da pišu o mom odlasku u Ameriku i meni je sve to bilo smešno. Idem kao neki drugi pik, slušam o milionima. A ja tražim 50 dinara da kupim smoki, ostavio sve pare na ruletu. Sve je to meni bilo nerealno, međutim, to se izdešavalo u tren oka i ja sam stvarno otišao tamo. To zvanje drugog pika i sva ta medijska pažnja, gde te svi prepoznaju na ulici, meni je kao klincu bilo jako zanimljivo. Međutim, kao i sve u životu, i to dosadi, malo čovek hoće da se skloni iz svega toga i dođe period kada vam dođe preko glave i medijske i ljudske pažnje”, rekao je Miličić.

Na početku NBA karijere bio je usamljen i nostalgičan.

“Nedostajalo mi je sve iz Srbije! Nisam mogao da se priviknem na njihov mentalitet života i funkcionisanja. To je sigurno jedan od razloga zašto nisam maksimalno iskazao svoj potencijal, jer šta god u životu da radiš, ne može da uspe ako si nezadovoljan. A bio sam ekstremno nezadovoljan. Od mog dolaska tamo pa do polaska kući, samo sam brojao dane, pa kad jedan prođe, ja ga prekrižim i brojim jedan manje. Kada se nalazite u takvom ambijentu gde niste srećni i zadovoljni, nikako ne možete da budete uspešni u tome što radite. Imao sam odbojnost, ne prema Amerikancima, ali generalno prema tom sistemu i načinu kako oni žive i kakvi su im pogledi. Previše su im bitne materijalne stvari, nema druženja. Sve se svodi na to ‘ja, ja, ja’, stalno neki planovi, nema neobaveznog druženja, ne možeš da se nađeš s nekim da dogovoriš za neko piće, druženje, to ne postoji. Sve im se svodi na neku plansku organizaciju za sledeću nedelju, pa mi kažu ‘hajde, ubaciću te možda za dve nedelje’.

Šta da me ubacuje, treba samo da popijemo piće. Oni žive u tom sistemu da dočekaju penziju, pa ko umre – umro je, a ko je dočeka, uživa u tim blagodetima. U međuvremenu se manje-više ništa ne dešava, oni ne žive život”, rekao je Darko.


3 KOMENTARA

  1. Kada zelite da radite i da se posvetite, mesto na svetu je nebitno….Bitno je gde ste i sa kim…

  2. Da, tako je to. Ameriknac prosecan je malo iznad siromaha, muce se ceo zivot, rade ceo zivot da bi nesto kao jednog dana u penziji uzivali. A, u medjuvremenu, proso zivot. Lepse je zivoti u mnogim drugim zemljama, cak i u ponekim za koje se smatra da su takozvani treci svet. Zapravo, Amerika je na osnovu mnogo toga treci svet.

  3. Živim u Americi, pa bih se uglavnom složio sa navedenim u vezi sa načinom života ovde.
    Neko reče nedavno kako nema nacije koja više radi, a bednije živi (u proseku) od Amerikanaca.
    Nema tog, nama Srbima, toliko značajnog neobaveznog i spontanog druženja.

Comments are closed.