Pilule i kokteli: Kako ćemo lečiti koronu

Nekoliko kompanija u ovom trenutku radi na razvoju novih terapija koje bi trebalo da dobije i Srbija. Istraživali smo o kakvim lekovima je reč, kako deluju i koliko će koštati

0
Ilustracija: Rawpixel.com

Čuli smo prethodnih dana da će Srbija uskoro dobiti najnovije lekove za lečenje koronavirusa. Vakcina je i dalje broj jedan, ali već neko vreme stižu ohrabrujuće vesti o istraživanjima novih lekova i terapija koje zasad, prema studijama, pokazuju uspeh u lečenju virusa. Nekoliko kompanija u ovom trenutku radi na razvoju takvih lekova. Istraživali smo o kakvim lekovima i terapijama je reč, kako one deluju i koliko će koštati.

U ovih godinu i po dana od početka pandemije naučili smo mnogo o načinu kako virus izaziva bolest, ali se čini da nismo napravili veliki terapijski napredak, kaže profesor Srđan Pešić sa Katedre za farmakologiju sa toksikologijom Medicinskog fakulteta u Nišu.

Mnogo se lekova ispitivalo, dodaje, a negde prošle godine u svetu je bilo skoro 500 kliničkih studija u kojima se ispitivalo preko 70 ili 80 lekova za lečenje kovida. “Naravno da se sada manje umire od teških oblika kovida nego pre godinu dana, ali je, čini mi se, to rezultat bolje nege pre nego nekih novih terapijskih pristupa. Jedini lekovi koji smanjuju smrtnost pacijenata od kovida jesu stari dobri kortikosteroidi. Što bi rekao jedan stari profesor: oni su moćna igračka ako samo umemo sa njima da se igramo. To su jedini lekovi u terapiji kovida koji dokazano smanjuju smrtnost”, priča profesor Pešić.

U principu do sad nismo ni uveli u terapiju kovida neki potpuno novi lek. Uglavnom su bili stari lekovi koji su se ranije koristili za neke druge bolesti, pa smo im sada pronalazili i antivirusna ili antiinflamatorna svojstva.

“Takvi su na primer antivirusni lekovi remdesivir, koji se ispitivao za ebolu, SARS i MERS, favipiravir koji se koristio za lečenje gripa, tocilizumab koji se kao imunomodulatorni lek koristio kod imunomodulisanih inflamatornih oboljenja, creva ili kože, i mnogi drugi. Interesantno je da su statini, lekovi koji se koriste za obaranje visokih nivoa masnoća, pokazali odlično antiinflamatorno dejstvo kod pacijenata sa kovidom. Slično tome lek koji se koristi za lečenje čira na želucu famotidin postao je sastavni deo mnogih protokola za lečenje pacijenata sa kovidom. Lek koji se koristi za olakšavanje iskašljavanja N-acetilcistein je doživeo reinkarnaciju u lečenju kovida i postao sastavni deo savremenih terapijskih postupaka”, priča profesor.

Ovakvih primera ima mnogo. Mnogi vitamini i minerali su dobili svoj puni značaj i postali sastavni deo terapije, vitamin D, C, alfalipoinska kiselina, cink, selen, kvercetin, melatonin itd.

Svaki od ovih lekova je dao mali doprinos, ali i dalje nema magičnog leka koji bi izlečio pacijenta ili sprečio smrtnost.

Pilule

Zato je tako gromoglasno i najavljena “Prva pilula protiv koronavirusa”, kako su glasili naslovi, koja bi mogla da stigne od proizvođača lekova Merk koji je zatražio od američkih regulatora odobrenje za svoj lek.

Antivirusna pilula koju bi ljudi mogli da piju kod kuće kako bi smanjili simptome i ubrzali oporavak, može biti revolucionarna. Jer utvrđeno je da čak upola smanjuje hospitalizacije i smrtne slučajeve kod pacijenata kojima je nedavno dijagnostikovan koronavirus, prema rezultatima studije. Ako bude odobren, lek američke firme Merck and Ridgeback Biotherapeutics bio bi prvi jednostavan oralni lek za koji se pokazalo da je efikasan protiv koronavirusa.

Tokom ispitivanja pilule, nazvane molnupiravir, koja je davana pet dana, u placebo grupi, 53 pacijenta su hospitalizovana (14%), u poređenju sa samo 28 (7%) onih koji su primili lek. Nakon tog perioda nije bilo smrtnih slučajeva u grupi lekova u poređenju sa osam smrtnih slučajeva u placebo grupi, prema Merku.

Ukoliko Uprava za hranu i lekove (FDA) odobri lek kompanije Merk, to će biti prva pilula protiv koronavirusa koju će koristiti zemlje širom sveta. Svi drugi tretmani protiv virusa koje podržava FDA zahtevaju intravenoznu primenu.

U trci je i farmaceutska kompanija Fajzer koja je saopštila da je pokrenula veliko kliničko ispitivanje tablete protiv koronavirusa, koja bi bila namenjena smanjenju rizika od infekcije kod osoba čiji su članovi porodice zaraženi.

Takav lek bi mogao da ima dvostruku namenu – da zaraženim pacijentima smanji rizik od dobijanja ozbiljnijih simptoma, ili da bude kao prevencija kod osoba koji su u bliskom kontaktu sa inficiranim.

“Verujemo da bi ovaj tretman mogao da pomogne u ranom zaustavljanju razmnožavanja virusa, potencijalno bi mogao da spreči širenje zaraze kod ljudi koji su u kontaktu sa inficiranim osobama, ili da uspori početak infekcije”, izjavio je naučnik Fajzera Mikael Dolsten.

Prema njegovim rečima, taj lek bi bio komplementaran vakcinama protiv koronavirusa, kojima ova kompanija zajedno za Bajontekom već snabdeva planetu.

“Ovo što se nadam da ćemo uskoro dobiti zaista je novo”, napominje profesor Pešić. “To su dva potpuno nova antivirusna leka, molnupiravir i drugi koji je još uvek pod šifrom. Oni su kreirani tako da naprave mutaciju RNK virusa i da ga tako praktično ubiju ili da blokiraju ključni enzim u njegovoj replikaciji. Nadam se da će ovi lekovi, što se kaže, obrnuti igricu, ili je dići na sledeći viši nivo. To bi trebalo da budu prvi oralni anikovid lekovi.”

Objašnjava da bi po podacima proizvođača oni trebalo, ako se daju u prvih nekoliko dana po inficiranju, da smanje za polovinu broj hospitalizovanih pa i smrtnost. “Naravno, biće skupi”, zaključuje profesor. Terapija molnupiravirom koja bi trebalo da traje 5 dana i da se koristi kod kuće, jednog pacijenta koštaće oko 700 dolara.

Kokteli antitela

Druga “grupa” koja obećava u lečenju su kokteli antitela o kojima smo prvi put čuli kada se Donald Tramp zarazio pa je lečen koktelom antitela kompanije Regeneron. I izlečen je uspešno.

Uz kontinuirane slučajeve ozbiljnih infekcija širom sveta, postoji značajna potreba za novim terapijama koje mogu da se koriste za zaštitu ugrožene populacije od koronavirusa, kao i za sprečavanje progresije do teške bolesti nakon što se zaraze. Sa nedavnim pozitivnim rezultatima treće faze studije, lek sa oznakom AZD7442, koji je razvila AstraZeneka, sada je prva terapija antitelima sa dugim dejstvom koje je pokazalo korist i u prevenciji i u lečenju COVID-19, tj. efikasnost u zaštiti ugroženih ljudi od zaraze i sprečavanju progresije u tešku bolest. Ovi važni rezultati doprinose sve većem broju dokaza koji naglašavaju potencijal AstraZenekine terapije dugodelujućeg antitela (LAAB) da napravi stvarnu razliku u borbi protiv koronavirusa.

AZD7442 je kombinacija dva dugodelujuća antitela-tiksagevimaba (AZD8895) i cilgavimaba (AZD1061) – izvedenih iz B-ćelija koje su donirali rekonvalescentni pacijenti nakon virusa SARS-CoV-2, objašnjava Aleksandar Tripković, direktor za infektivne bolesti za centralno-istočnu Evropu i baltičke zemlje kompanije AstraZeneka.

“AZD7442 je namenjen visokorizičnim pojedincima koji verovatno neće reagovati ili imaju nedovoljan odgovor nakon vakcinacije i možda će im trebati nešto više za povratak u normalan život. Ovo uključuje pacijente sa rakom, određenom imunološkim bolestima ili one koji se leče imunosupresivnom terapijom, osobe na dijalizi i druge sa oslabljenim imunološkim sistemom. AZD7442 je jedina kombinacija antitela sa dugim dejstvom za koju se pokazalo da sprečava i leči COVID-19. To je zapravo bila prva kombinacija dugodelujućeg antitela koja je smanjila rizik od razvoja simptomatskog COVID-19 – u preventivnom okruženju – za 77%. Bili smo veoma ohrabreni ovim podacima o efikasnosti i bezbednosti, pošto se kombinacija dobro tolerisala u studiji kod ljudi visokog rizika, pokazujući da AZD7442 ima potencijal da zaštiti od simptomatske i teške bolesti COVID-19, pored vakcina. Ovo je pristup bez vakcinacije”, priča Tripković.

Što se tiče načina lečenja, dodaje Tripković, takođe je nedavno pokazano, prema novim rezultatima studija, da rana intervencija sa ovim antitelima može značajno da smanji progresiju do teške bolesti.

“Naš LAAB je postigao statistički značajno smanjenje razvoja teškog oblika koronavirusa ili smrti za 50% kod nehospitalizovanih pacijenata sa blagim do umerenim COVID-19 koji su imali simptome sedam dana ili manje. Ova efikasnost se povećala na 67% kada su učesnici lečeni sa AZD7442 u roku od pet dana od pojave simptoma. Važno je da se napomene da je 90% učesnika u ispitivanju bilo iz populacije sa visokim rizikom od progresije do ozbiljnog COVID-19, uključujući i one sa komorbiditetima. Trajanje dejstva AZD7442 optimizovano je sa AstraZenekinom tehnologijom poluproduženja kako bi se potencijalno obezbedila dugotrajna zaštita do 12 meseci, a podaci su takođe pokazali podršku dugoročnijoj kliničkoj zaštiti. Moramo takođe da dodamo da se naša kombinacija LAAB daje u pogodnom intramuskularnom obliku”, rekao je Aleksandar Tripković.

AstraZeneka je već podnela zahtev američkoj Agenciji za lekove (FDA) za odobrenje za hitnu upotrebu za AZD7442 za COVID-19 i razgovaraće sa zdravstvenim vlastima o novim podacima o lečenju nehospitalizovanih pacijenata.

Na stotine istraživačkih centara je pokušavalo da sintetiše monoklonalna, neutrališuća antitela, koja bi poput antitela koja sintetiše naš organizam, u kontaktu sa izazivačem, neutralisala “spajk” (spike) protein SARS-CoV-2 virusa, kaže profesor Pešić. Do sada su monoklonalna antitela testirana i korišćena za lečenje oboljenja izazvanih ebola i respiratornim sincicijalnim virusom, kao i za imunomodulisana inflamatorna oboljenja i rak. ‘Spajk’ protein je virusni protein kojim se on vezuje za naše ćelije i tako ulazi u ljudsko telo. Monoklonalna antitela se vezuju za jedno specifično mesto na ovom proteinu i sprečavaju da virus uđe u ćeliju.

“Na osnovu rezultata kliničkih studija FDA je u 2020. i 2021. dao dozvolu za primenu 4 preparata (2 monokomponentna i 2 koktela od 2 komponente) neutrališućih monoklonalnih antitela. Njihova imena su jako teška pa ih namerno ne bih izgovarao da ne zbunim javnost. Monoklonalna antitela sprečavaju prelazak bolesti u težu fazu, hospitalizaciju, prelazak na mehaničku ventilaciju i razvoj teških formi bolesti”, pojašnjava kako deluju kokteli antitela u lečenju virusa.

Nova vrsta preparata, dodaje, predstavlja najprirodniji i najefikasniji način sprečavanja razvoja bolesti. Klinička ispitivanja su pokazala da primena, naročito kombinacije dva antitela, redukuje nivo hospitalizacije ili smrtnost kod visokorizičnih pacijenata za skoro 70%. Istovremeno je pokazano da ako se daju osobama izloženim virusu, redukuju rizik od razvoja simptomatske infekcije za čitavih 80%. Idealno bi bilo da se ova monoklonolna antitela intravenski aplikuju pacijentima u prvih nekoliko, a najdalje 10 dana od početka bolesti.

Imajući u vidu cenu, prema rečima profesora Pešića, zasada su kandidati za njihovu primenu visokorizične osobe kod kojih postoji velika mogućnost razvoja teških formi bolesti.

“Čini mi se, regulatorni proces je dosta komplikovan, potrebna je dozvola specijalnih komisija na infektivnim klinikama, što ponekad dovede pacijenta u vremenski tesnac, ili jednostavno prekoračimo vreme za njihovu primenu. Imam utisak, iako ih imamo, da se ovi preparati kod nas mnogo ređe daju nego što bi se to očekivalo. Primena svakog ovakvog preparata mogla bi da spase nečiji život. Sad se razvijaju monoklonalna antitela koja bi se davala autoinjektorom, moguće u kućnim uslovima i štitila bi pacijenta duži period”, priča profesor Srđan Pešić.