Skoro četiri godine nakon početka rata u Ukrajine, lideri Evropske unije su se obavezali da će finansirati ekonomske i vojne potrebe Kijeva u naredne dve godine.
Na samitu sledeće nedelje, lideri EU će razmotriti da li da iskoriste desetine milijardi dolara zamrznute ruske imovine koja se drži u Evropi kako bi pomogli u ispunjavanju zahteva Ukrajine, koje Međunarodni monetarni fond procenjuje na 135 milijardi evra.
Takav potez nikada ranije nije učinjen i nosi rizike. Evropska centralna banka upozorila je da bi, ako Evropljani izgledaju spremni da uzmu novac drugih zemalja, to moglo da potkopa poverenje u evro valutu.
Neke zemlje članice su takođe zabrinute zbog mogućnosti odmazde Rusije.
Belgija, gde se nalazi većina imovine, glavni je protivnik plana. Postoji strah da će Rusija uzvratiti udarac, bilo putem suda ili na druge načine.
Niz incidenata sa dronovima u blizini aerodroma i vojnih baza prošlog meseca sugerisao je da Kremlj to već čini, ali odgovorni nikada nisu javno identifikovani.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta, koji će predsedavati samitom 18. decembra, insistirao je da lideri ne bi trebalo da napuste sedište EU u Briselu dok ne donesu odluku.
Lideri EU su zamrznuli novac, većinom u imovini Ruske centralne banke, zbog rata koji je Putin pokrenuo u februaru 2022. Moskva je opisala šemu kao „krađu“.
Pojavila su se dva plana. Prvi bi bio „reparacioni zajam“ koji bi koristio rusku imovinu dok Moskva ne pristane da plati štetu nanesenu Ukrajini.
Drugi plan bi bio da EU pozajmi novac na finansijskim tržištima, slično kao što je blok učinio za finansiranje ogromnog plana kreditiranja za oživljavanje evropskih ekonomija nakon pandemije koronavirusa.
Mnoge od glavnih evropskih ekonomija su u finansijskim problemima i zaglavljene u dugovima. Ali ruski rat protiv Ukrajine predstavlja egzistencijalnu pretnju bloku.
Obaveštajne procene ukazuju da bi Putin mogao da pokrene rat negde drugde za tri do pet godina, ako pobedi Ukrajinu.
Tagovi
