SVET DANAS

Teatro Masimo, opera koja je simbol borbe protiv mafije

Teatro Masimo je zatvoren 1974, kada je moć mafije na Siciliji bila tolika da su mafijaški bosovi postavili gradonačelnika Palerma a ponekad su i sami bili na tom mestu
Rod Nordland
Datum: 16/04/2018

Teatro Masimo, opera koja je simbol borbe protiv mafije

Foto: Profimedia

PALERMO, Italija - Evo kviz pitanja za sve ljubitelje opere. Najveća operska kuća nalazi se u Milanu, Veneciji ili Palermu?

Palermu? Da, Milanska skala možda ima više sedišta a Feniče u Veneciji je starija za vek, ali Teatro Masimo u Palermu je najveći u Italiji: ogromna građevina u neoromantičarskom stilu koja se prostire na 7.700 kvadratnih metara i dominira panoramom sicilijanskog glavnog grada. U Evropi su samo Opera u Parizu i Državna opera u Beču veće.

Teatro Masimo možda nije poznat u međunarodnim okvirima, ali je u pitanju operska kuća sa istorijom kakvu ima malo koja druga.

Njegova istorija bila je problematična od samog početka. Bio je zamišljen kao pokušaj Palerma 19. veka da dobije evropski kulturni kredibilitet, u vreme cvetanja i Sicilije i Italije.

Bile su potrebne 33 godine da se projektuje i izgradi opera otvorena 1897, samo da bi dve sezone kasnije bila zatvorena i tako ostala do 1901.

Teatro Masimo je ponovo zatvoren zbog renoviranja 1974, kada je moć mafije na Siciliji bila tolika da su mafijaški bosovi postavili gradonačelnika Palerma a ponekad su i sami bili na tom mestu.

Reformatori su krivili dominaciju mafije za propadanje grada i ništa ne simbolizuje to bolje od Teatra Masima koji je ostao zatvoren naredne 23 godine.

"Bio je negativan simbol grada", kaže Frančesko Đambrone koji vodi Teatro, lekar po obrazovanju,.

"Onda je posle onih napada grad uzvratio, obnovio se, i Teatro je postao pozitivan simbol."

"Ti napadi" su ubistvo sudije koji se borio protiv mafije Đovanija Falkonea, njegove supruge, takođe sudije, i njihova tri telohranitelja 1992. na putu do aerodroma u Palermu. Mafija im je postavila bombu u automobil.

Ubistva su izazvala revolt protiv mafije u Italiji, a najveći je bio u Palermu gde je skršen mafijin stisak nad gradom.

Građanski ponos postao je način da se odbaci dominacija mafije.

Školarci su revnosno odgovorili na kampanju da svaka škola izabere istorijski spomenik o kome će brinuti, a prema rečima dr Đambronea, kada su deca usvojila godinama zatvoren i gotovo zarobljen Teatro, javnost se postidela a potom odlučila da ga ponovo otvori.

Leoluka Orlando je tada bio gradonačelnik i seća se čuvenog italijanskog dirigenta Klaudija Abada na prvom koncertu u renoviranom Teatru koji je 1997. održala Berlinska filharmonija.

"Ponovno otvaranje je važno za istoriju muzike u svetu, u Evropi, u Italiji, u Palermu", gradonačelnik je citirao sada pokojnog maestra. "Ali više od svega želim da se sećam da je moja majka bila Palermitana, i da najzad to mogu s ponosom da izgovorim. Jer, u prethodnih četvrt veka, mafija je toliko prekrila Palermo sramotom, da nije bilo lako priznati odakle ste."

Od tada, Teatro postavlja mešavinu klasičnih i inovativnih produkcija, bilo da se radi o baletu, operi ili o klasičnoj muzici. U njemu postoje četiri velike dvorane.

Danas, poput svih operskih kuća u Italiji, Teatro muku muči sa smanjenim državnim subvencijama, ali uspeva da ispuni 80 procenata plaćenih sedišta.

Pomažu i ljudi koji nisu obožavaoci opere, a više od 100.000 posetilaca godišnje plaća da obiđe mamutsku scenu opere, njene tri rotonde i veliki foaje.

Mnogi od njih su strani turisti koje je privukla opera koja se pojavila na vrhuncu krvave scene trećeg dela "Kuma".

Ljude poput Endrua Martina, profesora iz Londona, privukla je njena veličina. "Nisam očekivao nešto ovakvo u Palermu."

© 2018 The New York Times

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 12. aprila. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.