Gas koji teče kroz Severni tok 1 – “Etapna pobeda za Evropu”

1
EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN

Putin ne ispušta iz ruku oružje zvano gas. On namerava da i dalje ucenjuje Evropljane. A oni će morati da pokažu strpljenje i nastave da trpe tu igru ako žele da im skladišta za zimu budu puna, smatra Andrej Gurkov, piše Dojče vele.

Preko gasovoda Severni tok 1 u četvrtak je, nakon desetodnevnog remonta, ponovo potekao gas iz Rusije u Evropu, mada ne maksimalnim kapacitetom. Uprkos tome, u Evropi, a posebno u Nemačkoj to je izazvalo olakšanje. U najvećoj evropskoj zemlji i u najvećoj evropskoj privredi postojala je bojazan da bi Rusija, uz ovaj ili onaj izgovor, u potpunosti mogla da zatvori taj najvažniji plinovod.

No, ruski predsednik Vladimir Putin očigledno ne želi da ispusti iz ruku to omiljeno i još veoma moćno oružje. Da je kojim slučajem koncernu Gazprom naredio da više ne obnovi isporuku gasa preko Severnog toka, to bi značilo da je definitivno iza sebe porušio sve mostove. U međuvremenu ni najnaivniji Nemci više ne sumnjaju u to da je u Rusiji, posebno sada u vreme rata u Ukrajini i potpune konfrontacije sa Zapadom, upravo Putin taj koji lično donosi takve strateške odluke.

U slučaju potpunog prekida dotoka gasa preko Severnog toka 1, Evropska unija bi odmah aktivirala najviši stepen energetskog vanrednog stanja i primenila već pripremljene planove za snabdevanje energijom u slučaju najveće nužde. To bi značio i embargo na uvoz ruskog gasa koji međutim ne bi uvela EU, nego sama Rusija. Nakon toga bi za Rusiju bilo teško da ponovo u kratkom roku obnovi isporuku. To bi međutim za Moskvu značilo priznanje da Gazprom bez mušterija u Evropi zapravo ne zna kuda bi s ogromnim količinama gasa koji eksploatiše u zapadnom Sibiru.

I tako će taj državni koncern i dalje da zarađuje devize za državnu kasu. To je veoma važno posebno u ovom trenutku kada je ruski ugalj gotovo iščezao s evropskog tržišta, a sa naftom bi to trebalo da se dogodi do kraja godine. No, Moskvi je održavanje Severnog toka 1 u pogonu mnogo važnije kao sredstvo kojim će i dalje biti u stanju da Evropu pretnjama o potpunom obustavljanju isporuka gasa drži u stanju straha.

Gazprom i dalje može da ucenjuje Evropljane

Gazprom će i dalje moći, pozivajući se na neisporučene turbine i ostale tehničke detalje, po volji iznenada da smanjuje dotok gasa, kao što se to poslednji put dogodilo sredinom juna, neposredno uoči posete lidera Nemačke, Francuske, Italije i Rumunije Kijevu, gde je Ukrajini pružena podrška u pogledu kandidatskog statusa za članstvo u Evropskoj uniji. Putin će i dalje, kao nedavno u Teheranu, moći da najavljuje da količina gasa kroz Severni tok 1 mora da se smanji na jednu petinu kapaciteta ili će tražiti puštanje u pogon Severnog toka 2.

U takvoj ponižavajućoj situaciji, Evropi, a posebno Nemačkoj kao jednom od glavnih krivaca za trenutnu zavisnost od ruskog gasa, ne preostaje ništa drugo nego da stisnu zube i izdrže, kako bi dobili na vremenu. Vremenu koje je potrebno da bi se skladišta za zimu napunila što je moguće više.

Zavisnost od Rusije će se od sledeće godine osetno smanjivati

Trenutno su evropska skladišta u proseku oko 65 odsto popunjena. To je zadovoljavajući nivo. To cilj popunjavanja na 80 do 90 posto u naredna tri meseca čini realističnim. Pritom bi trebalo reći da su Poljska, Švedska i Danska taj cilj već ostvarile, dok se Češka, Španija i Francuska tom cilju približavaju. Nemačka je na 65 odsto.

Uz puna skladišta otvara se mogućnost sniženja trenutno astronomskih cena gasa. No, za Evropu je trenutno nešto drugo važnije: po svaku cenu stvoriti dovoljne zalihe kako zimi ne bi došlo do drastične nestašice energije ili čak prisilnih isključivanja industrijskih potrošača. To bi sa sobom moglo da donese lančanu reakciju – ukidanje proizvodnje, čime bi bio otvoren put ka recesiji i ekonomskoj krizi.

Sve se vrti oko nastupajuće zime. Već sledeće godine bi situacija trebalo da se poboljša, jer bi trebalo da budu povećane količine gasa preko gasovoda iz drugih zemalja, a očekuje se i otvaranje terminala za tečni gas (LNG), što bi takođe trebalo da smanji pritisak. Svoj efekat trebalo bi da pokažu i mnogobrojne mere štednje energije. Nemačka vlada procenjuje da bi do leta 2024. zavisnost od ruskog gasa mogla da postane stvar prošlosti.

Najvažniji zadatak: napuniti skladišta

No, trenutno je zavisnost još uvek prevelika, što kompletnu EU čini lakom metom za političke i ekonomske pritiske. A to opet ograničava mogućnost da se pomogne Ukrajini. Zato je sada najvažniji zadatak EU da napuni svoja gasna skladišta. Kako bi se taj cilj ostvario, moraju da se trpe Putinove igrice, pa čak ako treba i da se prihvate.

Ako Putin veruje da pomoću gasa drži Evropu u šaci, neka to i dalje misli. Neka se raduje iluziji da će to i u budućnosti biti moguće. Neka se raduje! Hteo je da mu se vrati Simensova gasna turbina koje je bila na remontu u Kanadi? Ispravna je odluka je da se ta turbina i vrati. Da li će mu biti potrebna i neka druga oprema za popravak Severnog toka 1? U ovakvoj situaciji je potrebno, kao u pravom ratu, privremeno se povući s nekih položaja kako bi se zadržala ukupna borbena spremnost.

I dok Putin igra svoje gasne igrice i ruskoj publici preko televizije poručuje da sve teče po njegovom planu, EU će da puni svoja skladišta gasom. S te tačke gledišta, to što se ponovo dostavlja gas preko Severnog toka 1, pa makar i ograničenoj količini, predstavlja etapnu pobedu za Evropu. Evropljani su time dobili i na vremenu i na gasu.

1 KOMENTAR

Comments are closed.