UMETNOST I DIZAJN

U starim vitrinama, ključ oživljavanja izumrlih vrsta

Muzej kao čuvar genetskih podataka životinjskih vrsta
Džejms Hil
Datum: 28/12/2018

U starim vitrinama, ključ oživljavanja izumrlih vrsta

Džejms Hil za Njujork tajms

SANKT PETERBURG – Dok stoji sam, nekoliko minuta pre otvaranja Zoološkog muzeja Zoološkog instituta Ruske akademije nauka, dr Aleksej Tikonov gleda u Mašu, 30.000 godina staru bebu mamuta koju je pre 30 godina doneo ovde iz Sibira.

Maša, jedna od atrakcija muzeja, deo je jedne od najvećih javnih kolekcija zooloških primeraka u svetu.

Izložbeni kabineti postavljeni krajem 19. veka i carski lovački trofeji izloženi ovde imaju oko sebe neku starinsku auru.

Ali dr Tikonov, direktor muzeja, nije preterano zabrinut. Ponekad čezne za modernim aparatima koje mnogi muzeji koriste kako bi informisali posetioce.

No, sredstva su mu ograničena i radije ih koristi na proširenje kolekcije i radove na terenu.

Ova kolekcija, formirana od primeraka koje je pre tri veka prikupio Petar Veliki, ima sve važniju ulogu kako svetske životinjske vrste postaju ugroženije.

Ovakve izložbe pomažu da se razumeju genetske informacije i otkriju dragoceni tragovi koji bi mogli da pomognu vrstama da prežive.

Poput svih drugih velikih prirodnjačkih muzeja, ovaj muzej je "vremenska kapsula za organizme", kaže Ros Mekfi iz američkog Prirodnjačkog muzeja u Njujorku.

"Za neke vrste studija poput onih o ugroženim vrstama i gubitku genetskog diverziteta, oni su izuzetno važni. Prirodnjački muzeji su bukvalno jedina mesta gde ćete naći ostatke dobrog kvaliteta."

Nešto dalje od Maše su dva kalifornijska kondora. Verovatno najstariji primerci na svetu, u Sankt Peterburg su doneti 1851. iz Fort Rosa koji je nekada bio ruska ispostava u Kaliforniji.

Kada su stručnjaci Pensilvanijskog državnog univerziteta počeli da tragaju za genetskim informacijama o kalifornijskim kondorima u Sjedinjenim Državama – gde ih je trenutno manje od 500 – zatražili su pomoć od Sankt Peterburga. Po jedno pero od svake ptice je poslato na univerzitet.

A da bi utvrdili sudbinu dugokljunog pozvizda, ornitolozi su analizirali DNK tragove pronađene u koži i crevima muzejskih primeraka kako bi utvrdili tradicionalne habitate ovih ptica i pomogli u pronalaženju preostalih.

Genetski materijal se sve više u zoološkim muzejima i drugim institucijama čuva u smrznutim uzorcima. Ali dr Tikonov navodi da se do informacija može doći i iz “suvih” uzoraka.

"Kako vrste bivaju ugrožene", rekao je dr Tikonov, "mi se nadamo da će u budućnosti, zahvaljujući ovim genetskim naporima i novim metodama, biti moguće povratiti ih."

Ali restauracija mamuta, koja se najčešće navodi kao mogućnost, nešto je potpuno drugo. Plan je da se genom mamuta nekako izdvoji i sačuva u embrion slona. Ali nauka koja stoji iza ove “de-ekstincije” morala bi da bude užasno kompleksna. Dr Tikonov je jedan od najvećih svetskih eksperata za mamute, i on prvi nabraja komplikacije.

Ne možemo, barem ne zasad, da rekonstruišemo mamuta a da ne napravimo na stotine, ili čak na hiljade grešaka”, navodi on.

Zoološki muzej godišnje poseti 300.000 ljudi i Tikonov očekuje oko 7.000 posetilaca tog dana. Početkom popodneva vodiči su iscrpljeni, ali jedna od njih, Polina Kenunen, uspeva da se osmehne kada je mole da pokaže muzej još jednoj grupi dece.

"Na internetu ima mnogo gluposti", kaže dok se penje stepenicama ka kosturu plavog kita i bisti Čarlsa Darvina. "Ali ovde zaista možemo da im pokažemo stvari kakve jesu."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.