Proja se u Srbiji smatra sirotinjskim jelom, a sada je američki CNN proglasio za jedan od 50 najboljih hlebova na svetu

CNN je proglasio listu od 50 najboljih hlebova na svetu. Među njima je počasno mesto zauzela i srpska proja.

Bez obzira da li ste gladni parčeta kiselog testa ili žudite za tortiljama, ono što zamišljate mnogo govori o tome odakle dolazite, piše CNN.

Ali ako je hleb lako zamisliti, teško ga je definisati.

Istoričar hleba Vilijam Rubel tvrdi da je stvaranje stroge definicije hleba nepotrebno, čak i kontraproduktivno. „Hleb je u osnovi ono što vaša kultura kaže da jeste“, kaže Rubel, autor knjige „Hleb: Globalna istorija“.

Umesto toga, on voli da se fokusira na ono što hleb radi: pretvara osnovne žitarice poput pšenice, raži ili kukuruza u trajnu hranu koja se može nositi na polja, koristiti za ishranu vojske ili skladištiti za zimu.

Čak i pre nego što su se prva poljoprivredna društva formirala oko 10.000 godina pre nove ere, lovci-sakupljači u jordanskoj Crnoj pustinji pravili su hleb od krtola i pripitomljenog žita.

Danas, potomci tih ranih vrsta hleba pokazuju izvanrednu širinu prehrambenih tradicija našeg sveta.

Ova lista odražava tu raznolikost. Uz nezaboravan ukus, ovi hlebovi su odabrani zbog svojih jedinstvenih sastojaka, kultnog statusa i čistog, domaćeg zadovoljstva.

Jedno od najčuvenijih srpskih peciva CNN je opisao na sledeći način:

„Proja, Srbija 

Topli komadići srpske proje, ili kukuruznog hleba, omiljeni su prilog bujnim mesnim čorbama ove zemlje.

To je domaće jelo koje se često kuva sveže za porodične obroke, a zatim služi vruće iz rerne. Mleveni kukuruz nudi blago slatki preliv, ali i slane prelive, od slanog kajmaka do posipanja čvaraka.“

EVO JOŠ NEKIH HLEBOVA KOJE JE CNN UVRSTIO U SVOJU LISTU:

Bolani, Avganistan

Nakon što razvaljaju testo sa kvascem u tanki list, avganistanski pekari slažu bolani obilnim filom od krompira, spanaća ili sočiva. Sveže začinsko bilje i mladi luk dodaju svetliji ukus ovom jelu, koje dobija hrskavu koricu kada se prži u vrelom ulju.

Lavaš, Jermenija

Kada vam jermenska svekrva priđe u susret noseći lepinju veličine hulahopa, nemojte se saginjati: lavaš se prekriva preko mladenaca u zemlji kako bi se osigurao život u izobilju i prosperitetu.

Da bi oblikovale tradicionalne hlebove, grupe žena se okupljaju kako bi valjale i razvlačile testo preko jastuka obloženog senom ili vunom.

Hleb je toliko važan za jermensku kulturu da je proglašen za nematerijalno nasleđe UNESKO-a.

Baget, Francuska

Francuzi se možda mršte na jelo u pokretu, ali postoji nezvanični izuzetak za „le quignon“, hrskavo pečen kraj vitke bagete.

Dozvoljeno vam je da to odlomite i žvaćete dok šetate ulicom – možda zato što baget ima počasno mesto kao simbol francuske kulture.

Injera, Etiopija

Takođe voljena u susednoj Eritreji i Somaliji, injera je i osnovna poslastica i vrhunski pribor za jelo – otkidajte nežne komade vlažnog, uvijenog hleba da biste zahvatili hranu posluženu na zajedničkom tanjiru.

Napravljena od drevne – i izuzetno hranljive – žitarice zvane tef, injera ima karakteristično kiseli ukus. Rezultat je procesa fermentacije koji počinje mešanjem svežeg testa sa kulturama iz prethodne serije, a zatim se smesa ostavlja da postane ukusnija tokom nekoliko dana.

Hačapuri, Gruzija

Slana lepinja se pravi od mekog, kvasnog testa koje se steže u korpicu u obliku čamca, a zatim peče sa obilnim filom od jaja i sira. Izduženi oblik maksimizira kontrast u teksturi, od nežne unutrašnjosti do hrskavih, smeđih vrhova. Stručnjaci za kačapuri znaju da odlome krajeve kako bi ih umočili u bogati, cureći fil.

Čiabata, Italija

Između naglaska na „drevnim žitaricama“ i vekovnih tradicija brašna, može izgledati kao da je pravljenje hleba zaglavljeno u prošlosti.

Ali hleb se stalno razvija, i nema boljeg primera od ove kultne italijanske vekne, koja je izmišljena tek 1980-ih.

Godine 1982, italijanski pekar Arnaldo Kavalari stvorio je nisku, žvakavu veknu prkoseći hlebovima u stilu bageta za koje je video da preuzimaju rimske pekare.

To je bio prekretni trenutak u povratku zanatskog hleba, koji ima korene u reakcijama 1960-ih i 1970-ih protiv sve industrijalizovanijeg prehrambenog sistema.

Pai Bao, Hong Kong

Hongkonški pekari nadmašuju jedni druge praveći najmekše, najpahuljastije hlebove koje možete zamisliti.

Prilikom mešanja pšeničnog testa, pekari dodaju malu količinu kuvanog brašna i vode ostalim sastojcima, što je manja promena sa velikim uticajem na strukturni razvoj hleba. Rezultati? Divno nežan hleb koji zadržava vlagu danima, sa mlečnim ukusom koji tera na grickanje iz prve ruke.

Tortilje, Meksiko

Tanki krugovi kukuruznog testa postaju mehurići i smeđi na vrućem komalu, tradicionalnim pločama za pečenje koje se koriste u Meksiku od najmanje 700. godine pre nove ere.

Bilo da su presavijene u tako ili se jedu iz ruku, kukuruzne tortilje su jedna od najomiljenijih jela u zemlji. Testo od mlevenog kukuruza je varljivo jednostavno; napravljeno od samo nekoliko sastojaka, ipak je trijumf kulinarske domišljatosti.

Simit, Turska

Umotan u susamovo seme i spiralno uvijen u prstenove, simit bi mogao biti vrhunska turska poslastica za poneti.

Putnici kupuju svoj simit na tezgama pored puta, gde su tamnobojni prstenovi naslagani u desetinama. Uglačana kora daje hlebu laganu slatkoću – pre nego što se stavi u peći na drva, simit se umače u vodu sa šećerom ili razblaženu melasu, glatku glazuru koja se na jakoj vrućini pretvara u karamel.