Konferencija za medije Srpske filmske asocijacije, Predstavljanje Analize ekonomskih efekata i efikasnosti podsticaja za strane i domaće audio i video produkcije

    0
    Foto: promo

    Na konferenciji za medije Srpske filmske asocijacije predstavljena je Analiza ekonomskih efekata i efikasnosti podsticaja za strane i domaće audio i video produkcije koju je uradio stručni tim Naučno-istraživačkog centara Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

    Poslednjih godina u Srbiji snima se sve više stranih i domaćih filmova i serija. Pored prestiža što u nekima od najvećih holivudskih hitova možemo da prepoznamo delove naših gradova ili poznate krajolike, zahvaljujući stranim, ali i domaćim produkcijama kojih je sve više, ostvaruje se i značajna zarada. Naša zemlja „na radaru“ je stranim produkcijama ne samo zbog dobrih lokacija, kvalitetne radne snage, pre svega filmskih radnika, toliko hvaljenog lokalnog gostoprimstva, već i zahvaljujući podsticajima koje država daje. Predstavljenom Analizom Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Srpske filmske asocijacije obuhvaćene su 2020/21. godina, a njeni podaci pokazuju da se na svaki 1 evro koji država daje kao podsticaj za strane produkcije, snimanje filmova, serija i namenskih filmova, kao i postprodukciju u Srbiji, vrati 4,5 evra prihoda, dok se direktno u budžet Srbije po osnovu plaćanja PDV-a, poreza i doprinosa vraća 0,4 evra.

    “Uvodjenje podsticajnih mera je prekratnica za sve filmske delatnike, a važnost ovakvih analiza je da ukažu na egzaktne brojeve i ponude smernice za dalje ulaganje u program podsticaja i snažnu podršku industriji.  Veliki broj snimanja svakodnevno na lokacijama, veliki broj mladih ljudi koji su dobili priliku ispred i iza kamere, dostupnost najsavremenije tehnike i tehnologije, kao i širenje infrastrukture, otvaranje novih produkcija i studija, samo su neki od benefita“, poručila je Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije.

    Foto: promo

    Podsticaj za snimanje stranih produkcija u Srbiji je investicija koja se višestruko vraća u privredu naše zemlje. Tako su u periodu 2020/21. samo po osnovu PDV-a, poreza na doprinose i godišnjeg poreza na dobit strane produkcije uplatile 12,5 miliona evra u budžet Republike Srbije. Zbog toga ovo mora biti dugoročan stabilan plan donesen uz konsultovanje domaće filmske industrije. Svaka nagla promena bez prethodnog istraživanja i konsultovanja industrije, pogubno utiče kako na strane produkcije i njihovo dugoročno planiranje, tako i na imidž i konkurentnost Srbije kao pogodne destinacije.

    “Sektor audivuzuelne produkcije jedan je od najdinamičnijih sektora kreativne industrije i kao takav u prethodnom periodu je značajno doprineo ekonomskom razvoju i podsticaju diversifikacije ekonomije Srbije. Kontinuiranom podrškom kroz sistem podsticaja, država stimuliše rast i razvoj ovog sektora, ali i čini da Srbija bude prepoznata u globalnoj utakmici. Sistem podsticaja treba posmatrati kao investiciju, jer ne samo da se na 1 evro ulaganja kreira dodatnih 4,5 evra prihoda, već se utiče i na podizanje kvaliteta naših produkcija i podizanje ukupnog imidža destinacije”, izjavio je Igor Kovačević vođa projekta sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

    „Nama je u ministarstvu kulture veoma drago da je neko ušao u ovu vrstu analize jednog izuzetno važnog investicionog mehanizma koji traje već od 2016. godine. Važno je reći da da nije reč samo o finansijskim sredsrtvima. Dobit i dobrobit od ovog mehanizma se oseća i u podizanju nivoa kvaliteta usluga, pogotovo iz filmske delatnosti. Drugi benefiti su i vidljivost Srbije, njenih privlačnih destinacija, usluga, pa i upoznavanja karaktera. Generalno gledano ovo je jedan fenomenalan mehanizam i nadam se da će država naći snage da ga održava i dalje i da će on po ovom računu imati tendenciju rasta i da će nastaviti da se razvija ovim tempom koji je izvanredan i izaziva ogromno interesovanje“, naglasio je Radovan Jokić, v.d. pomoćnika ministra kulture i informisanja u Sektoru za savremeno stvaralaštvo i predsednik komisije za dodelu podsticaja.

    “Sam podatak da na 1 evro koji država daje kroz podsticaje, odmah direktno dobija 4,5 evra i da je stopa zaposlenosti od 2019. do sada u sektoru filmske industrije u Srbiji porasla za 37% govori o značaju podsticaja za razvoj industrije. To podrazumeva i jačanje rental sektora, sektora studija, sektora scenografije a samim tim i rast zapošljavanja ljudi koji rade u filmskoj industriji, a to su ljudi koji imaju gornji indeks plata. Ovakvi podsticaji i projekti imaju dvostruku važnost: jedna je ekonomska, jer pune budžet i zapošljavaju ljude direktno sa fakulteta, a drugi benefit se tiče toga da naši ljudi stiču iskustvo i znanje koje je do pre par godina bilo moguće steći samo u inostranstvu“, istakao je Bogdan Petković, predsednik Srpske filmske asocijacije i direktor Emote Films.

    Uz finansijsku podršku, važna je i saradnja sa lokalnim vlastima i institucijama, zahvaljujući kojoj je produkcijama maksimalno olakšana procedura za dobijanje dozvola i pristup željenim lokacijama za potrebe snimanja. Osim toga, Srbija nudi i veoma razvijenu infrastrukturu filmske industrije i kompletnu servisnu produkciju.

    “Filmska industrija je procvetala u pravom smislu te reči. Dolaskom stranih produkcija počela je da se razvija domaća produkcija. Produkcija koje se bave pružanjem usluga ili pravljenjem sopstvenog kontenta, takođe, je mnogo više. Sada se snimaju serije i filmovi koje izgledaju mnogo profesionalnije, ako mogu da kažem „bogatije“ nego ranije. To je samo deo benefita koje imamo zbog podsticaja. I ono što je jako bitno reći, ovi podsticaji nisu samo za strane produkcije. I domaće produkcije imaju potpuno isti tretman. Što u budućnosti može da stimuliše neku domaću kompaniju da investira u snimanje domaćeg filma ili serije čime će steći pravo na podsticaj“, rekao je Igor Turčinović, direktor PFI Studios.

    Rast produkcije mnogo je brži nego rast infrastrukture i ljudskih resursa,  zbog čega podsticaje ne treba bazirati samo na ekonomskom automatizmu pojedinačnih projekata, već je neophodno uključiti i razvojnu komponentu čitave industrije, kao na primer: poseban fokus na projekte koji obučavaju nove ljude, promovišu destinaciju smeštanjem radnje u određeni grad ili praktikuju zelene politike. Globalne tendencije pomerile su fokus na produkciju TV serija, a dolazi do promene i u distribuciji audiovizuelnog sadržaja, te je prostor za korišćenje nove tehnike i tehnologije sve češći, kao i zahtevi za snimanje u studijima.

    Podsećamo, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije 13. januara 2022. raspisalo je stalno otvoreni Јavni poziv za dodelu podsticajnih sredstava investitoru koji u Republici Srbiji proizvodi audiovizuelno delo. Samo neki od rezultata od uvođenja programa su:

    • 12,5 miliona evra država je direktno prihodovala kroz poreze i doprinose
    • Došlo je do porasta broja zaposlenih u industriji za 37% u prethodne dve godine
    • Strane produkcije su u analiziranom periodu ostvarile 14.878 noćenja i generisale ukupan doprinos turizmu od 1.257.676 evra samo u pokrivanju troškova smeštaja i pratećih boravišnih taksi.