Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Убиство краља Александра

Тренутак убиства краља Александра у Марсеју

На данашњи дан пре тачно 84. године приликом званичне посете Марсеју убијен је југословенски краљ Александар I Карађорђевић. У наредним редовима прочитајте последње тренутке живота краља Александра са упоредном анализом безбедносних пропуста који су водили до његове смрти.

Краљ Александар I Карађорђевић у пратњи министра Бартуа и генерала Жозефа Жоржа недуго након искрцавања у марсељску луку седа у црни отворени аутомобил делаж Д-8. Овакав избор аутомобила је био апсолутно неприхватљив за превоз личности тог ранга и у тако несигурном тренутку.

Француска полиција, али и читава јавност била је упозната са оперативним сазнањима југословенске полиције да се планира атентат на краља. Француска штампа је на дан краљевог дочека писала о претњама и чак наводила умешаност усташа.

Нешто после 16 сати свечана колона је кренула. У самом старту колона је каснила због новинара и камермана који нису желели да се склоне од аутомобила у коме се превозио краљ Александар док не направе видео снимке већ у првим моментима видела се тотална неорганизованост домаћина.  На челу формиране процесија налазио се коњички вод Републиканске мобилне гарде. У колима иза коњице налазили су се припадници Националне безбедности, у следећим генерални директор и главни контролор безбедности, Бертоа и Систрон, а иза њих се кретао црни делаж, где се на задњем десном седишту налазио краљ Александар, а до њега министар иностраних послова Француске Барту. Насупрот њима седео је генерал Жорж.

Колима је управљао Фоасак, до кога је седео члан обезбеђења Бертеми. Французима је парада дефинитивно била у првом а врло могуће и у једином плану дочека краља Александра. О безбедности се није много марило. Брзина којом је требао да се креће аутомобил износила је 20 км на сат, са коњаницима испред возила и војницима то никако није било могуће. Аутомобил се кретао просечном брзином пешака око 5 км на сат.

Приликом организације превоза занемарен је безбедносни протокол да се дежурни ађутант мора возити на бочној или на задњој папучици возила. Делимично оправдање за то лежи у чињеници да је краљу за пратњу био додељен француски генерал Жозеф Жорж, који је требао да обавља ту улогу. Међутим велики пријатељ краљев још из Првог светског рата и са Солунског фронта возио се у аутомобилу заједно са краљем и министром, био је њихов пријатељ и члан делегације. Није био наоружан. Он је био окренут лицем ка министру Бартуу и налазио се у покривеном делу аутомобила чиме му је додатно смањена његова видљивост и преглед околине.

Коњаници су заменили мотоциклисте и јахали су с једне и друге стране аутомобила, уствари само два коњаника. С десне стране делажа јахао је потпуковник 141. алпинског пука, потпуковник Пиоле, а с леве заповедник мобилне гарде, потпуковник Вигору. Првобитним планом о обезбеђењу француске полиције било је предвиђено да аутомобил у коме се возио краљ Александар прате по тројица мотоциклиста с једне и друге стране али је на захтев председника општине Марсељ Жоржа Рибота то измењено и возило су пратила два потпуковника на коњима са исуканим сабљама, што је додатно ослабило безбедносну позицију краља због вожње у аутомобилу са отвореним кровом.

Током вишегодишњег истраживањао успео сам да дођем до скица француске полиције о правилима приликом обезбеђења високих државника када се превозе аутомобилима са отвореним кровом. Из тих правила се лако да закључити да ништа од наведених правила и препорука није спроведено те да је од самог старта безбедност краља Александра била угрожена.

Једноставно речено није испоштован ни пети део обавезних безбедносних процедура. 

Један део тих безбедносних процедура занемарио је и изменио градоначелник Марсеља Жорж Рибот. У свом образложењу он наводи: „...пратња мотоцикала изазвала би протест целокупног марсељског становништва, као мера недемократског карактера. А он као политичка личност мора да брине о грађанима Марсеља и зато налаже уклањање истих...“

Овакво образложење првенствено је било политички трик у име изборне кампање јер су се за који месец одржавали локални избори у Марсељу и ово је био одличан тренутак да се искористи за додворавање грађанима. Нови избори за градоначелника Рибота и министра Бартуа били су приоритет у односу на посету краља Александра и државне интересе које је требало да донесе његова посета.

Градоначелник Марсеља Жорж Рибот поред свих политичких трикова изгубио је на изборима који су се десили 18. маја 1935. године, управо због лоше организације дочека краља а убиство су му грађани највише замерили. Ипак, ово је само једна грешка и промена система обезбеђења. Највећа грешка није била до градоначелника Марсеља већ до државе која је пренела надлежности организације званичне посете једног владара на локалну полицију и локалну градску управу. 


Кордони полиције који су требали да осигурају несметан и безбедан пролаз аутомобилу  у ком се превозила висока делегација готово да није постојао, полицајци су били размакнути на око десетак метара један од другога, окренути леђима окупљеном народу. Пропуштали су чак цивиле да несметано пролазе и шетају се испред аутомобила. Грађани нису били померени на безбедно растојање већ су ивичњак одредили за границу на којој ће бити померен окупљен народ. Како се пут у неким деловима сужавао, тако је и маса била ближе аутомобилу и краљу. У неким деловима то растојање је износило мање од два метра. Све је ово слутило на могућу несрећу и она се нажалост десила врло брзо.

После само седамдесет метара аутомобил долази до једног таквог сужењеа и управо ту настаје трагедија. Када су краљева кола стигла на сквер испред палате Берзе, зачула се неколико пута пиштаљка какву користе саобраћајци и полицајци, остало је неутврђено да ли је и ко дао знак атентатору, свакако један човек је искочио из гомиле на тротоару. Кличе на француском „Живео краљ“ и креће ка краљевом аутомобилу, носећи у десној руци букет цвећа. Нико га не зауставља јер је полиција размакнута на великом растојању, он управо то и користи, пролази без икаквих проблема између полиције.

Изненада је убрзао ход, скочио на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа извукао аутоматски пиштољ Маузер са оквиром од десет метака, четири хица испалио је у правцу краља и четири у правцу генерала Жоржа а два метка је испалио у полицајца Галија који је појурио ка њему.

Возач Фоасак уместо да покуша маневар возилом он је једноставно зауставио возило и десном руком покушао да одгурне атентатора а жандарм Рињо да га заустави и отме му оружје. У том тренутку Черноземски је већ испразнио оквир и покушао да напуни оружје другим оквиром од двадесет метака, међутим потпуковник Пиоле га удара сабљом, полицајци пуцају у њега и маса га линчује.

Почиње општа хистерија, пуца се у народ и редом бију грађани. До смртно рањеног краља Александра први је притрчао министар спољних послова Јевтић, који је био у колима одмах иза њега. Скоро истовремено над њега су се наднели и ађутанти, пуковник Милорад Радовић и управник двора пуковник Павловић.

Аутомобил одвози краља у префектуру (општину), где лекари констатују смрт. У овом делу невероватно звучи чињеница да краља који је смртно рањен одводе у префектуру а не у болницу. Зашто би неко водио рањеника у општину, а не у болницу? Свакако оваквим решењем краљ Александар више није имао ни теоретску шансу да преживи рањавање.

У општини није постојао дежурни лекар, нити је било медицинске опреме којом би покушали да спасу живот краљу. Када су пристигли у општину, лекаре су тражили испред општине међу окупљеним светом који је чекао да поздрави краља. Тако су изгубили још драгоценог времена, када су коначно пронашли лекара, остало је само да констатује смрт.

Такође се поставља још једно логично питање: зашто Французи или наша делегација нису обезбедили возило хитне помоћи са лекарима и опремом у конвоју? Краљ Александар је био иначе нарушеног здравља и могли су узети као реалну опцију да краљу може позлити посебно после тешког пута.  


Сагледавајући све пропусте у организацији обезбеђења, сматрам да план обезбеђења није ни постојао или је био толико лош да се не виде конкретни потези за заштиту краља. Толико пропуста и грешака на једном месту мора да је у први мах збунило и самог атентатора Черноземског, који је вероватно мислио да ће морати да се помучи да нађе рупу у обезбеђењу а уочио је да је читаво обезбеђење једна велика рупа.

Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.