LIČNOSTI

Kad je Orban bio disident: Soroševske godine mađarskog premijera

Doveo je Mađarsku do ulaza u EU i uveo je u NATO. Ali, poraz na izborima 2002. je ubrzao njegov put u ultradesnicu
Patrik Kingsli
Datum: 15/04/2018

Kad je Orban bio disident: Soroševske godine mađarskog premijera

Foto: Profimedia

BUDIMPEŠTA - U poslednjim danima komunizma, mladi, liberalni disident pisao je fondaciji mađarsko-američkog filantropa Džordža Soroša tražeći grant kako bi finansirao svoje istraživanje korena demokratije. Mađarska će uskoro "preći iz diktature u demokratiju", napisao je on 1988. "Jedan od glavnih elementata te tranzicije može da bude ponovno rođenje građanskog društva".

Taj disident je bio Viktor Orban. Danas premijer, Orban je 8. aprila dobio treći mandat kao heroj ultradesnice i otelotvorenje je propalog obećanja liberalizma u post-hladnoratovskoj istočnoj Evropi.

Orbanova partija Fides je osvojila dvotrećinsku većinu u Parlamentu što će im omogućiti da sprovedu legalnije i ustavnije promene i tako ojačaju kontrolu sudova i drugih državnih institucija.

Svaka zemlja ima svoju priču. Ali društvima centralne i istočne Evrope dominiraju slične figure - političari koji su, poput Orbana, izgubili interesovanje za liberalnodemokratske projekte koji su usledili posle pada komunizma 1989. i drugi koji iskorišćavaju sve veće nezadovoljstvo birača liberalizmom.

"To je fenomen ovvog regiona", kaže Jirži Pehe, bivši pomoćnik Vaclava Haavela, prvog predsednika Češke. "Ispostavilo se da je demokratija previše težak projekat za ovu generaciju političara".

Početkom devedesetih, disidenti poput Havela i Leha Valense u Poljskoj došli su na vlast i pretpostavljalo se da će region prirodno preći u demokratske tokove i ekonomiju tržišta. Glasači su očekivali da će njihov životni standard uskoro dostići onaj u zapadnoj Evropi - naročito jer su mnoge bivše komunističke zemlje krenule put članstva u Evropskoj uniji.

Lične slobode i bogatstvo su se povečali ali haotična priroda procesa, udružena sa globalnom finansijskom krizom 2008, značila je da su očekivanjaprevazilazila napredak. U nekim zemljama, privatizacciija državnih sredstava percipirana je kao nešto što doprinosi starim investitorima i korumpiranim političarima više nego običnim građanima.

Političari su osetili raspoloženje i krenuli na desno. Trenutni predsednik Češke Miloš Zeman je bio liberalni disident pred kraj komunizma ali se sada udvara desnici. Njegov premijer Andrej Babiš nikada nije bio borac za slobodu ali je prošle godine izabran zahvaljujući populističkoj platformi napadanja neuspeha post-1989. političke elite.

U Poljskoj, lider vladajuće partije Jaroslav Kačinjski je konzervativac koga su se odrekli prvi lideri postkomunističke Poljske. Ali njegove nacionalističke, autokratske ideje su dobile na značaju zahvaljujući nezadovoljstvu birača brzinom društvenih i ekonomskih promena.

"Kačinjski je majstor igranja sa lošim emocijama", kaže Radoslav Sikorski koji je bio ministar spoljnih poslova i predsedavajuči poljskog Parlamenta u vreme vlade pe Kačinjskog.

Ali niko ne pokazuje bolje pravac postkomunističke istočne Evrope ispunjene besom od Orbana čije je putovanje od liberlanog akademika do populiste zlokobnije od svih njegovih regionalnih savremenika. Iskoristio je Soroševu stipendiju da prouči istoriju civilnog društva na Oksfordu, borio se protiv komunizma iza Gvozdene zavese i onda je kao političar desnog centra pomogao da Mađarska uđe u Evropsku uniju i NATO.

Orban je na vlast došao 1998. postavši prvi put premijer kada je bio na čelu konzervativne koalicije. Naredne četiri godine, Orban je nastupao kao ortodoksni političar desnog centra.

Doveo je Mađarsku do ulaza u EU i uveo je u NATO. Poraz na izborima 2002. je ubrzao njegov put u ultradesnicu.

Orban je onda sebe ponovo izgrafio kao autsajdera koji obećava da će povratiti kontrolu nad ekonomijom uzdrmanom spoljnim silama - što je popularna politika međuu Mađarima besnim zbog privatizacija posle 1989. kojima je strancima dozvoljeno da ppreuzmu delove mađarske industrije.

Od kada je sa velikom većinom izabran 2010. Orban postojano slabi demokratske institucije Mađarske.

Do 2015. Orban je privoleo nekoliko zemalja centralne i istočne Evrope da blokiraju napore EU da razmeste hiljade migranata.

Orban na sve ovo gleda kao na istorijski marš.

"Ono što sada doživljavamo je kraj ere: konceptualno-ideološke ere", rekao je 2015. "Ostavimo pretvaranja po strani i nazovimo ovo erom liberalnog blebetanja".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.