„Mutacije su prisutne od početka, sa vakcinom pišemo poslednje stranice o ovom virusu…“

„Vest iz Velike Britanije, Holandije i Italije da je koronavirus mutirao je vest za radio, televiziju, štampu, medije. To nije vest za virusologe, jer oni jako dobro znaju da ovaj virus kao drugi virusi konstantno mutira, rekla je virusološkinja dr Nada Kuljić Kapulica, prenosi Blic.

Ona je istakla da je poznato da su mutacije kod koronavirusa prisutne od prvog dana kao i nove varijacije.

Prema njenima rečima sve laboratorije sveta, koje mogu da detektuju mutacije, rekle su složno i naučnici su se arbitarno složili, bez obzira na mnogobrojne mutacije, da se virus nije značajno promenio, nije postao opasniji, smrtonosniji, ne daje žešću bolest.

Dr Kapulica je rekla da su evropski i svetski zvaničnici objavili da je prva varijanta virusa opisana još u Kini, a više od 10 zemalja Evrope je registrovalo varijante.

To što je sad došla nova varijanta, objašnjava doktorka, ne mora da znači ništa bitno zato što se zna da je genetski sklop ovog virusa takav da se ne menja tako brzo.

„Da bih to dokazala nedavno sam pročitala da je prvi humani korona virus koji je otkriven 1965. godine, njegov genom je upoznat posle 40 godina. Tada je urađena mapa genoma tog prvog virusa i virusa 2001. godine koji je izazvao epidemiju u Normandiji. Naučnici su se iznenadili kada su videli da su za 40 godina u tom virusu opisane samo dve varijante i šest značajnih mutacija. To samo potvrđuje da su korona virusi dosta stabilni“, objasnila je ona.

Dodala je da su koronavirusi dosta stabilni po pitanju svog genoma.

„Kod njih nisu rasprostranjene mutacije, da se virus menja, da bude žešći nego je ostao isti“, rekla je Kapulica.

„Koliko se zna PCR testovi će ostati isti i oni će detektovati viruse. Vakcina će biti korisna zato što treba da dođe do drastične promene u onom delu virusa koji se nalazi u vakcini, na koja se stavraju antitela“, smatra Kapulica.

Istakla je da ne moramo svi da obolimo od koronavirusa, ali da bi se izborili sa virusom, dobar deo populacije treba da ima antitela i na taj način se stvara štit i virus onda nestaje.

„Naš imuni sistem je višeslojan. Imate i antitela i ćelijsku odbranu koja je jako bitna i najznačajnija u virusnm infekcijama a imate i genetske predispozicije od kojih su neke poznate a neke nisu“, rekla je doktorka.

„Masovnost oboljevanja je velika i ako ću uporediti pravu klasičnu borbu sa borbom vakcine protiv korona virusa to je kao da smo dobili S-200, S-300 raketni sistem. Mi smo to dobili vakcinom. Vakcina će strahovito da pomogne u toj borbi sa korona virusom. Ona će biti samo jedan segment u toj borbi i moramo da koristimo sva raspoloživa sredstva da bi ovo pobedili“, istakla je ona.

Naglasila je i da će način vakcinacije, prioritetne grupe i izbor vakcine odrediti epidemiolozi.

„Pošto smo dospeli u fazu vakcine pretpostavljam da pišemo drugu polovinu ili poslednje stranice za ovaj virus“, zaključila je doktorka.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK