Dr Ivona Lađevac: Sankcije SAD-a i EU neće sprečiti razvoj Kine

Piše dr Ivona Lađevac, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta“, Institut za međunarodnu politiku i privredu

0
Foto: CRI

Savremeni međunarodni odnosi opterećeni su brojnim izazovima počev od sve izrazitijih klimatskih promena, preko neujednačenog i nestabilnog ekonomskog razvoja, pa do apsolutno haotičnog stanja uzrokovanog pandemijom virusa korona. Pod takvim okolnostima utoliko više iznenađuje opredeljenje pojedinih država da, umesto da rešavaju svoje aktuelne unutrašnje probleme, i u prvoj meri zaštite svoje stanovništvo od smrtonosne infekcije, predvođene SAD-om, svoj fokus prebacuju na Kinu i dezavuišu njen stalni napredak i razvoj.

Činjenica da je NR Kina ostvarila svoj plan izbavljenja stotina miliona ljudi iz apsolutnog siromaštva, da je kineska vlada angažovanjem svih resursa i marljivim radom svih građana stvorila uslove za ostvarenje osnovnog ljudskog prava – prava na dostojanstven život, zanemarena je od strane brojnih zemalja zapadne hemisfere. U prvi plan su izbile optužbe na račun ustrojstva kineske države i funkcionisanje njenog pravnog sistema, a sve sa ciljem podrivanja unutrašnjeg poretka i destabilizacijom kineskog društva. Bezočne optužbe SAD-a, podržane od strane Kanade, Velike Britanije i EU, da Kina sprovodi represivnu politiku nad ujgurskim stanovništvom u Sinđijangu, da ga, između ostalog, prisiljava na prinudni rad, dokaz su nastojanja ovih zemalja da privuku pažnju i sopstvenog i svetskog stanovništva ne bi li prikrili svoje neuspehe u borbi sa pandemijom.

Sa istim ciljem se plasiraju i „informacije“ o Hong Kongu i tvrdnje da se najnovijim izmenama izbornog zakona narušava autonomija ove specijalne oblasti i ruše demokratske institucije. Evropska unija se svojim stavovima svrstava uz SAD, ponavljajući da se radi o kršenju osnovnih sloboda, demokratskih principa i političkog pluralizma.

Ova grupa transatlantskih „partnera“ je otišla i korak dalje uvodeći sankcije protiv četvorice kineskih zvaničnika i nekoliko kompanija nazivajući ih državnim konomskim i paravojnim formacijama.

Po ko zna koji put dolazi do izražaja politika dvostrukih standarda koje su SAD uvele u međunarodnu politiku, a EU je prihvatila i nastavila da je sledi. I dok i SAD i EU ljubomorno čuvaju svoje unutrašnje poretke, kako političke, tako i pravne i ekonomske, pozivajući se na pravo vršenja svoje suverene vlasti, s druge strane, sebi daju za pravo da preslažu „kockice“ (ili bar to pokušaju) na svetskoj političkoj sceni i kreiraju odnose u drugim državama po sopstvenoj želji.

Pitanje koje se neizbežno nameće pod ovakvim okolnostima jeste pitanje daljih odnosa saradnje Kine i ove grupe zemalja. Opšte je poznato da Kina poštuje postojeći međunarodni poredak čiji su stožer Ujedinjene nacije, a osnovni principi međunarodnog prava čine njegov okvir. U tom smislu, Kina neguje i bilateralne i multilateralne odnose ističući u svakoj prilici da je multilateralizam poseban kvalitet i da mu treba težiti. Upravo iz tog razloga Kina i zaključuje sporazume koji imaju za cilj prosperitet svih strana potpisnica. Jedan od skorije (pre)dogovorenih je i Sveobuhvatni investicioni sporazum sa Evropskom unijom, istom onom EU koja joj je 22. marta, sledeći SAD, uvela sankcije…