Kako bi kraj rata u Ukrajini uticao na srpsku ekonomiju: Analiza u štampanom izdanju Nedeljnika

U slučaju kraja rata u Ukrajini, Rusija bi mogla da uskrati podršku Srbiji po pitanju Kosova, ekonomski bi naša zemlja mogla da se nađe u povoljnijem položaju, bezbednosno se situacija neće dramatično promeniti, a društveno, u Srbiji bi ostala većina Rusa koji su se doselili prethodnih godina.

Ovo su, ukratko, najvažnije ocene analitičara sa kojima je Nedeljnik razgovarao o tome šta bi se desilo Srbiji u slučaju da pregovori o kraju rata dovedu do mirovnog sporazuma.

***

Ekonomski, za Srbiju u kontekstu rata i mira u Ukrajini, najkritičnija je trenutno situacija sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).

Srpski zvaničnici kažu da smo i dalje jako daleko od kantica i plastičnih flaša u kojim se švercuje dizel iz Rumunije, ali ipak treba promišljati kakve posledice (ili benefite) po Srbiju može imati završetak rata u Ukrajini.

Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milan Nedeljković kaže za Nedeljnik da „nije realističan scenario u kom bi se Rusiji ukinule sankcije“. Ukoliko bi se taj scenario ipak obistinio, za Srbiju bi to značilo smanjenje pritiska da se reši situacija vlasništva Naftne industrije Srbije (NIS).

„Recimo da se završio sukob i da se vraćamo na ono što je bilo pre 2021. godine. Samim tim bi se smanjio pritisak da se proda NIS, odnosno da se reši situacija u NIS-u. Ne bismo imali problema sa tokovima gasa i vratili bismo se na neki način na ono što je bilo pre sukoba. Ali ja ne verujem u taj scenario. Realističniji je scenario da se sukob zamrzne ili da se završi na neki način, ali da ostane isti stav prema ruskoj ekonomiji. To onda za nas znači da i dalje imamo ovu trenutnu situaciju“, kaže Nedeljković.

U ekonomskoj sferi, situacija može postati nešto lakša za Srbiju i zemlje u regionu ukoliko dođe do zaključivanja mirovnog sporazuma.

To potvrđuje i dekan FEFA Nedeljković, govoreći da bi ponovna integracija Rusije u međunarodne trgovinske tokove dala zamajac ekonomijama Evrope, što bi moglo da rezultira boljim ekonomskim prilikama za region.

„Ako ostanu sankcije, ako ostanu trenutne tenzije, sam završetak sukoba neće doneti neke velike globalne promene. Ako to podrazumeva ponovnu integraciju Rusije, pod određenim uslovima, u međunarodne finansijske i trgovinske tokove, onda bi to trebalo da utiče pozitivno. To bi smanjilo troškovnu stranu u evropskoj ekonomiji i dalo veći zamajac. Ne očekujem neki neverovatan zamajac, ali jedan delimičan zamajac u evropskoj ekonomiji, što se onda odražava i na ekonomije iz ovog regiona. To naravno ima pozitivan efekat, ali ne bih očekivao neki neverovatno veliki pozitivan efekat, naročito ukoliko nakon sukoba Rusija ostane i dalje u poziciji u kojoj se trenutno nalazi“, kaže Nedeljković.

Nedeljković kaže da od odluke evropskih kompanija zavisi kako će na globalnu ekonomiju da utiče eventualno ukidanje sankcija Rusiji.

„Pitanje je kakve će da budu odluke evropskih kompanija ukoliko se Rusiji ukinu sankcije, da li se one vraćaju na rusko tržište. To je jedan segment, a drugi segment je da li se onda evropske kompanije vraćaju na svoju staru bazu sirovina koja dolazi iz Rusije i potencijalno je jeftinija. Ukoliko bi se vratili na ruske izvore, to bi verovatno imalo pozitivan efekat u smislu nižih troškova za evropske kompanije. Mislim ipak da uzroci problema usporavanja evropske ekonomije nisu toliko u Rusiji, nego u sporosti evropske ekonomije“, kaže Nedeljković.

Postavlja se pitanje da li bi se poverenje stranih investitora u Srbiju povećalo u slučaju završetka rata u Ukrajini. Nedeljković, međutim, kaže da tokovi stranih investicija nisu toliko u vezi sa ukrajinskim sukobom.

„Ono što vidimo u svakom slučaju kao posledicu sukoba u Ukrajini, pre toga kovid-19 virusa i generalnog stava prema Kini koji imaju zapadne ekonomije, jeste ta tendencija za nearshoringom (premeštanje poslovne aktivnosti u obližnje zemlje) i friendshoringom (premeštanje poslovne aktivnosti u partnerske zemlje). Nama ide u prilog što smo geografski jako blizu Evropskoj uniji. Politički, barem deklarativno, i dalje smo na tom putu. Tako da to ne bi trebalo da bude ograničenje za naše tokove, u smislu međunarodnih političkih odnosa“, kaže Nedeljković za Nedeljnik.

Dekan FEFA dodaje „da je usporavanje stranih direktnih investicija (SDI) u stvari povezano sa činjenicom da SDI gleda gde su mu potencijalno dobri uslovi“.

„Ako dolaze one koje su radno intenzivne, naše radne snage prvo više nema toliko, a drugo ona više nije toliko jeftina kao što je bila. Ako hoće radno intenzivne SDI, onda neće da idu u Srbiju, ići će u Vijetnam, pošto je takođe politički blizak. Ako hoće da imamo one kapitalne, odnosno naprednije SDI, onda im za to treba odgovarajući institucionalni okvir i odgovarajuće znanje“, kaže Nedeljković.

Nedeljković takođe kaže da je „kontradiktorno“ to što Srbija i uvozi radnu snagu, pitajući se „kakav je onda neto efekat za nas ako će SDI da dođe zbog radne snage koju smo uvezli“.

Ukoliko bi se postigao mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije, postoji mogućnost da se u svoju zemlju vrati određeni deo Rusa koji su zbog rata izbegli u Srbiju.

Podaci koji su objavljeni u istraživanju Centra za analize i strategije u Evropi (CASE) pokazuju da ruski imigranti u Srbiji imaju primetno veće prihode nego što je to slučaj u drugim zemljama. Primera radi, trećina njih poseduje automobil.

Uzimajući u obzir da je više od 11.000 ruskih firmi registrovano u Srbiji do sredine 2024. godine, prema podacima Agencije za privredne registre, postavlja se pitanje da li bi njihov odlazak mogao da bude udarac na srpsku ekonomiju. Milan Nedeljković smatra da se to ne bi dogodilo, pošto te firme do sada nisu ostvarile značajnu saradnju sa domaćim kompanijama.

„U smislu direktnog uticaja na našu privredu, ne vidim da je toliko veliki, pošto su ruske kompanije i ruski individualci koji su došli ovde, manje ili više kao ostrvo unutar Srbije. Oni nisu toliko integrisani u domaću ekonomiju, u smislu ostvarivanja saradnje sa srpskim kompanijama, već odavde rade ili sa Rusijom ili sa svojim zapadnim klijentima. Uticaj odlaska Rusa iz Srbije može da bude direktan u sektoru usluga, odnosno potrošnje. Ti ljudi su trošili svoj dohodak u Srbiji. Sektor usluga tako može da zabeleži određeni pad, kao što je imao i rast u 2022. i 2023. godini. Kada je reč o sektoru nekretnina, imao je dosta pozitivnih efekata zbog toga što su Rusi došli. Mogao bi da se dogodi jedan kratkoročni šok ukoliko oni odluče da se vrate“, kaže Nedeljković.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 4. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS