Kompanija Kaspersky objavila je izveštaj o zloupotrebi omogućenoj tehnologijom (tech-enabled abuse), zasnovan na globalnom istraživanju*, koje pokazuje da je 45,7% ispitanika doživelo najmanje jedan oblik takve zloupotrebe tokom prethodnih 12 meseci. Ipak, samo 32% ljudi tačno razume značenje ovog pojma. Izveštaj takođe sadrži analizu ponude usluga uhođenja na dark vebu, kao i ključne uvide u razvoj pretnji povezanih sa stalkerware softverom, koji je tokom perioda 2024–2025. pogodio više od 34.000 korisnika.
Zloupotreba omogućena tehnologijom (tech-enabled abuse), poznata i kao zloupotreba posredstvom tehnologije (technology-facilitated abuse), podrazumeva nasilno ili zlonamerno ponašanje koje se sprovodi ili pojačava upotrebom digitalnih tehnologija kao što su pametni telefoni, društvene mreže ili onlajn platforme. Obuhvata širok spektar aktivnosti – od onlajn uznemiravanja i društvenog isključivanja, do sajber-uhođenja (cyberstalking), lažnog predstavljanja i neovlašćenog nadzora.
Pošto ovakva ponašanja često ne ostavljaju fizičke dokaze i duboko su integrisana u svakodnevnu digitalnu komunikaciju, mnogi korisnici ih ne prepoznaju kao oblik zloupotrebe. Kao posledica toga, štetne radnje mogu biti normalizovane ili zanemarene.
„Zloupotreba omogućena tehnologijom još uvek nije široko prepoznata kao posebna kategorija nasilja, delom zato što ne postoji zajedničko razumevanje onoga što obuhvata, što ovo istraživanje veoma jasno pokazuje. Nedostatak jasnoće znači da mnoga iskustva ostaju neimenovana, neprijavljena i bez odgovarajuće podrške. Bez zajedničkog okvira teško je proceniti razmere problema ili na njega efikasno odgovoriti“, izjavila je Dr Leonie Maria Tanczer, vanredna profesorka na UCL Computer Science i rukovodilac Laboratorije za istraživanje roda i tehnologije.
Prema globalnom istraživanju koje je sproveo Kaspersky interni centar za istraživanje tržišta, 32% ispitanika izjavilo je da zna šta znači pojam „zloupotreba posredstvom tehnologije“ (technology-facilitated abuse). Istovremeno, 45,7% ispitanika navelo je da je tokom prethodnih 12 meseci doživelo najmanje jedan oblik takve zloupotrebe. Razlika između ova dva podatka – trećine ispitanika koji poznaju termin i gotovo polovine onih koji su ga iskusili – ukazuje na značajan jaz u informisanosti, sugerišući da se mnogi ljudi susreću sa oblicima zloupotrebe posredstvom tehnologije, a da ih ne prepoznaju kao takve.
Istraživanje pokazuje da zloupotreba omogućena tehnologijom nije ograničena na pojedinačne incidente. Među osobama koje su je doživele na globalnom nivou, ispitanici su se u proseku susreli sa 2,7 različitih oblika zlostavljanja. Najčešća pretnja bilo je blokiranje i isključivanje iz komunikacije sa namerom nanošenja štete (16,7%), dok je 15,1% ispitanika prijavilo primanje uvredljivih ili nepristojnih poruka.
Ispitanici iz zemalja kao što su SAD i Indija prijavili su veću izloženost višestrukim oblicima zloupotrebe, dok su ljudi u pojedinim delovima Evrope i Azije ređe prepoznavali ili prijavljivali takva iskustva.
Istraživanje kompanije Kaspersky takođe je pokazalo da je gotovo 8,5% ispitanika bilo žrtva digitalnog uhođenja, dok je 5,4% prijavilo da je bilo izloženo doksovanju (doxxing) – neovlašćenom objavljivanju ličnih podataka na internetu. Rizik od ovakvih oblika zloupotrebe dodatno potvrđuje kontinuirano promenljivo okruženje sajber pretnji. Stručnjaci iz odeljenja Kaspersky Digital Footprint Intelligence (DFI) identifikovali su rastući ekosistem usluga za doksovanje koje se nude na forumima dark veba po cenama od 50 do 4.000 američkih dolara, kao i napredne alate za nadzor koji omogućavaju praćenje pojedinaca ili prikupljanje njihovih ličnih podataka – tzv. stalkerware.
Primer poruke otkrivene na forumima darkneta
Termin stalkerware odnosi se na softverske programe, aplikacije i uređaje koji omogućavaju osobi da tajno nadzire privatni život druge osobe putem njenog mobilnog uređaja. Zlostavljač može daljinski pratiti praktično sve aktivnosti na uređaju žrtve, uključujući pretrage interneta, geolokaciju, tekstualne poruke, fotografije, glasovne pozive i mnogo toga drugog.
Kaspersky kontinuirano prati razvoj stalkerware softvera i srodnih pretnji. Prema podacima kompanije, tokom 2024–2025. godine više od 34.000 korisnika bilo je pogođeno stalkerware pretnjama, čime je ukupan broj žrtava u prethodnih pet godina dostigao 127.000 korisnika širom sveta. U tom periodu Kaspersky je identifikovao 33 do tada nepoznate porodice stalkerware softvera, što ukazuje na kontinuiran razvoj ove vrste pretnji. Pogođeni korisnici registrovani su u više od 160 zemalja, pri čemu su Rusija, Brazil i Indija tokom 2025. godine, kao i prethodnih godina, bile među tri najugroženije države.
„Stalkerware, koji svako sa internet konekcijom može lako preuzeti i instalirati, omogućava počiniocima da daljinski pristupe pametnom telefonu žrtve sa bilo koje lokacije. Budući da softver radi u pozadini i nije vidljiv korisniku, većina žrtava uopšte nije svesna da se svaki njihov korak i aktivnost nadziru. Zato je izuzetno važno znati kako prepoznati ovakve aktivnosti i šta učiniti ukoliko korisnici posumnjaju da su meta uhođenja“, izjavila je Tatyana Shishkova, vodeća istraživačica bezbednosti i vršilac dužnosti rukovodioca Istraživačkog centra za Ameriku i Evropu u okviru Kaspersky Globalnog tima za istraživanje i analizu (GReAT).
Kompletan izveštaj dostupan je na adresi: Kaspersky Tech-Enabled Abuse Report
Prepoznajući rastuće rizike koje predstavlja stalkerware i potrebu za koordinisanim odgovorom na ovaj oblik zloupotrebe, Kaspersky je jedan od suosnivača Coalition Against Stalkerware – međunarodne radne grupe koja okuplja privatne IT kompanije, nevladine organizacije, istraživačke institucije i organe za sprovođenje zakona sa ciljem borbe protiv sajber-uhođenja i pružanja pomoći žrtvama onlajn zlostavljanja.
Preporuke za potencijalne žrtve stalkerware softvera
- Razmotrite korišćenje pouzdanih bezbednosnih alata za otkrivanje potencijalnih pretnji. Na primer, funkcija Who’s Spying on Me u Kaspersky Android aplikacijama može identifikovati stalkerware, sumnjive aplikacije sa mogućnostima nadzora, pa čak i nepoznate Bluetooth uređaje koji mogu služiti za praćenje bez internet veze. Takvi alati mogu upozoriti na softver koji tajno pristupa osetljivim podacima, uključujući lokaciju, poruke, istoriju poziva, aktivnosti pregledanja interneta ili unose sa tastature.
- Nemojte odmah uklanjati sumnjivi stalkerware. To može upozoriti počinioca i povećati rizik po vašu bezbednost. Najpre procenite situaciju i obratite se organizaciji za podršku.
- Za kontaktiranje službi za pomoć, pretragu informacija ili komunikaciju o svojoj situaciji koristite bezbedan uređaj za koji ste sigurni da nije pod nadzorom.
- Obratite pažnju na upozoravajuće znakove: neuobičajeno brzo pražnjenje baterije, neobjašnjivo povećanu potrošnju mobilnih podataka, novoinstalirane aplikacije koje ne prepoznajete ili uključenu opciju „Unknown Sources“ („Nepoznati izvori“).
- Zaštitite svoje naloge snažnim i jedinstvenim lozinkama. Lozinke menjajte sa uređaja za koji znate da nije kompromitovan.
- Obratite se organizaciji za podršku žrtvama porodičnog nasilja ili stalkerware pretnji radi individualnih saveta. Najbližu organizaciju možete pronaći putem internet stranice Coalition Against Stalkerware.
* Istraživanje koje je sproveo Kaspersky interni centar za istraživanje tržišta bavi se fenomenom zloupotrebe posredstvom tehnologije i analizira njenu rasprostranjenost i uticaj u različitim regionima sveta. U istraživanju je učestvovalo ukupno 7.600 ispitanika. Obuhvaćene su brojne zemlje, uključujući Austriju, Brazil, Kinu, Kolumbiju, Francusku, Nemačku, Grčku, Indiju, Indoneziju, Italiju, Maleziju, Meksiko, Maroko, Portugal, Rusiju, Srbiju, Španiju, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. Fokus istraživanja bio je na razumevanju iskustava osoba koje su izložene zloupotrebi posredstvom tehnologije putem digitalnih platformi.
