Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Preventiva

U kom trenutku bi trebalo da se zabrinete zbog činjenice da previše brinete?

Dok se neke vrste anksioznosti javljaju u određenim situacijama, generalizovani anksiozni poremećaj, GAP, karakteriše briga i uzrujanost ni oko čega određenog, odnosno oko svega. Ljudi sa ovim poremećajem skloni su zabrinutosti oko svakodnevnih stvari
Izvor: Telegram.hr
Datum: 17/07/2017

U kom trenutku bi trebalo da se zabrinete zbog činjenice da previše brinete?

Foto: Profimedia

Danas nam zaista ne nedostaje stvari o kojima brinemo, od ličnih problema zbog sigurnosti posla ili brige o zdravlju do straha povezanog sa svetskim problemima kao što su politički konflikti ili prirodne katastrofe. Privremena anksioznost može biti zdrav odgovor na nesigurnost ili opasnost, ali stalna zabrinutost i nervoza znak su generalizovanog anksioznog poremećaja.

Dok se neke vrste anksioznosti javljaju u određenim situacijama, generalizovani anksiozni poremećaj, GAP, karakteriše briga i uzrujanost ni oko čega određenog, odnosno oko svega. Ljudi sa ovim poremećajem skloni su zabrinutosti oko svakodnevnih stvari.

Ne mogu se osloboditi osećaja da će se nešto loše dogoditi i da na to neće biti spremni. Mogu prekomerno da brinu da su propustili sastanak, da će izgubiti posao ili da će im se dogoditi neka nesreća. Neki brinu i o tome da previše brinu. Stalno je prisutan strah da će se nešto strašno dogoditi i taj iracionalni strah paralizuje osobu i ne da joj da normalno funkcioniše.

Telesni simptomi raznih anksioznosti su zajednički i uključuju ubrzano kucanje srca, suva usta, nervozu želuca, napetost mišića, znojenje, drhtavicu, razdražljivost. Ovi telesni znakovi teskobe imaju negativan uticaj na fizičko zdravlje. Anksiozni ljudi imaju veći rizik srčanog udara i drugih kardiovaskularnih problema.

Ako ste preterano zabrinuti, kongnitivno bihevioralna terapija može da pomogne da prepoznate kako pogrešno interpretirate događaje, preterujete s teškoćama ili činite nepotrebna pesimistička previđanja. Terapija nudi nove odgovore na brigu koju izazivaju određene situacije. Za neke ljude lekovi su važan deo terapije.

Stalna preterana zabrinutost oko različitih stvari koja traje barem šest meseci, umor, problemi spavanja i nemir, problemi koncentracije, razdražljivost, napetost mišića, opšta napetost i osećaj da ste na rubu snage, simptomi su generalizovanog anksioznog poremećaja. Prepoznate li ove simptome, morate da se obratite lekaru, savetuju s Harvard Medical School.

 

 

Ukupno komentara: 0


Sva polja su obavezna.