Otvorena 17. Slobodna zona: Biće dramatično, duhovito, solidarno i emotivno

    0
    Foto: Tanja Drobnjak

    17. Filmski festival Slobodna zona večeras je svečano otvoren u Velikoj sali Kombank dvorane, ali i u Kulturnom centru Novog Sada i u Sinepleksu u Nišu! Čast da otvori ovogodišnje izdanje festivala u Beogradu pripalo je kolektivu Solidarna kuhinja, nakon čega je usledila rasprodata premijera filma „Drumski trkač: Entoni Bordjen” Morgana Nevila.

    Publiku je pozdravio direktor festivala Rajko Petrović, koji ih je proveo kroz sve filmske, ali i druge prateće programe po kojima je Slobodna zona poznata.  

    „U Slobodnoj zoni imaćete priliku da se kroz projekcije družite i upoznate na nov način Entonija Bordejna, Dajanu Spenser, profesora Bahmana i njegove učenike, najgoru osobu na svetu, kao i najlepšeg dečaka na svetu, da proverite zašto je toliko uporna i dosadna Greta Tunberg ili kako je baka Mariet Liferink iz Johanesburga prošla put od domaćice do jedne od deset najuticajnijih osoba u svetu rudarstva i zašto ratuje protiv velikih kompanija i veruje da je bog odustao od ljudskog roda i da je njena dužnost da povrati pravdu u svetu”, kazao je Petrović.

    Branka Pavlović, selektorka Međunarodne selekcije i selekcije 14+, podsetila je da Slobodna zona večeras puni 17 godina, koliko u proseku imaju i najmlađi autori filmova na ovogodišnjem festivalu.

    „Ako vas zanima kako izgleda budućnost dokumentarnog filma, dođite 6, 7. i 8. novembra u 13.30 u Dvoranu kulturnog centra Beograda da pogledate njihove filmove i podržite ih. Ulaz je slobodan”, pozvala je Branka prisutne da isprate programe „Naše razlike su naša snaga” i „Future Is Here”.

    „Za ovaj 17. rođendan vodimo vas na putovanje u prošlost, u budućnost i nazad. Upoznaćete mesta na koje ljudska noga jedva da je kročila, spustiće se u dubine ljudskog srca; biće dramatično, biće duhovito, radovaćete se, a možda ćete i plakati. Ako oslušnete pažljivo, čućete zvuke koje nikada niste čuli i upoznaćete razne heroje. To su obični ljudi koji snagom volje i srca uspevaju da prevaziđu strah i pretvore ga u nadu. Videćete da ovo nije svet bez heroja već da se heroj postaje kroz patnju, solidarnost i posvećenost istini”, poručila je Branka.

    Ivan Bakrač, selektor Regionalne selekcije Horizonti Balkana, na početku je konstatovao kako smo prošle godine u ovo vreme bili sigurni i optimistični da ćemo se sada sastati pod normalnim okolnostima.

    „To, nažalost, i dalje nije tako i zbog toga nismo mogli da se ne zapitamo šta će biti sa našom publikom, da li će ljudi da odustanu od bioskopa… Ali, evo, vi ste tu i vi ste dokaz da zbog vas pravimo filmove, pravimo festivale i da je jako važno da filmove gledamo zajedno i da te priče proživimo zajedno sa tim likovima”, izjavio je Bakrač.

    Horizonti Balkana su ove godine, napomenuo je, raznovrsna selekcija od sedam filmova koji su specifični i posebni, ali imaju i zajedničku nit, a to je da nas pozivaju da shvatimo koliko su emocije pojedinaca važne. „Zato vas pozivam da zajedno gledamo filmove, da se prisetimo tih emocija koje smo zaboravili, jer smo se fokusirali na pandemiju i razne druge probleme”. 

    Festival su zvanično otvorili Đorđe Radaković i Sara Nikolić iz kolektiva Solidarna kuhinja. Radaković je zahvalio na pozivu da otvore festival, prošire mrežu solidarnosti i učestvuju u zajedničkom građenju slobodne zone. 

    „Smatramo da je jako važno da naglasimo da ovaj poziv ni Sara ni ja nismo dobili kao pojedinci, već ga vidimo kao priliku da u ime svih solidarnih sugrađana i sugrađanki predstavimo našu priču o samoorganizovanju kao i da ukažemo na rastući problem siromaštva u društvu i nebrige države prema najugroženijima. Kada je prošle godine uveden policijski čas, uvideli smo da ljudi imaju poteškoća da prežive i da se prehrane”,  izjavio je Radaković. „Tada je nas nekoliko, među kojima je bio i jedan profesionalni kuvar, rešilo da uradi ono što može – napravili smo 30 obroka i podelili ih, nakon čega je svako od nas pozvao svoje prijatelje da se pridruže. Imali smo sreće da imamo solidarne prijatelje i zajedno smo uspeli da napravimo jezgro ove organizacije.”

    On je naveo kako se obroci pripremaju u kuhinjama više od 250 aktivista i svake srede, subote i nedelje dovoze do Vukovog spomenika te da, „za razliku od narodnih kuhinja koje procenjuju ko je gladan, a ko nije” u Solidarnoj kuhinji obrok dobija svako ko dođe.

    Njegova saradnica Sara Nikolić dodala je da ljudi nisu gladni i ne spavaju na ulici zbog oskudice ili zbog toga što su „lenji” i „nesposobni”, već zbog načina na koji su naši politički i ekonomski sistemi izgrađeni i negovani.

    „Izgradili smo svet u kome hrana nije ljudsko pravo i osnovna potreba, već privilegija. Mi verujemo da je odgovor solidarnost, a ne milosrđe ili dobročinstvo. Kroz solidarnost prepoznajemo da smo svi deo iste političke zajednice i da moramo delovati zajedno kako bismo naša društva učinili pravednijima, a naše živote dostojanstvenijim”, poručila je Sara Nikolić.

    „Proglašavamo Slobodnu zonu otvorenom i pozivamo vas da uživate u filmu koji će vam sigurno otvoriti apetit. A kada se svetla ponovo upale, ne zaboravimo da preispitamo društvenu i sopstvenu odgovornost u zajedničkoj borbi za slobodu od gladi.”

    Do 9. novembra, u deset bioskopskih dvorana Beograda, Novog Sada i Niša u 12 programskih celina biće prikazano još 61 celovečernje i više od 20 kratkih ostvarenja.

    U festivalskom duhu, Slobodna zona i ove godine nudi znatno više od samog filmskog programa. Gosti Slobodne zone razgovaraće sa publikom nakon projekcija svojih filmova: italijanski reditelj Roberto Salinas (Plesač sa Kube), ruski rediteljski dvojac Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), albanski autor Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), švedski reditelj Fredrik Gerten (Zlato Johanesburga), hrvatska glumica Gracija Filipović (Murina), hrvatska rediteljka Tiha Gudac (Žica), Grupa Škart (Duga resa), srpska rediteljka Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru), hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina (Čekaj me)  i iranska rediteljka Firuze Hosrovani (Radiograf jedne porodice). 

    U okviru pratećeg programa Kompas, u Dvorani kulturnog centra Beograda i Kulturnom centru Novog sada biće organizovane panel diskusije koje će dodatno produbiti teme o kojima hrabro govore odabrani filmovi Slobodne zone.

    Grupa autora govoriće o svojim filmovima u okviru programa „Naše razlike su naša snaga” i „The Future Is Here”. Kanadska autorka Lusi Voker održaće onlajn master klas „Kako ispričati priču”, nakon projekcije svog najnovijeg dokumentarca, „Dovedite svoju brigadu”.

    Tematski povezane sa filmskim svetom, biće organovane i promocije tri knjige: „Viskonti: Uvid u krvi i mesu” Aleksandra Garsije Ditmana, „Radnja mešovite robe” Branka Vučićevića, „Žena s drugog kata” Jurice Pavičića, kao i onlajn radionice Digitalnog propelera, regionalna konferencija podcast meeting i mala škola bontona „Kako se gleda film”. Više detalja o programima i satnicama možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs

    Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere.

    Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

    Deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

    Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.