Mark Stajn je svoj prvi tekst napisao o Divcu, a sada sa njim ulazi u Kuću slavnih: “Danas mi govori stvari koje 1989. nije mogao…”

0
Foto: Profimedia

Ne bih želeo da pravim buku povodom nekih svojih ličnih jubileja, naročito u periodu van NBA sezone, kada ne postoji toliko interesovanje publike. Ipak, želim da se prisetim svog prvog NBA članka, koji sam objavio 1989. godine, na početku svoje kolumne za Njujork tajms, napisao je Mark Stajn.

“Pratio sam aktivnosti u vezi sa letnjom ligom iz Los Anđelesa, baš onda kada je jugoslovenska vojska pravila problem Divcu u vezi sa prelaskom u NBA ligu.

Urednici su me obavestili da je moj zadatak da pozovem generalnog menadžera Lejkersa Džerija Vesta, kako bih dobio njegovo viđenje situacije u vezi sa slučajem Divac. U subotu.

Divac je uz osmeh slušao kako mu prepričavam te događaje preko telefona tokom prošle nedelje. Toliko godina kasnije, nas dvojica ćemo dobiti priznanje koje pokazuje da smo uspeli da ostvarimo svoje snove.

U četvrtak će mi biti uručena nagrada Kurt Gaudi, koja se svake godine dodeljuje jednom novinaru iz štampanih i jednom iz elektronskih medija, koji su svoju karijeru posvetili košarci. Dan kasnije, Divac će ući u Kuću slavnih, 30 godina nakon onog vrelog letnjeg popodneva kada je kao pionir evropske košarke došao u NBA ligu.

“Neverovatno”, rekao mi je Divac preko telefona, a ja već danima razmišljam šta je to neverovatno u mom slučaju.

To što je moj asistent za novinarstvo u srednjoj školi bio školski drug Erla Bluma koji je izveštavao sa NBA utakmica osamdesetih godina. Ili to što su novinari tada izbegavali letnju ligu. To je ostavilo dovoljno prostora neiskusnom detetu da se okuša u tom poslu.

Debi Dejvida Robinsona u San Antoniju posle dve godine provedene u pomorskoj akademiji, bila je priča leta, ali je mene zaintrigirao Divac. Nekoliko dana pre nego što je Džeri Vest odlučio da ga angažuje, Divac je pomogao još uvek ujedinjenoj Jugoslaviji da osvoji Eurobasket.

S obzirom da sam putovao na to prvenstvo, bio sam verovatno najpozvaniji da pričam o Divčevim igračkim kvalitetima. Bio je on deo najboljeg tima koji nikada niste gledali.

Dok su ljudi obraćali pažnju na Dražena Petrovića, Žarka Paspalja, Tonija Kukoča i Dina Rađu, ja sam posvetio pažnju visokom momku sa mekom rukom, koji se nije plašio da uzme loptu i dribla.

Divac.

Toliko godina kasnije, Divac je postao generalni menadžer Sakramenta i želi da prekine sušu – 13 godina bez plejofa.

Sa te distance priznao mi je da bi, i da nije dobio dozvolu vojske, osao u Sjedinjenim Američkim Državama po cenu da se nikada ne vrati u Jugoslaviju.

Bila bi šteta da nije ostao, jer je u međuvremenu postao prvi evropski dugoročni izvoz u NBA.”