Kriza je prošla, vreme je za knjige: 12 naslova koji će vam pomoći da ponovo zavolite čitanje

0
EPA-EFE/Bienvenido Velasco

Čitanje je trenutno u krizi. Pandemija koronavirusa je razbila već rasutu pažnju u paramparčad. Ali čak i pre 2020. godine, trigeri poput političkog haosa i privlačnosti pametnih telefona otežavali su pronalaženje vremena i fokusa da se čitaoci “izgube” u nekoj knjizi. A onda i kada, možda, nema objektivnih momenata koji ometaju pažnju, ponekad će biti ličnih kriza i perioda kada se čitanje – kao navika i predah – ne događa.

Međutim, postoje naslovi čije radnje su u stanju da zgrabe i izbace iz navedenih kolotečina, predstavljajući vratolomnu avanturu i put ka uzbuđenjima. U pitanju su dela koja čitaocu nude prostor i vreme u umu izmišljenog lika. Kada se ovi trenuci pojave baš kada treba, i na pravi način, knjige mogu delovati kao most ka velikim stvarima.

Ovo je upravo predlog takvih naslova.

U nastavku se nalaze knjige koje su, prema urednicima kulturne rubrike uglednog portala Atlantika, ponovo rasplamsale ljubav prema književnosti.

Gorušica (Heartburn), Nora Efron

Urednica Atlantika Sofi Gilbert piše da je nakon dobijanja blizanacca u leto 2020, kada nije mogla ni da zamisli da dovrši svoje radne obaveze, a kamoli roman, dobila je preporuku da pročita “Gorušicu”. Delo je predstavljalo “kapiju” povratka u čitanje.

“Završila sam je za nekoliko dana, usisavajući poglavlja poput vazduha ili koktela”, piše Gilbertova.

Knjiga je blago (veoma olako) izmišljena verzija Norine razorne bračne krize, kada je otkrila da je njen suprug, bivši novinar Vašington posta Karl Bernštajn, imao aferu dok je Efronova bila trudna sa njihovim drugim detetom. U jednom pasusu, njene misli se okreću od očaja ka samoubilačkim idejama.

Zaplet (The Plot), Žan Hanf Korelic

Kolumnistkinja Atlantika Fejt Hil piše da je nedavno, tokom posebno mračnog perioda, očajnički želela da se izgubi u knjizi. Kako kaže, nastavila je da traga za nečim što bi odražavalo ono što je tada osećala: ozbiljna razmišljanja o bolesti, tuzi i gubitku, o kraju sveta.

“Ali ništa nisam mogla da dovršim. Dolazak do poslednje stranice uvek je izgledao kao planinarenje – vredelo bi, čak bi bilo i lepo, ali je iscrpljujuće. Tak kada sam pročitala Zaplet sam shvatila da sam ranije birala pogrešan materijal”, naglašava Hilova.

Triler knjiga vođena zapletom o moći dobrog zapleta, koji počinje kada pisac od preminule osobe ukrade priču o dinamitu. Kroz radnju se odvija igra sa osetljivim pitanjima o umetničkom vlasništvu i intelektualnoj svojini, rodu i kreativnom identitetu.

Nagoveštaji (Intimations), Zejdi Smit

Kako piše Širli Li iz Atlantika, čitanje o pandemiji može zvučati kao užasna ideja za nekoga ko pokušava da prevaziđe bedu pandemije.

“Ali ovo je zbirka eseja napisanih tokom izoloacije o izolaciji i anksioznosti i služi manje kao sumorni podsetnik na našu eru socijalnog distanciranja, a više kao dokaz utehe da se čak i jedan od najjasnijih autora borio da preživi”, piše Li.

Sa jedva više od 100 stranica, reč je o književnom kompasu i kompaktnom i skromnom delu. Od suštinskog značaja je pronalaženje puta koji vodi iz krize.

Dnevnik kornjače (Turtle Diary), Rasel Hoban

Sara Lasko piše da se radnj u Dnevniku kornjače ne odvija ekspresno. Takođe nema nikakve prave dramatičnu tenzije: dva melanholična i inače nepovezana naratora u knjizi, Vilijam i Nira, ne nailaze na prepreke u zajedničkoj potrazi da puste tri morske kornjače koje žive u Londonskom zoološkom vrtu nazad u okean. Čuvar zoološkog vrta je željni saučesnik. Njihovo putovanje preko Engleske, njihovih optuženika ušuškanih u zadnji deo iznajmljenog kombija, manje-više je bez događaja. Kornjače lako skliznu u vodu i otplivaju.

“Ovo nije knjiga koja vrišti: ‘Ne ispuštaj me!’ Pa ipak, nakon što sam provela više od godinu dana iscrpljena zahtevima o uređivanju priča o pandemiji i brige o svojoj bebi – nakon što sam provela mnogo meseci previše rasejana da bih razmišljala o knjigama – bez muke sam pročitala Dnevnik kornjače i uživala u smirenosti. Koliko god nedramatično, oslobađanje kornjača je transformativni trenutak i za Vilijama i za Nieru, a nakon toga se osećaju mirnije u svetu i sami sa sobom. Samo knjiga može da uhvati intimnost takve promene i pruži zadovoljstvo da se u njoj deli”, primećuje Lasko.

U kući iz snova (In the Dream House), Karmen Marije Mačado

Kako piše Lenika Kruz: “Ovo nisu memoari koje toliko čitate, koliko su oni kroz koje lutate, sobu po sobu. Obišla sam ih, da se tako izrazim, za manje od jednog dana, pokušavajući da odviknem svoj mozak od društvenih medija i ponovo ga upoznam sa sporim, analognim zadovoljstvima praćenja jedne priče tokom dužeg perioda”.

Da bi ispričala tešku priču o porodičnom zlostavljanju usled lezbejske veze, Mačado pribegava nekonvencionalnoj, fragmentiranoj strukturi. Ona isprepliće lični narativ sa inteligentnim i često mračno smešnim ispitivanjem književnih i pop-kulturnih postulata.

Poglavlja su kratka i imaju intrigantne naslov. Saznajte koje.

Zbogom, vitamine (Goodbye, Vitamin), Rejčel Kong

Kako piše Džuli Bek, autorka Atlnatika, nakon što Rutin verenik raskine sa njom, ona napušta posao, vraća se kući i pomaže u brizi o svom ocu, koji je u ranoj fazi Alchajmerove bolesti.

“Zvuči kao loša premisa, ali ‘Zbogom, vitamine’ je zapravo jedna od najboljih knjiga koje sam ikada pročitala. Kada sam u čitanju, to je obično zbog stresa, zbog čega ne mogu da se fokusiram na zamršenu priču. Ovaj roman je savršen protivotrov – to je kratko čitanje, a većina scena je na manje od jedne stranice – mnoge na samo par redova. To je priča ispričana u malim svakodnevnim trenucima, a saznanje da Rut ima ograničeno preostalo vreme sa svojim ocem prožima”.

Sve o ljubavi: Nove vizije (All about Love: New Visions), Glorija Džin Votkins (Bell Hooks)

Čitanje je lično i to je ono što nudi ‘Sve o ljubavi…”

Ovako Hana Gerogis, autorka Atlantika, sublimira utiske o delu.

“Preplićući kulturnu analizu sa anegdotama iz sopstvenog života, autorka razmišlja o tome kako bi ljubav mogla da izgleda na delu”, dodaje Georgisova u analizi dela.

Trio, Villijam Bojd

“Tokom Trampove ere, prestao sam da čitam knjige. Možda je ovo razumljivo. Ipak sam bio uznemiren. Dve i više godine bio sam svakodnevni kritičar knjiga u Njujork tajmsu. Kako sam, zaboga, izgubio veštinu da dovršim roman? Dve stvari su me ponovo naterale da (pro)čitam – izbor dosadnog, stabilnog, Tviter ravnodušnog predsednika, što mi je dalo dozvolu koja mi je bila potrebna da se izgubim u fikciji, i dolazak galije Trija”, piše u svom predlogu knjige koja će naterati na čitanje autoka Atlantika Dženifer Senior.

Radnja se odvija u Brajtonu tokom šezdesetih godina prošlog veka i fokusira se na tri lika – glumca, pisca i filmskog producenta – uključena u očajnički i povremeno iskupljujući projekat stvaranja umetnosti.

Piranesi, Suzan Klark

Autorka kulturne rubrike Atlantika Džejn Jong Kim je ovo delo pročitala tokom prve pandemijske zime.

“U vreme kada je kreativna virtuoznost bila poslednja stvar na koju smo mislili, ‘Piranesi’ me je obuzeo svojom maštovitom snagom”, piše Jong Kim.

Čovek po imenu Piranesi živi u kući sa mnogo soba koju ponekad poplavi more. Ne može da se seti kako je dospeo tamo, ali svoje vreme provodi mapirajući njegove pećinske dvorane ispunjene statuama. On peca i hekla čarape. Takođe vodi kataloge i daje imena nekolicini ljudi za koje zna ili na kraju otkrije da su u njegovom okruženju.

Zašto je Piranesi u kući, ko su njegovi sunarodnici, zašto mu je pamćenje tako maglovito — divlje je inventivno”, piše Jong Kim.

Problem tri tela (The Three-Body Problem), Lu Siksin

Autor Atlantika Spenser Kornhaber piše da je u eri pandemije, i nakon što je postao zavisnik od video igra, bio zaokupljne delom koje je u suštini i dobrim delom bila igra kroz apokalipsu.

“Kao naučna fantastika, ‘Problem tri tela’, počinje scenama iz kineske kulturne revolucije tokom šezdesetih godina 20. veka, a zatim prolazi kroz decenije u kojima se čini da se vanzemaljci petljaju sa zemaljskim poslovima”, piše Korhaber.

Čitanje knjige je za autora Atlantika izgledalo kao dovršavanje niza izazova na putu do nekog nezamislivog konačnog nivoa.

Lopov (The Thief), Megan Vejlen Tarner

Autorka Atlantika Ema Sarapo piše da se čitajući ovo delo osetilo uzbudljivo.

“Sve je bilo prestimulativno. Smešten u predindustrijski helenistički svet sa živopisno zamišljenom istorijom i mitologijom, glavni džeparoš u knjizi, Gen, šarmantni je nitkov koji je izašao iz zatvora i regrutovan je za misterioznu misiju. Razlozi zbog kojih putuje širom zemlje i zbog čega je njegovim saputnicima potreban lopov, polako cure uz intrige i šale”, piše Sarapoova.

Dnevnik jedne mlade devojke (The Diary of a Young Girl: The Definitive Edition), Ana Frank

Autor Atlantika Gal Bekerman piše da je na početku pandemije primetio da su njegovce ćerke, koje su tada imale deset i sedam godina, prestale da čitaju.

“Nisam mogao da ih krivim – moje vreme čitanja uglavnom sam trošio na osvežavanje veb-sajtova koji su davali brojeve zaraženih i mrtvih. A onda, jedne večeri, uzeo sam dnevnik Ane Frank”, piše Bekerman.

Kako naglašava, izbor je možda bio morbidan (i moguće je da nisu bile sasvim spremne za to), ali je seo na pod u njihovoj sobi i počeo da im čita nekoliko zapisa pre spavanja.

“Stalno su tražili još jedno poglavlje. Čitanje im je ponovo pričinjavalo zadovoljstvo, ali sam znao, za razliku od njih dve, kako se njena priča završila”, piše Bekerman u zaključku.