Diplomirani pravnik Nemanja Đurić kaže da, ako Tužilaštvo za organizovani kriminal postane do Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, sa predmetima „nadtrešnica“ i „Generalštab“ će se stati, piše N1.
Pred Visokim savetom sudstva danas su se našli predlozi izmene zakona o pravosuđu, koji se, između ostalog, odnose i na ukidanje nezavisnosti Tužilaštva za organizovani kriminal. VSS je jednoglasno odbacio ovu odluku, navodi stručnjak.
„Neformalnim putevima smo došli do saznanja da nacrt, koji je danas bio pred VSS, njegova primena je predviđena u martu 2026. To je razlog zašto moramo biti u pripravnosti. Moramo biti spremni da reagujemo“, kazao je Đurić, navodeći i mogućnost poziva na obustavu rada institucija.
Naveo je i da će se ukidanjem nezavisnosti TOK-a stati sa predmetima kojim se ovo tužilaštvo bavi, a koje vodi istragu protiv najviših (aktuelnih i bivših) funkcionera izvršne vlasti u slučaju „nadstrešnica“ i „Generalštab“.
„Ako TOK bude deo VJT, sa predmetima će se stati. Ako bi slučaj Generalštab vodio Nenad Stefanović – pitanje je kakve bi istrage bile, kakva bi bila komunikacija sa policijom i ostalim službama, da se nedovoljnim dokazima uđe u postupak, pa da sve to padne. Sve je neizvesno kad na čelu važnog organa imamo čoveka koji podržava izvršnu vlast“, objasnio je on za N1.
Inicijativa da TOK bude deo VJT došla je od SNS poslanika Nebojše Mrdića, a nju je podržao ministar pravde Nenad Vujić. Vujić je i pitao „da li je neophodno da imamo specijalizovano tužilaštvo za organizovani kriminal i (visoku) korupciju, kada već imamo formirana posebna odeljenja za suzbijanje korupcije u okviru četiri tužilaštva u Srbiji“.
„LAIČKI POGLED NA PRAVOSUĐE“
Đurić kaže da je to „laički pogled na pravosuđe“.
„Tužilaštvo je poseban organ u odnosu na sud. Važno je da postoji posebno tužilaštvo za organizovani kriminal. Za tužilaštvo je to mnogo važnije nego za sud. Sudu stiže predmet, a tužilaštvo zajedno sa policijom priprema predmet. Sve su to specifičnosti. To je zlonamerno poređenje“, naveo je.
Pored ovih izmena, najavljene su i izmene Zakona o pravosudnoj akademiji.
„Oni su predviđali da Pravosudna akademija postane jedini i obavezujući uslov za svakog ko bi hteo da postane sudija ili tužilac u Srbiji. Mi trenutno u Srbiji imamo više koloseka ulaska u pravosudni sistem. Najčešće konkurišu sudijski pomoćnici, a to mogu biti i profesori, advokati. Svi smo bili u obavezi da polažemo ispred pred VSS ili VST, kako bi procenili naše sposobnosti, da li smo dostojni, sposobni. Međutim, ovim izmenama zakona ćemo, ukoliko se zakon usvoji, imati “izbor pre izbora”. Ruke VSS i VST su vezane da biraju samo u korpusu kandidata iz Pravosudne akademije, što je institucija koja nije stekla nezavisnost od izvršne vlasti“, kazao je on.
Odredbe su, navodi, sporne, a objašnjava i zašto.
„Jedan od člana Upravnog odbora Pravosudne akademije je i ministar pravde. Imamo člana koje imenuje Vlada iz reda zaposlenih… Odredbe ostavljaju otvoren i način finansiranja Pravosudne akademije. Svaka institucija koja želi biti nezavisna mora imati i nezavisan finansijki deo“, smatra naš sagovornik, dodajući da je ministar bio i deo VSS, ali da je to izmenjeno nakon ukazivanja Venecijanske komisije da ove institucije treba da budu lišene izvršne vlasti.
Sve, objašnjava dalje diplomirani pravnik, odlučuje „iza kulisa“, navodeći da nigde nisu javno dostupne ove predložene izmene.
Iako se VSS sa njima složio, one nisu pravno obavezujuće i, kako dodaje sagovornik N1, Ministarsrvo pravde i dalje može da ih progura kroz zakonodavnu vlast.
„Vlast očigledno pokazuje nezadovoljstvo donošenjem odluka unutar pravosuđa“, poručio je on.
Tagovi
