Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Novosti

Privatno i državno: Šta pacijentima donosi integrisani zdravstveni sistem?

Objedinjavanje zdravstvenog sistema poboljšao bi kvalitet lečenja, omogućio slobodu izbora pacijentima, šire uključenje i razvoj privatnog zdravstva, a pritom ne bi iziskivao dodatna izdavanja sredstava od strane države
Autor: dr Jasmina Knežević, član Odbora za zdravsto AmCham, Bel Medic
Datum: 21/11/2017

Privatno i državno: Šta pacijentima donosi integrisani zdravstveni sistem?

Foto: Profimedia

Sektor privatnog zdravstva je, posle pedesetogodišnje pauze, ponovno aktivan od 1989. godine i predstavlja najmlađu privrednu granu u Srbiji. Omogućavanjem rada privatnim zdravstvenim ustanovama pacijentima se pruža prilika za brži dolazak do lekara, laboratorije i drugih medicinskih usluga, bez čekanja i gužvi u državnim bolnicama i domovima zdravlja. Osim kvalitetnih usluga građanima, razvoj privatnog zdravstva doveo je i do stalnog zaposlenja velikog broja lekara, medicinskih sestara i pomoćnog osoblja. Osim 4.000 lekara (14% od njihovog ukupnog broja u Srbiji) u 20 privatnih domova zdravlja, 155 poliklinika, hiljadu ordinacija, 12 opštih i 76 specijalnih privatnih bolnica radi oko 12.000 ljudi. Na ovaj način, privatni sektor dao je alternativu medicinskim radnicima, zaustavljajući tako odlazak kako mladih, tako i vrhunskih stručnjaka na vrhuncu svoje karijere. Razvoj privatnog sektora sa sobom donosi i modernizaciju srpskog zdravstva, primenu novih tehnologija i savremene opreme, prvenstveno zbog toga što privatne zdravstvene ustanove, prilagođavajući se potrebama tržišta, uvode i razvijaju brojne usluge koje su deficitarne ili za koje postoje duge liste čekanja. Tako se, na primer, više od polovine svih uređaja za magnetnu rezonancu nalazi u privatnom vlasništvu, a zahvaljujući privatnim ustanovama dijaliza i postupak vantelesne oplodnje podignuti su na viši nivo.

Svesan uloge i značaja privatnog sektora, koju je potvrdila i studija „Mogući pravci povećanja efikasnosti zdravstvenog sistema u Republici Srbiji", Odbor za zdravstvo Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), koji je učestvovao u realizaciji pomenute studije, kao jednu od ključnih preporuka za uspostavljanje efikasnijeg zdravstvenog sistema izdvaja mogućnost uspostavljanja javno - privatnog partnerstva, a koje bi omogućilo efikasnije pružanja onih zdravstvenih usluga koje su pokrivene obaveznim osiguranjem, a za koje u državnim ustanovama nije moguće doći na red mesecima. Ovakav vid saradnje poboljšao bi kvalitet lečenja, omogućio slobodu izbora pacijentima, šire uključenje i razvoj privatnog zdravstva, a pritom ne bi iziskivao dodatna izdavanja sredstava od strane države. Šta ovo znači u praksi? Stanovnici Srbije za zdravstvo izdvajaju 10,4 % bruto nacionalnog dohotka, od čega 60% daju Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, a 40%, iz svog džepa, troše u privatnom sektoru za lečenje, laboratorijske analize i lekove. Sve češće se dešava da pacijent plaća obavezno državno zdravstvo, ali ga istovremeno ne koristi, već potrebnu zdravstvenu uslugu još jednom plati u privatnim ustanovama. Do ovoga dolazi zbog toga što država ima monopol kako na osiguranje, koje morate platiti RFZO-u, ali i monopol na pružaoce usluga, pošto novac morate trošiti u državnim ustanovama za lečenje. Zbog toga reforma zdravstva suštinski znači odricanje jednog od ova dva monopola i omogućavanje ili mogućnosti izbora osiguranja ili mogućnosti izbora pružaoca usluga i integrisanje privatnog i državnog sektora u jedan jedinstveni, funkcionalniji i efikasniji zdravstveni sistem.

Najjednostavniji način za uspostavljanje ovakvog partnerstva jeste jasno definisanje cene svake zdravstvene usluge, kao i mogućnosti da novac „prati pacijenta" bez obzira da li on odabere doktora u privatnom ili državnom sektoru. Na ovaj način pacijent bi znao da mu, recimo za neku operaciju, na osnovu osiguranja pripada određena količina novca (cena operacije u javnom sektoru koju pokriva RFZO), te da ukoliko želi da zahvat obavi kod odabranog privatnika može doplatiti razliku, umesto da plati i obavezno zdravstveno osiguranje i punu cenu operacije. Država za ovakvu promenu ne bi morala izdvojiti dodatna sredstva, a zdrava konkurencija tržišta nesumnjivo bi dovela do poboljšanja kvaliteta pruženih usluga pacijentima i njihovo veće zadovoljstvo.

Dr Jasmina Knežević
Dr Jasmina Knežević
Sve zemlje Evrope imaju na neki način, više ili manje u zdravstveni sistem integrisan privatan sektor. Sa produženjem životnog veka, ali i usled povećanja broja bolesti, sve veće besparice i globalne ekonomske krize, mnoge zemlje su prepoznale privatnike kao važne domaće investitore koji će kontinuirano ulagati, te brinuti o održavanju opreme. Primer je i Crna Gora, koja je od januara ove godine na jednostavan i brz način uključila privatni sektor u zdravstveni sistem, tako što je tržišnu cenu usluge smanjila za 15% i pustila privatni i državni sektor da budu ravnopravni tržišni akteri. Privatni pružaoci zdravstvenih usluga su kredibilan partner državi, partner čije bi uključivanje omogućilo efikasnije lečenje, te sprečilo kako odlazak naših lekara u Nemačku i Norvešku, tako i odlazak domaćih pacijenata u Češku, Tursku i Makedoniju u potrazi za boljom zdravstvenom uslugom.

Integracija javnog i privatnog sektora jedna je od ključnih preporuka za unapređenje zdravstvenog sistema Odbora za zdravstvo AmCham za poboljšanje zdravstva u Srbiji zbog toga što umogome može doprineti prebacivanju fokusa ka preventivnoj medicini. Upravo je privatni sektor taj koji je svojim aktivnostima pokrenuo svest ,i kod kompanija i kod pojedinaca, o važnosti preventivnih pregleda i brige o svom zdravlju. U današnje vreme bez privatnika nije moguće sprovesti niti skrininge bolesti, niti motivisati zdrave ljude da idu na redovne sistematske preglede.

Uzimajući u obzir sve navedene prednosti šireg uključenja privatnog sektora Odbor za zdravstvo AmCham dodatnu integraciju dva sektora vidi kao korisnu za sve činioce zdravstvenog sistema - i za pacijente, i za državu i za pružaoce usluga i stoga će i u ubuduće, u saradnji sa predstavnicima nadležnih institucija i stručne javnosti nastaviti otvoren razgovor i razmatranje najboljih i najefikasnijih načina postizanja zajedničkog cilja - unapređenja zdravstva u Srbiji.


Ukupno komentara: 1



Sva polja su obavezna.



Radomir Gajic
04.12.2017 - 12:22
Izuzetan tekst
Ovde je svaka rec u tekstu na svom mestu.Iskreno se nadam da ce i drugi imati prilike da vide ovaj tekst i na drugim medija pre svega na nacionalnim TV programima