SVET DANAS

Madagaskar, zemlja vanile i vanilinih lopova

Visoka cena vanile u kombinaciji sa siromaštvom i korumpiranom vladom, učinila je ovu biljku metom nasilnih kriminalnih mreža
Finbar O'Rajli
Datum: 19/09/2018

Madagaskar, zemlja vanile i vanilinih lopova

Cene biljke rastu i podstiču kriminal i uličnu pravdu na Madagaskaru. Fotografija: Finbar O'Rajli za Njujork tajms

SAMBAVA, Madagaskar – Jaka mesečina osvetljavala je široko lišće banane ali je i dalje bilo teško videti žicu koja se protezala ispod njega, zamku postavljenu da obori neoprezne.

"Ovim putem dolaze lopovi", rekao je uzgajivač vanile.

Svake noći Ninot Oclin (33) patrolira svojom zemljom u podnožju vulkana na Madagaskaru, bosonog sa zapetom puškom. Ako čuje da je neko pao, zna da je to još jedan bandit koji pokušava da mu ukrade unosan uzgoj vanile.

Na bujnim planinama na severoistoku Madagaskara proizvodi se oko 80 procenata svetske vanile. Cena joj je skočila na više od 600 dolara po kilogramu prošle godine – skuplje od srebra – u poređenju sa 50 dolara za kilogram koliko je bila 2013.

Sve veća potražnja Zapada za ovom biljkom delimično je dovela do skoka cene budući da se vanila koristi u svemu, od sladoleda i alkohola do kozmetičkih preparata. Zalihe su se smanjile kada je prošle godine ciklon pokosio ostrvo koje se nalazi u blizini jugoistočne obale Afrike. Sa savršenom klimom i zemljištem za uzgoj vanile, region Sava na Madagaskaru doživljava ekonomski procvat.

Takozvane vanila vile su se pojavile iznad tradicionalnih koliba od trske. Čak i najskromnije kuće imaju solarne panele i LED sijalice. Blistava sportska vozila mogu se videti po razlokanim ulicama Sambave duž kojih se otvaraju pijace i prodavnice.

Ovaj dar međutim ima cenu. Visoka cena vanile u kombinaciji sa siromaštvom i korumpiranom, slabom vladom, učinila je ovu biljku omiljenom metom nasilnih kriminalnih mreža.

Trgovina vanilom na Madagaskaru puna je opasnosti i nagrada i može da se predstavi kroz tri vitalne karike u lancu koji biljku dovodi sa polja do luke gde se šalje u svet.

Veći deo vanile stiže sa malih farmi poput Oclinove gde ljudima kičma puca od posla. Vanila mora da se gaji i neguje tri do četiri godine pre nego što počne da donosi plod. Cveće cveta jednom godišnje na 24 časa i mora odmah da se opraši.

Melipona pčele iz Meksika, gde su Asteci prvi koristili vanilu, prvobitno su obavljale taj posao ali ti insekti nikada nisu postojali na Madagaskaru. Zbog toga se svake sezone oko četrdeset miliona biljaka vanile oprašuje ručno uz pomoć vunene igle veličine čačkalice.

Kada bude oprašen, cvet u roku od dva meseca proizvede zelene mahune: esencija vanile nalazi se unutar hiljada malih crnih semenki. Mahune počinju fermentaciju čim budu ubrane zbog čega je potrebno odmah naći kupce.

Težak posao ne smeta Oclinu.

"Problem je bezbednost", kaže dok objašnjava da lopovi napadaju i ubijaju farmere kako bi im ukrali rod vanile.

Ne patrolira samo Oclin svojom zemljom. On plaća trojicu čuvara da čuvaju useve tokom četiri meseca pred žetvu. Muškarci su naoružani harpunima i toljagama, a Oclin ima pušku. Svake noći, grupa muškaraca naoružanih toljagama i mačetama patrolira lokalnim plantažama.

"Svako polje vanile biće zaštićeno", rekao je Oclin.

Zbog manjka poverenja u korumpiranu policiju i sudove, zakon rulje preovlada kada lopov bude uhvaćen. U aprilu je lokalna milicija uhvatila lopova. Pretukli su ga motkama a onda ubili mačetama, rekli su stanovnici. To je bilo jedno od desetak sličnih "vanila ubistava" u protekle dve sezone. Ali hapšenja se dešavaju.

Za jedan dan ove godine "imali smo 33 presude", kaže Volozara Sakina Mohamadi, direktor zatvora u Antalahi, jednoj od glavnih luka regiona Sava. "Mahom zbog vanile."

Uprkos rizicima, Oclin je ipak nešto zaradio na vanili. Sada ima pametni telefon i nalog na Fejsbuku, a u njegovoj jednosobnoj kući postoje televizor i satelitska antena koji se napajaju solarnom energijom.

U Sambaci Paskale Rasafindakoto (44), posrednik, čeka sa desetak kolega da manji prodavci dođu sa malim torbama mahuna vanile. Aroma, tekstura i veličina mahune (veća je bolja) ispituju se i dogovara se o ceni. Kako mahune brzo propadaju, uzgajivači nemaju mnogo prostora za cenjkanje.

"Uprkos skoku cene, većina farmera je i dalje siromašna jer odmah prodaju useve ili ih prodaju prerano", kaže Dominik Rakotoson koji predstavlja 100 porodica uzgajivača vanile. Priče o tome kako posrednici varaju farmere cvetaju. "Posrednici su ti gde se sumnjivi poslovi dešavaju", rekao je Rakotoson.

Rasafindakoto sleže ramenima na ovakve priče. Njegova porodica sada ima novu kuću sa flet skrin televizorom i često odlazi na roštilj na plažu.

"Sa vanilom, život je lep", kaže Rasafindakoto.

Mišel Lomone ima skladište vanile u Antalahi. Iako je bogat prema lokalnim standardima, njegova najveća briga je ista kao i Oclinova: krađa.

"Nema bezbednosti robe ili ljudi" , kaže. "Pravosudni sistem je truo. Mnogi prolaze nekažnjeno. Kao sa kokainom u Latinskoj Americi. Oni hvataju sitnu ribu ali ne i šefove."

Ove godine, budući da useve nije toliko pogodilo loše vreme, cena će možda pasti ali se očekuje da će vrednost vanile ostati daleko iznad istorijske norme.

Lomone kaže da je zabrinut zbog uticaja ekonomskog buma na lokalnu kulturu.

"Sada u Madagaskaru nije problem nemanja šta da se jede već društvenog siromaštva", rekao je on. "Vlada takmičenje da se održi korak sa drugima koji brzo zarađuju. To nije dobro. Ne možemo tako da nastavimo."

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.