Barselona je početkom maja bila domaćin 6. UNECE Međunarodnog foruma o javno-privatnom partnerstvu (JPP) koji je posvećen klimatskim promenama, cirkularnoj ekonomiji i digitalnoj transformaciji. Akcenat je bio na javno-privatnom partnerstvu i ciljevima održivog razvoja i jedini panelista iz Srbije bila je Jelena Tadić, izvršni direktor kompanije PPP Investment d.o.o. iz Beograda. Forum je organizovala Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) i Instituto de Estudios Superiores de la Empresa (IESE) Business School Barselona, uz podršku Grada Barselone.
Koje su bile glavne teme Foruma?
Glavne teme Foruma bile su „People first PPP“ za ciljeve održivog razvoja u pružanju održive infrastrukture, ubrzanje sprovođenja Agende održivog razvoja 2030 i predstavljanje novog dokumenta koji je UNECE razvio, a koji formuliše jedan novi pristup razvoja JPP projekata.
Koje su to novine koje donosi nova metodologija UNECE?
Živimo u vremenu ogromnih izazova, i to ne samo u finansijsko-ekonomskom smislu već i u smislu očuvanja zdravlja ljudi i životne sredine. Postojeći javni resursi nisu dovoljni da odgovore na ove izazove, pa je neophodno dati što veće poverenje privatnom kapitalu. Udruživanje javnog sektora sa privatnim, na adekvatan način, naročito kroz model JPP, stvara dodatnu vrednost kako za javnog, tako i za privatnog partnera, i to u smislu smanjenja javnih rashoda, ostvarivanja transparentnog profita za privatnog partnera, povećanja kvaliteta javne usluge, brige o životnoj sredini, i posebno zadovoljstvo krajnjih korisnika.
Model JPP u praksi je pokazao potrebu za stalnim razvojem te je potrebno da pravni i proceduralni okvir prati te promene.
Međunarodne organizacije obezbeđuju okvir visokog nivoa za vođenje procedure javno-privatnog partnerstva i time olakšavaju državama u pripremi i prilagođavanju zakonodavnog okvira.
Dobre vesti za razvoj i unapređenje modela JPP jesu da je formulisan novi pristup „People first PPP for SDG“ (Ljudi na prvom mestu u JPP, za ciljeve održivog razvoja), te da ovaj pristup prati novi dokument, tj. „Evaluation Methodology“ („Evaluciona metodologija“). Ovim dokumentima se prevazilaze neke od slabosti u načinu na koji je JPP do sada implementiran i definiše metodologija ocenjivanja JPP za ciljeve održivog razvoja.
Sve više lokalnih samouprava u Srbiji pokazuje interesovanje za ovakvu vrstu projekata, za uvođenje reda naročito u segment komunalnih delatnosti i pružanje kvalitetne usluge za novac svojih sugrađana
Da li možete da nam pojasnite šta te novine konkretno znače?
Što se same Evaluacione metodologije tiče, taj dokument je kompleksan i mogao bi biti primenjiv u fazi pripreme, a naročito pre faze usvajanja projekta od strane javnog tela, ali je potrebno pre toga obučiti zaposlene u javnim telima, kako bi mogli na pravi način da izvrše procenu da li je neki projekat u skladu sa javnim interesom, odnosno u skladu sa ciljevima održivog razvoja. Naš zakon o JPP prepoznaje samo kategoriju „javnog interesa“ za koji se primenjuje metodologija „value for money“ (vrednost za novac), ali je potrebno proširiti pristup, te za zadovoljenje javnog interesa, postaviti ciljeve održivog razvoja kao imperativ, a do kojih se dolazi primenom metodologije „value for people“ (vrednost za ljude).
Da li Srbija prati ove trendove razvoja JPP-a?
Mogu slobodno reći da je Srbija definitivno lider u regionu po primeni modela JPP. Neki podaci pokazuju da je po ovom modelu kod nas investirano nešto oko tri milijarde evra privatnog kapitala u projekte koji služe za prevazilaženje javnih izazova. Sve više lokalnih samouprava u Srbiji pokazuje interesovanje za ovakvu vrstu projekata, za uvođenje reda naročito u segment komunalnih delatnosti i pružanje kvalitetne usluge za novac svojih sugrađana.
Što se samog Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama tiče, on je u Srbiji donet 2011. godine i od tada je doživeo neke manje izmene, ali ono što karakteriše ovaj zakon je svakako visok stepen primenjivosti. U korist toga govori činjenica da je Komisija za JPPK RS do sada usvojila nešto više od 200 predloga projekata koji zadovoljavaju „javni interes“, kako je definisano Zakonom, a fazu realizacije je do sada doživelo oko 50% usvojenih projekata.
