Kineski međunarodni sajam uvoza – velika šansa za preduzetnike iz Srbije

Piše Slavica Stamenić, doktorand na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu i predsednik Instituta za spoljne poslove i regionalnu stabilnost

0
Profimedia

U Šangaju, trgovinskom i industrijskom centru Kine, u periodu od 5. do 10. novembra 2020. godine nastupio je veliki broj izlagača koji su imali cilj da svoje proizvode plasiraju na ogromno kinesko tržište, ali i da se povežu sa potencijalnim poslovnim partnerima. Šangaj je tokom prethodnih nekoliko dana bio domaćin trećeg po redu Kineskog međunarodnog sajma uvoza (CIIE 2020) koji je organizovala Vlada Narodne Republike Kine u saradnji sa Kineskim međunarodnim uvozno-izvoznim biroom. Pomenuti međunarodni sajam pružio je priliku mnogim preduzetnicima i kompanijama iz celog sveta da predstave svoju robu i usluge u zemlji sa najvećim tržištem na svetu.

Uprkos činjenici da je i dalje na snazi pandemija virusa Covid-19 predstavljeni su ekonomski potencijali proizvođača iz više od 100 zemalja sveta. Oni se se potrudili da na kinesko tržište plasiraju više stotina novih proizvoda iz raznih oblasti poput poljoprivrede, automobilske industrije, tehnologije, zdravstva, energetike, zaštite životne sredine i sporta. Dodatnom značaju ove manifestacije doprinosi i podatak da se održava u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, drugoj najvećoj zemlji prema veličini ekonomije, ali takođe i jedinoj državi koja je uspešno izvojevala bitku protiv „nevidljivog“ neprijatelja.

Iako se početkom ove godine prva suočila sa epidemijom korona virusa, Kina je zahvaljujući restriktivnim merama uspela da se za relativno kratak vremenski period oporavi od ove pošasti i svoju pažnju usredsredi na otklanjanje negativnih makroekonomskih posledica izazvanih epidemijom. Kina je i jedina zemlja na svetu kojoj relevantne institucije poput Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda prognoziraju ekonomski rast u godini kada je svet uzdrmala nezapamćena kriza zdravstvenog sektora.

Za razliku od drugih zemalja koje se nisu na najbolji način uhvatile u koštac sa epidemijom, Kina je uspela da se odvaži i nastavi svoju tradiciju, odnosno po treći put za redom ugosti izvozno orijentisane kompanije iz celog sveta i pruži im preko potrebnu šansu. Tome u prilog idu i podsticajne mere kojima je kineska vlada izašla u susret privredi kako se ne bi odustalo od stimulacije potrošnje, te održavanje jednog ovakvog događaja uprkos novonastalim okolnostima i ne treba da nailazi na čuđenje.

Organizatori su preduzeli sve mere da uprkos zdravstvenom riziku usled širenja virusa Covid-19 sve protekne pod kontrolom i u najboljem mogućem redu. Veliku pažnju svetske javnosti izazvao je i govor kineskog predsednika Si Đinpinga upriličen tokom ceremonije otvaranja.

Predsednik Si je u svom obraćanju putem video linka istakao strateško opredeljenje Kine ka miroljubivom i harmoničnom rastu i razvoju. On je naglasio da zvanična politika Kine propagira saradnju i razmenu sa drugim državama sveta kao optimalnu strategiju unapređenja globalne zajednice. Na tim principima počiva i novi model ekonomskog razvoja Kine tzv. „ekonomija dvostruke cirkulacije“. On predstavlja pre svega šire i svestranije otvaranje Kine prema svetu, kao i podsticanje uvoza proizvoda i usluga iz drugih zemalja u Kinu. Ovakva ekonomska strategija koja se ogleda u dvostrukoj cirkulaciji ima za cilj da dovede do „win-win“ situacije, jer bi time i domaće i strano tržište imalo korist. Drugim rečima, Kina pomaže ostatku sveta da popravi svoje izvozne performanse i obim trgovinske razmene sa Kinom, a istovremeno podmiruje potrebe sopstvenog tržišta i stimuliše potrošnju. Ovakvim pristupom Kina je potvrdila da je zemlja koja ne samo da nema sebične hegemonističke porive, već želi da zaustavi trend unilateralizma i protekcionizma u globalnoj trgovini i ekonomiji.

Predsednik Si je naglasio da pored toga što će odgovoriti potrebama lokalnog stanovništva i razvoja sopstvene države, Kina želi i da omogući ostatku sveta da je prati u stopu i napreduje zajedno sa njom što bi značilo veće blagostanje narodima širom sveta, a privatnim kompanijama opstanak u turbulentnim uslovima kakvi su danas na snazi. Šansu da plasiraju svoje proizvode na nova tržišta dobilo je i dvanaest kompanija iz Republike Srbije, čiji je nastup organizovan pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbije.

Srpske kompanije su uglavnom iz prehrambene industrije i to: „Van Drunen Farms Europa“, „Mlekara Šabac“, „ITN Group“, „BMN Malinas“, „Damar Confit“, „Fruškogorski vinogradi“, „Rubin“, „Frikom“, „Nova Sloga“, „Simex Original“, „Vinarija Čoka plus“ i „Aronija Vita“. One su predstavile svoje proizvode poput vina, mleka i mlečnih proizvoda, zamrznutog i sušenog voća u okviru nacionalnog štanda Republike Srbije.

S obzirom na to da je prošlogodišnji nastup privrednika iz Srbije bio veoma uspešan, o čemu svedoči i podatak o povećanju srpskog izvoza u Kinu, ove godine je realno bilo očekivati obimniji nastup. Međutim, usled otežanih okolnosti znatno manji broj proizvođača potvrdio je svoje učešće što govori o tome koliko ova pandemija ima negativan uticaj na organizaciju ovakvih manifestacija, ali i trgovinu uopšte.

Ipak, ukoliko konsultujemo zvaničnu statistiku primetićemo da obim trgovinske razmene između Srbije i Kine ne samo da se nije smanjio već se je u određenoj meri i povećao u odnosu na prethodnu godinu. Primera radi, ako analiziramo podatke koji se tiču izvoza robe iz Srbije u Kinu i uvoza robe iz Kine u Srbiju u periodu od januara do septembra 2019. godine reč je o 22,6 i 186,7 milijardi RSD, dok su u istom periodu tekuće godine ostvareni iznosi u vrednosti od 27,2 i 242,0 milijardi RSD. Ipak, pretpostavka je svakako da pandemija ima uticaja na obim trgovinske razmene između Srbije i Kine te da bi u normalnim okolnostima ova razlika bila značajnija.

Srbija sa Kinom već duže vreme beleži trgovinski deficit jer Srbija mnogo više uvozi iz Kine nego što izvozi u nju. Iz tog razloga je Međunarodni sajam uvoza u Šangaju i mogućnosti proboja na kompetitivno kinesko tržište važno za Republiku Srbiju. Kada se govori o bilateralnim odnosima između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, ne može da se ne spomene sveobuhvatno strateško partnerstvo, ali i tradicionalno prijateljstvo koje krasi odnose između dve zemlje.

Kina je najveći ekonomski partner Srbije u Aziji, ali i jedan od četiri glavna stuba na kojima se zasniva spoljna politika Republike Srbije. Bez obzira na stalne pritiske, naše dve zemlje dosledne su u odluci da očuvaju dobre diplomatske veze. S jedne strane, Kina Srbiju podržava na međunarodnoj pozornici, pre svega u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde je jedna od stalnih članica i pomaže Srbiji da odbrani svoj teritorijalni integritet. Sa druge strane, Srbija podržava politiku jedne Kine u svim međunarodnim institucijama i organizacijama.

Takođe, intenzivirana je i saradnja između Srbije i Kine na planu ekonomije, naročito u poslednjih nekoliko godina, tačnije od 2013. godine kada je Kina izložila svetu svoj megalomanski plan oličen u Inicijativi „Pojas i put“. Iako mala zemlja po površini i broju stanovnika, Republika Srbija je prepoznala svoju šansu u najvećem ekonomskom projektu ikada i preduzela neophodne napore kako bi se pozicionirala kao jedan od ključnih partnera Kine.

Zbog važnog geopolitičkog položaja koji zauzima, Srbija predstavlja važno čvorište na mapi Inicijative „Pojas i put“. Broj zajedničkih srpsko-kineskih ekonomskih projekata u stalnom je porastu. To dodatno pospešuje i učešće Srbije u platformi saradnje Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, u okviru mehanizma „17+1“. Srbija se i ovde izdvojila kao zemlja sa najviše potpisanih bilateralnih ugovora sa Kinom, u poređenju sa ostalih 16 partnera.

Da saradnja u okviru Inicijative „Pojas i put“ ima nesumnjivo pozitivan i podsticajan uticaj na proširenje trgovinske i ekonomske saradnje između naše dve zemlje dokazuju nam i brojni kapitalni infrastrukturni projekti, poput izgradnje pruge Beograd – Budimpešta, izgradnja više deonica autoputa na koridoru XI, te rekonstrukcija Bloka B u termoelektrani Kostolac. Dve najveće kineske investicije u Srbiji predstavljaju rudnik bakra Zijin Mining u Boru i železara Hesteel Smederevo. Kineski HBIS, preuzimanjem Železare Smederevo, jedne od najvažnijih srpskih kompanija, spasio je železaru i sačuvao više hiljada radnih mesta po čemu su tradicionalno dobri odnosi između Kine i Srbije simbolično nazvani „čelično prijateljstvo“.

To ne doprinosi samo reindustrijalizaciji Srbije i regionalnom infrastrukturnom povezivanju, već jača i kulturne veze između naše dve zemlje. Na benefite „čeličnog prijateljstva“ narodi Srbije i Kine mogu da računaju. U dobru i u zlu. Primera radi, kada je početkom godine izbila epidemija korona virusa u Kini, Srbija je bila jedna od prvih zemalja koja joj je ponudila pomoć. Isto je bilo i dva meseca kasnije kada je epidemija korona virusa preplavila Srbiju i tom prilikom je Kina pokazala izuzetnu solidarnost snabdevši Srbiju neophodnom medicinskom opremom.

Nažalost, nepovoljne okolnosti izazvane ovom pandemijom sigurno će odložiti i usporiti neke započete ili dogovorene projekte. Jedan od njih je i izgradnja srpsko-kineskog industrijskog parka „Mihajlo Pupin“ u Beogradu. Na promociji ovog važnog projekta čija se vrednost procenjuje na oko 300 miliona evra, učestvovale su premijerka Srbije Ana Brnabić i ambasadorka NR Kine u Srbiji Čen Bo. Tom prilikom je istaknuto da će ovaj sveobuhvatni park direktno i indirektno obezbediti 25.000 novih radnih mesta za domaće i strane IKT stručnjake, ali istovremeno i učiniti Beograd bitnim na tehnološkoj karti sveta. Stoga je nesumnjivo da prostora za produbljivanje saradnje između Srbije i Kine i u budućnosti svakako ima i to ponajviše u oblastima kao što su IT, veštačka inteligencija i robotika.

Izvor: Kineski međunarodni radio na srpskom