Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Vesti

Info

Pomen žrtvama komunističkog režima u Lisičijem potoku

Pomen je održan pred više stotina građana uz prisustvo princeze Jelisavete Karađorđević, Matije Bećkovića, Leona Kojena, Tanasija Uzunovića i drugih javnih ličnosti
Datum: 04/11/2018

Pomen žrtvama komunističkog režima u Lisičijem potoku

U subotu 3. novembra na mestu Lisičji potok u blizini Belog dvora u Beogradu održan je tradicionalni pomen žrtvama komunističkog režima u Srbiji. Organizatori ovog okupljanja su naveli da su na tom mestu pripadnici tajne policije Ozna, posle oslobođenja Beograda, likvidirali više hiljada građana Beograda bez ikakvog suđenja.

Pomen je održan pred više stotina građana uz prisustvo princeze Jelisavete Karađorđević, Matije Bećkovića, Leona Kojena, Tanasija Uzunovića i drugih javnih ličnosti. Prisutni su bili i predstavnici parlamntarnih stranaka, poput Žike Gojkovića, Aleksandra Čotrića, Andrije Mladenovića, Boška Obradovića...

Službu je vršio protojerej-stavrofor Savo Jović i sveštenici Beogradsko-karlovačke arhiepiskopije.

"Ovoliko interesivanje i entuzijazam naroda svedoči o tome da se ipak žrtve komunističkog terora pamte i da ćemo istrajati u borbi za pravdu i rasvetljavanje istine", poručio je Savo Jović.


Kneginja Jelisaveta Karđorđević je istakla da je česma koju je 1936. podigao njen otac knez Pavle u slavu ubijenog kralja Aleksandra u Marselju 1934. godine, na neki način ostala mesto koje je zadržalo tragičnu sudbinu ostavši upamćemo po likvidacijama nevinih ljudi.

Glumac Tanasije Uzunović je dočarao opis odveđenja na streljanje koje je sjajno opisao preživeli sveštenik Sava Banković u knjizi sećanja "U predvorju pakla".

Leon Kojen je podvukao da su zločini nešto što je bilo utkano u boljševičku političku kulturu.

"Na likvidacijama isprobavamo ljude. Ko ne može da strelja ne može biti pravi komunista", citirao je jedan opis lokalne Ozne za Mladenovac.

Matija Bećković je pročitao pismo podrške organizatorima koje je uputio pretolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Takođe je pročitao i pismo Isidore Sekulić koje predstavlja njeno viđenje kralja Aleksandra prilikom oslobođenja Beograda novembra 1918. godine, ukazujući da se i "prema njemu srpski narod loše poneo ostavljajući njegov jedini spomenik u ruševinama u centru grada i na 500 metara od Dvora".

Prisutnim grđanima obratili su se još i predsednik Udruženja žrtava komunističkog režima Slobodan Đurić i istoričar Srđan Cvetković koji je napomenuo da je stanje česme i stanje spomenika žrtvama stanje našeg duha i svedočanstvo naših loših naravi.

"Česma je zatrpana našim nasiljem, međusobnim podelama, mržnjom, kriminalom, korupcijom i lošim naravima koje su se kao i ovaj šut koji vidite taložili decenijama. Onda kad sebe očistimo, uredimo ovo mesto a žrtvama napravimo pristojan spomenik, onda ćemo zaslužiti da živimo bolje. I imati moralno pravo da pitamo za bolji život koji ćemo zaslužiti", rekao je on.


Osim pomena i komemorativnog skupa ove godine je otvorena i izložba o streljanim u Lisičijem potoku sa fotografijama žrtava na obližnjem zidu kao i turistička Info tabla na srpskom i engleskom jeziku koja obeležava Kraljevu česmu i spomenik žrtvama komunisitičkog terora na ulazu u sam spomen park.

Organizotori su poručili da će se na ovom mestu okupljati i nastaviti dalje radove na uređenju prostora sve dok država i grad ne preuzmu odgovornost na sebe za uređenje spomen parka Kraljeva česma i podizanje spomenika žrtvama komunisitičkog režima.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.