Nemačka štampa: “Kurtijeva pobeda na poene i koncept reciprociteta“

1
Kenzo TRIBOUILLARD / AFP / Profimedia

Kompromis u konfliktu oko tablica je „pobeda na poene“ za Kurtijev koncept „reciprociteta“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“, uz zaključak: „Ko želi sukob, on na severu Kosova ima idealne uslove da ga potpiri“, prenosi Dojče vele.

U nemačkom dnevnom listu Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) novinar Miahael Martens analizira napetost između Beograda i Prištine, opominjući da bi taj problem mogao da destabilizuje region.

„Stari kliše kaže da je Balkan evropsko bure baruta. Ako je to ikada bilo tačno, tačno je i to da na Balkanu više od dve decenije vlada mir. Kavkaz, Ukrajina, Sirija i Libija doživljavaju ratove, Rusija i Belorusija su diktature, Turska je manje nego ikad demokratska zemlja. Nasuprot tome, Balkan je posle okončanja ratova pri raspadu Jugoslavije doživeo dve mirne decenije. Jedini veliki izuzetak su krvavi izgredi na Kosovu marta 2004, koji su uglavnom bili usmereni protiv srpske manjine.“

Novinar u tekstu navodi broj žrtava, kao i činjenicu da su paljene kuće i pravoslavne crkve. Podseća da je navodni povod bila glasina da su Srbi na severu Kosova poterali albansku decu u Ibar i da su se ona udavila.

„To nije bilo tačno, kao što se uskoro moglo i dokazati, ali to je bilo dovoljno kao izgovor rulji kosovskih Albanaca da na Kosovu nasilno krene na Srbe i Rome. Nije slučajno da su nemiri izazvani glasinom koja se odnosila na Ibar. Ta reka je linija razdvajanja između naseobina kojima dominiraju Srbi i Albanci. Sever Kosova, u pozadini etnički podeljenog grada Mitrovice, zvanično pripada Kosovu, ali Priština jedva da ima uticaj na to područje naseljeno skoro isključivo Srbima.“

Posle takvog opisa situacije, Martens podseća da Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova proglašenu 2008, ali da od 1999. nema kontrolu nad kosovskim područjem južno od Ibra, većinski naseljenom Albancima – isto kao što Priština nema kontrolu nad severom.

„Sever je od 1999. sporna teritorija, na kojoj Beograd vodi glavnu reč. Iz te konstelacije stalno dolazi do rasplamsavanja nasilja na severu Kosova. Područje je bure baruta u (tobožnjem) balkanskom buretu baruta. To naročito važi za granicu između Kosova i Srbije, koja je, prema zvaničnom tumačenju Beograda, samo administrativna linija razdvajanja između Srbije i njene južne pokrajine.“

„Kada je jula 2011. specijalna jedinica kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova htela da preuzme kontrolu nad dva velika granična prelaza, lokalni Srbi su je napali. Jedan policajac je ubijen, jedinica je morala da se povuče. Kosovski Srbi opustošili su granični prelaz i uklonili granične oznake“, navodi se u tekstu uz podsećanje da je kontrolu nad graničnim prelazima privremeno preuzeo KFOR, čiji je najveći deo tada sačinjavala nemačka vojska.

„I na Bundesver su pucali – bila je sreća da niko nije nastradao. Lokalnoj mafiji nije se dopalo da se granica regularno kontroliše, jer su se tuda obavljali krijumčarski poslovi, švercovao se pre svega benzin, uz veliku zaradu. ’Carinski rat’ je prevaziđen uz posredovanje EU, koja je 2011. u regionu imala više uticaja nego danas.“

Reciprocitet

„Najnoviji konflikt se razbuktao oko ’politike reciprociteta’ kosovskog premijera Aljbina Kurtija, pred kojim su lokalni izbori. Prema Kurtiju, Kosovo mora da tretira Srbiju u svim pitanjima onako kako Srbija tretira Kosovo. Pošto Srbija ne priznaje tablice sa oznakom RKS (Republika Kosovo), Kurti je nedavno obznanio da će i srpske tablice na Kosovu biti nevažeće. Umesto njih, na graničnim prelazima će moći da se kupe privremene kosovske tablice, slične onima koje vlasnici automobila odavno moraju da kupe ako žele da uđu u Srbiju.“

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je reagovao tako što je premestio srpske trupe u blizinu granice. Srpski vojni helikopteri i avioni su uzleteli, kosovski Srbi su blokirali granične prelaze. Kurti je poslao specijalnu policijsku jedinicu na sever. Doduše, ratoborno držanje Vučića je bilo poza motivisana unutrašnjom politikom, jer bi se moglo isključiti da bi on sada ozbiljno rizikovao vojni sukob sa Kosovom, gde je stacionaran ostatak kontigenta KFOR-a. Bundesver je svoju bazu u Prizrenu zatvorio 2018. posle skoro dve decenije, ali je i dalje uključen u sastav KFOR-a sa nekoliko desetina vojnika.“

Samo prelazno rešenje

Najnovija eskalacija je podsetila na to da konflikt oko severa Kosova nije okončan, te da je za razliku od ostatka Kosova, bezbednosna situacija rovita. Miroslav Lajčak, nekadašnji ministar spoljnih poslova Slovačke, a danas specijalni predstavnik EU za Balkan, mogao je da posreduje prošle nedelje u ’sukobu oko tablica’ i da postigne kompromis, koji je značio ’pobedu na poene’ za Kurtijev koncept ’reciprociteta’. Doduše, kosovska policija je morala da se povuče sa severa, a srpske tablice ne moraju da se zamene kosovskim na graničnom prelazu.“

„Ipak, ubuduće će za obe strane važiti ista pravila: državna oznaka druge zemlje na tablicama biće pokrivena belom nalepnicom. To važi kao prelazno rešenje, a trajno bi trebalo da usledi. Ono će zavisiti od Beograda i Prištine, da li će slediti pragmatičan kurs u interesu sopstvenog stanovništva. Ko želi sukob, on na severu Kosova ima idealne uslove da ga potpiri“, zaključuje se u tekstu „Frankfurter algemajne cajtunga“.

1 KOMENTAR

  1. Kao i do sada Srbi najveći krivci i uvek prvi koji potpiruju sukobe… Ovakva pristrastnost može biti samo dokaz da šiptari ne žale novac za marketing i bolju reputaciju!

Comments are closed.