Bliži se 31. oktobar, Svetski dan štednje, koji nas podseća na njen značaj za svakog od nas, kao i za ukupni rast privrede. Šta sve utiče na formiranje kamatnih stopa na štednju? Zbog čega su na niskim nivoima i kakve će biti u godinama pred nama? Kako tumačiti specifičnu pojavu negativnih kamatnih stopa? Na ova pitanja odgovori nisu mogući bez uvida u funkcionisanje bankarskog sistema, kao i u makroekonomske okolnosti.
Miloš Zečević, direktor Službe upravljanja aktivom i pasivom u Erste Banci u najnovijoj analizi na blogu Erste Banke ističe:
· Aktuelne kamatne stope na evro štednju u Srbiji su, iako manje primamljive za štediše nego pre jedne decenije, i dalje veće nego u zemljama evrozone. Očekivanje je da će ostati na trenutnim nivoima i u naredne dve do tri godine;
· Naše tržište je za sada daleko od negativnih kamatnih stopa na evro depozite stanovništva;
· Najveći uticaj na formiranje kamatnih stopa na štednju na domaćem tržištu imaju eksterna makroekonomska kretanja, pre svega trend uporno niske inflacije i niskih kamatnih stopa u evrozoni, ali i poboljšanje određenih parametara domaće ekonomije, koje je uticalo na smanjenje premije rizika zemlje i posledično smanjenje dinarskih kamatnih stopa na lokalnom bankarskom tržištu.
Blog u celosti pročitajte na ovom linku: https://www.erstebank.rs/sr/blog/2019/kamatne-stope-stednja
