Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Društvo

"Doktorske studije ne treba da postoje na svakom fakultetu, jer ih neki foliraju"

"Neki fakulteti i univerziteti jednostavno nemaju uslove za organizaciju doktorskih studija i tu, pre svega, mislim na ljudske kapacitete. Tako smo dobili doktorske studije koje se tako zovu i koje proizvode doktorske diplome, a u stvarnosti su puki nastavak osnovnih i master studija", kaže za Nedeljnik profesor Aleksandar Baucal
Piše Dimitrije Đurić
Datum: 10/05/2018

"Doktorske studije ne treba da postoje na svakom fakultetu, jer ih neki foliraju"

Foto: Profimedia

Istraživanje koje je nedavno objavila Grupa za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP) o uslovima i kvalitetu doktorskih studija dalo je rezultate po kojima doktorske studije u Srbiji nisu takve da ispunjavaju osnovnu funkciju -- da buduće doktore nauka osposobe za istraživački rad i unaprede njihove veštine u pogledu istraživanja.

Boban Stojanović iz GAJP-a kaže za Nedeljnik da je posledica toga nizak kvalitet doktorskih studija, a uzroci su višestruki i, prema njegovim rečima, javljaju se u svim fazama studija -- od upisa, preko samih studija, do odbrane doktorske disertacije, ali i budućeg rada doktora nauka.

On smatra da je neophodno da država kreira politike na osnovu istraživanja koje upravo sprovode i realizuju istraživači iz oblasti društvenih i humanističkih nauka.

Profesor Fakulteta političkih nauka Veselin Kljajić, koji je i prodekan za nastavu na poslediplomskim studijama, kaže da su najčešći razlozi za upisivanje doktorskih studija lično, naučno i stručno usavršavanje.

"I to kroz radni angažman na fakultetima, institutima, naučnoistraživačkim centrima i ustanovama. Posebno je važno to da se na ovaj način obnavljaju i naučni resursi, kroz prve korake mladih koleginica i kolega koje oni upravo čine na ovim studijama. Istovremeno se zadovoljavaju i društvene potrebe za vrhunskim stručnjacima i naučnim radnicima koji mogu uspešno da obavljaju najsloženije poslove u tim oblastima društvenog života", kaže profesor Kljajić.

On kaže da sve izraženiji trend ličnog usavršavanja, rada na sebi, prate master studije na Fakultetu političkih nauka, iako je on sve vidljiviji i na doktorskim studijama.

"Ipak, ne treba zaboraviti da doktorske studije traju najmanje tri godine, realno najčešće između četiri i pet godina do same odbrane doktorata, i da je to dug proces u kome uspevaju samo oni najposvećeniji. Naš fakultet se trudi da, pre svega, kroz korpus izbornih predmeta odgovori najraznorodnijim očekivanjima doktoranada, ali i da ispoštuje aksiome najviših postulata teorijskog promišljanja i istraživačkog delanja, jer to je prevashodni smisao najvišeg oblika obrazovanja kao što su doktorske studije", naglašava prof. dr Veselin Kljajić.

Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal, koji se godinama, između ostalog, bavi unapređivanjem efikasnosti i različitih nivoa obrazovanja, kaže da su, imajući u vidu sve veću kompleksnost, dinamičnost i potrebu za inovacijama u svim sektorima društva, ne samo u industriji već i u zdravstvu, obrazovanju, nauci, političkom životu, ljudi sa doktorskim titulama neophodni društvu, ne samo kao profesori univerziteta već i kao stručnjaci koji će moći da obezbede razvoj pojedinih sektora društva kroz nove ideje, nove prakse i nove tehnologije.

Pa ipak, bez obzira na sve veći broj upisanih studenata na doktorske studije, a naročito broj izdatih diploma sa prefiksom "dr" -- u 2016. godini na srpskim univerzitetima odbranjeno je 187 doktorskih disertacija -- profesor Aleksandar Baucal ne misli da je najveći problem u Srbiji to što imamo povećanje broja studenata na doktorskim studijama, već da je problem u onome što nazivamo "inflacijom diploma".

"Prvi korak treba da bude odluka da doktorske studije ne mogu i ne treba da postoje na svakom fakultetu i univerzitetu. Neki fakulteti i univerziteti jednostavno nemaju uslove za organizaciju doktorskih studija i tu, pre svega, mislim na ljudske kapacitete. Jedan od ključnih problema sadašnjeg zakonodavnog okvira jeste što obavezuje sve da imaju doktorske studije. Zbog toga su oni koji objektivno nisu imali uslove da naprave dobre doktorske studije počeli da ih foliraju. Tako smo dobili doktorske studije koje se tako zovu i koje proizvode doktorske diplome, a u stvarnosti su puki nastavak osnovnih i master studija. Tako smo i došli u situaciju da imamo sistemski kreiranu inflaciju doktorskih diploma", kaže profesor Baucal.

Boban Stojanović, koji završava doktorske studije na Fakultetu političkih nauka, kaže da je položaj doktora nauka veoma degradiran.

"Kod nas, makar se stvara takav utisak, doktorske studije služe samo da bi neko 'postao doktor nauka' -- pa da li mu je to potrebno zbog napredovanja na fakultetu, institutu, da li zbog društvenog položaja ili želje da se tako 'dokaže' u javnosti, čemu u prilog govori ekspanzija doktora nauka npr. u politici, gde pojedinci prosto žele zvanje, bez ulaženja u legalnost stečenih zvanja, iako se nikada nisu bavili, a i neće se baviti naučnim, istraživačkim radom", smatra Stojanović.

Zbog toga, prema mišljenju profesora Veselina Kljajića, koji ispred svog imena dodaje "prof. dr", osim u zvaničnoj, poslovnoj komunikaciji i kada to protokoli zahtevaju, "titulisanje" u svim ostalim slučajevima smatra suvišnim.

"Jer ako niste stvorili ime, titula vam zasigurno neće pomoći. Pogotovo u eri njene devalvacije."


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.