Problem u poslovanju Naftne industrije Srbije (NIS) direktno potkopava rezultate celokupnog prerađivačkog sektora i šire industrije, ukazuje najnoviji izveštaj stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Iako je industrijska proizvodnja tokom deset meseci ove godine zabeležila rast, on je značajno usporen zbog pada aktivnosti u Rafineriji nafte u Pančevu, a situacija je bila posebno loša u oktobru, kada je međugodišnji pad proizvodnje u oblasti koksa i derivata nafte iznosio čak 30,3 odsto.
Analitičari MAT-a ponavljaju da performanse ove oblasti u ovom trenutku „nažalost postaju predmet političkih, a ne ekonomskih konsideracija, dok geopolitički tokovi generišu nestabilnost koja je van kontrole Srbije“.
Zbog ovakvog razvoja događaja, autori su revidirali godišnje projekcije, pa se sada očekuje da će rast ukupne industrije usporiti na oko 1,6 odsto.
Anuliran uspeh auto-industrije
Posebno su istakli činjenicu da je pad u naftnom sektoru poništio izuzetne rezultate koje je postigla automobilska industrija.
Proizvodnja motornih vozila i prikolica beleži snažan rast zahvaljujući novom modelu električnog automobila iz Kragujevca. U oktobru je nivo proizvodnje u ovoj oblasti bio za oko 73 odsto veći od prošlogodišnjeg proseka.
Međutim, kako navode u MAT-u, pozitivan rezultat u proizvodnji ove oblasti je u celosti anuliran kontrakcijom proizvodnje u NIS-ovoj Rafineriji.
Iako je automobilska industrija izdvojena kao ključni generator uvećanja proizvodnje i izvoza, njen doprinos nije bio dovoljan da nadomesti gubitke nastale u energetskom delu prerađivačkog sektora.
Pored automobila, pozitivan impuls došao je iz sektora rudarstva koji u oktobru beleži međugodišnji rast od 5,9 odsto, pre svega zahvaljujući ekspanziji eksploatacije ruda metala. Takođe, proizvodnja proizvoda od gume i plastike ostvarila je zapažen rast od 10,9 odsto. S druge strane, spisak sektora sa negativnim predznakom je dugačak.
Sa druge strane, osim naftne industrije, veliki pad zabeležen je u snabdevanju električnom energijom od 14,6 odsto, proizvodnji hemikalija koja je pala za 13,2 odsto, kao i u proizvodnji osnovnih metala sa padom od 12,3 odsto.
Uticaj suše i kretanje BDP-a
Nepovoljni vremenski uslovi dodatno su otežali ekonomsku sliku. Suša je drastično umanjila prinose u poljoprivredi i proizvodnju u prehrambenoj industriji, dok je nizak vodostaj uticao na pad proizvodnje hidroelektrana.
U periodu januar-novembar međugodišnja redukcija proizvodnje hidroelektrana iznosila je 20,6 odsto. Uprkos ovim izazovima, procenjuje se da je realni BDP Republike Srbije u periodu januar-oktobar 2025. međugodišnje uvećan za oko 2 odsto.
Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvor rasta u prvih deset meseci i dalje je sektor industrije, dok je najveći negativan doprinos potekao od sektora građevinarstva.
Autori zaključuju da je za stabilizaciju neophodno rešavanje statusa NIS-a, jer bi u suprotnom decembar mogao doneti slične, ako ne i lošije rezultate.
Tagovi
