Rani karcinom dojke

U Srbiji karcinom dojke je vodeće maligno obolenje i u strukturi obolevanja i po smrtnosti. U mnogim slučajevima sa njim je moguće živeti dugo i kvalitetno ako se otkrije na vreme i leči na pravi način, pa je važno da čitava zajednica učini maksimalne napore u borbi protiv te bolesti, rečeno je na tribini posvećenoj publikaciji “Rani karcinom dojke u populaciji žena u Republici Srbiji: opterećenje bolešću u sadašnjosti, izazovi i stremljenja u budućnosti”.

Nosilac izrade ove publikacije je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ a svoj doprinos su dali i predstavnici stručne javnosti kao i udruženja pacijenata. Predstavljanje ove važne publikacije predstavlja krunu tradicionalne manifestacije „Daj pedalu raku“ Ženskog centra Milica, čiji je primarni cilj širenje svesti o značaju preventivnih i redovnih pregleda dojki, ranog dijagnostifikovanja i lečenja bolesti, kao i promovisanju zdravih stilova života.

Doc.dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ navela je da je rak dojke je najčešći maligni tumor i jedan od vodećih uzroka prevremene smrtnosti žena u Srbiji.

– Dokazana efikasna metoda za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je njeno rano otkrivanje, odnosno sekundrna prevencija ili skrining raka dojke. Prаtеći prеpоruке Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје i isкustvа evrоpsкih zеmаljа u sprоvоđеnju pоpulаciоnih sкrining prоgrаmа, u Rеpublici Srbiјi је u dеcеmbru 2012. gоdinе zаpоčеt prоgrаm оrgаnizоvаnоg sкriningа rака dојке којi imа zа cilj smаnjеnjе smrtnоsti i unаprеđеnjе кvаlitеtа živоtа žеnа оbоlеlih оd оvе bоlеsti – rekla je doc. dr Jovanović.

Doc.dr Verica Jovanović navela je da se svaka treća žena odazove na mamografski pregled dojki, koji bi jednom u dve godine trebalo da urade žene starosti od 50 do 69 godina.

– U riziku od obolevanja od raka dojke je jedna od osam žena i zbog toga ne bi smele da izbegavaju redovne mamografske preglede, a obavezno je da se odmah jave na pregled ako sumnjaju da su obolele – istakla je doc. dr Jovanović.

Prof.dr Darija Kisić Tepavčević, pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” kaže da se žene u Srbiji nalaze u srednjem riziku od obolevanja kada je u pitanju učestalost raka dojke u Evropi, ali se po smrtnosti nalazimo među vodećim zemljama.

– Jedan od najznačajnih faktora koji je u direktnoj vezi sa verovatnoćom izlečenja i dužinom preživljavanja jeste stadijum bolesti u kojem je tumor otkriven. Rani karcinom je po definiciji tumorsko tkivo koje je ograničeno na dojku i eventualno pazušne limfne žlezde i bez teškoća se može odstraniti operacijom – kaže prof. dr Kisić.

 Prof.dr Kisić Tepavčević dodala je je da je poslednjih godina došlo do značajnog povećanja učestalosti otkrivanja raka dojke u fazi kada je on još uvek lokalno ograničen. Procenjuje se da se oko trećine svih malignih tumora dojke u Srbiji otkrije u fazi lokalizovane bolesti, dok 10% ima udaljene metastaze, navela je prof. dr Darija Kisić Tepavčević.

Dr sci med dr Suzana Vasović, medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije naglasila je da je karcinom dojke kompleksno oboljenje, a definitivni ishod bolesti najviše zavisi od stadijuma bolesti, bioloških karakteristika samog tumora i  inicijalnog lečenja, zbog čega je neophodno određivanje stadijuma bolesti pre započinjanja bilo kog vida onkološkog lečenja.

– Lečenje ranog karcinoma dojke je složenoNajnovije ESMO preporuke naglašavaju da nijedna terapijska procedura ne sme biti započeta pre nego što se dobije patohistološka dijagnoza tumora – objasnila je dr Vasović.

Iako je hirurgija dugo predstavlja osnovni vid lečenja operabilnog karcinoma dojke, kaže dr Vasović, dokazano je da, pored hirurgije sa ili bez radioterapije, veliki uticaj na poboljšan ishod ima i primena sistemske terapije. Osnovni cilj primene sistemske hemioterapije kod ne-metastatskog karcinoma dojke je smanjenje rizika od pojave udaljenih metastaza.

– Krajem dvadesetog veka, razvojem nauke, utvrđeno je da 10-15% pacijentkinja sa karcinomom dojke ima tzv HER2 pozitivni karcinom dojke, gensku amomaliju koja za posledicu ima stvaranje u suvišku HER2 proteina na površini ćelije karcinoma dojke. Ovaj protein je odgovoran za agresivan tok ovog podtipa karcinoma dojke. Sintezom anti-HER2 inovativne, ciljane terapije, koja vezujući se za ovaj protein, njegovom direktnom blokadom po principu ključa i brave, doneo je potpuno novi pristup lečenju ovog podtipa i izmenio ishod bolesti – rekla je dr Vasović navodeći činjenicu da danas u kliničkoj praksi imamo tri različita inovativna leka,  a njihovo mesto u lečenju HER2 pozitivnog karcinoma dojke je različito.

Dr Suzana Vasović podvukla je da je uspeh lečenja u direktnoj zavisnosti od stadijuma bolesti u momentu dijagnoze. Drugi, ne manje bitan deo je, kazala je dr Vasović, primena savremene, inovativne terapije, kako u lečenju ranog, operabilnog tako i u lečenju lokalno uznapredovalog karcinoma dojke koji je danas zahvaljujući modernom lečenju pretvoren u hroničnu bolest.

Dipl. inž. Vesna Bondžić, predsednica Udruženja Ženskog centra Milica istakla je da je ova publikacija izuzetno važna i zbog činjenice da su po prvi put u izradu jednog takvog dokumenta uključeni i predstavnici udruženja pacijenata.

– Neophodno je staviti u centar pacijenta i njegove potrebe što znači da treba odvojiti prevenciju od lečenja, omogućiti brzu i preciznu dijagnostiku, kratak put od dijagnostike do početka lečenja, a  dostupnost lekova treba da bude u skladu sa evropskim protokolima lečenja – rekla je Vesna Bondžić. Ona je dodala da je izuzetno je važno uvesti edukaciju o preventivnim pregledima u obrazovni sistem kao i  uključiti udruženja pacijenata i medije u osnaživanje žena da rade redovne preglede i samopreglede dojke.

– Izuzetno je važno uvesti edukaciju o preventivnim pregledima u obrazovni sistem kao i uključiti udruženja pacijenata i medije u osnaživanje žena da rade redovne preglede i samopreglede dojke – objasnila je Vesna Bondžić.

Zbog preopterećenosti onkologa, rekla je Bondžić, nameće se potreba za Akademijom za obolele od raka dojke (po uzoru na već postojeću u Francuskoj) gde bi bolesnice mogle da dobiju sve potrebne informacije o svim oblicima lečenja raka dojke (hirurgija, rekonstruktivna hirurgija, radioterapija, medikalna terapija, palijativno zbrinjavanje…).od licenciranih „pacijentkinja ekspertkinja“koje bi bile na raspolaganju novoobolelim do psihologa, nutricionista, fizioterapeuta..

Takođe je neophodno i aktivno učešće predstavnika udruženja obolelih od raka dojke u procesu donošenja odluka o novim terapijskim opcijama. U većini evropskih zemalja predstavnik obolelih od raka je zvanični član tela koje donosi odluke o dostupnosti novih terapijskih opcija, naglasila je Vesna Bondžić.