Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Zanimljivosti

Pretražujete bolesti na Internetu? To ne mora uvek da bude loše

Nešto skorije "Majkrosoftovi" istraživači uspešno su otkrili rane dokaze neželjenih posledica lekova iz šablona uočenih na pretraživačima. Godine 2013. otkrili su do tada nepoznato neželjeno dejstvo jednog leka pre nego što ga je pronašao sistem Uprave za hranu i lekove SAD
Džon Markof, Njujork tajms
Datum: 10/12/2018

Pretražujete bolesti na Internetu? To ne mora uvek da bude loše

Foto: Profimedia

Naučnici "Majkrosofta" su pokazali da analizom velikog uzorka upita iz pretraživača ponekad mogu da identifikuju korisnike koji boluju od raka pankreasa čak i pre zvanične dijagnoze.

Ovi naučnici se nadaju da će njihov rad dovesti do ranog otkrivanja raka. Studiju su u Časopisu onkološke prakse objavili "Majkrosoftovi" istraživači dr Erik Horvic i dr Rajen Vajt i postdiplomac Univerziteta Kolumbija Džon Paparizos.

"Zapitali smo se da li bi šaputanje na internetu moglo da obezbedi uverljiv dokaz da se nešto dešava", kaže dr Horvic.

Istraživači su se usredsredili na pretrage na "Bingu", pretraživaču "Majkrosofta", koje nagoveštavaju da je neko dobio dijagnozu raka pankreasa. Odatle su tragali unazad i tražili ranije upite koji pokazuju da je korisnik "Binga" osećao simptome pre dijagnoze. Ti rani upiti, uvereni su, mogu biti znak upozorenja.

Dok vrlo malo obolelih od raka pankreasa preživi pet godina po otkrivanju bolesti, rano otkrivanje bolesti može da produži život izvesnom broju pacijenata. Studija pokazuje da rano otkrivanje može da poveća taj procenat sa svega tri na pet do sedam.

Istraživači su izvestili da su u stanju da prepoznaju pet do petnaest odsto pacijenata s pogrešnom dijagnozom i zapazili su da takve dijagnoze izazivaju velike troškove lečenja i stvaraju nepotrebnu uznemirenost kod ljudi koji kasnije saznaju da nisu bolesni.

Podaci koje su koristili su anonimizovani, što znači da nisu nosili identifikujuće podatke kao što je korisničko ime, pa se s pojedincima koji su sproveli istraživanje ne može stupiti u kontakt.

Logično sledeće pitanje bilo je šta raditi s tim podacima. Jedna mogućnost je stvaranje neke vrste zdravstvene službe čiji bi korisnici odobrili da se njihova pretraživanja prikupljaju kako bi naučnici pronalazili upozoravajuće upite.

"Pitamo se šta možemo da učinimo. Hoće li jednog dana nastati zdravstvena 'Kortana?'", kaže dr Horvic misleći na "Majkrosoftov" program ličnog asistenta opremljen glasom.

Doktor Vajt je sada tehnološki direktor službe za zdravstvene podatke novoosnovanog Odseka za zdravlje "Majkrosofta".

Istraživači priznaju da su podaci u vezi sa zdravljem dobijeni iz istorije pretraživanja još neispitan teren.

"Mislim da se zvanična medicinska literatura odupire ovakvim istraživanjima i podacima", rekao je dr Horvic. "Nadamo se da će ovo podstaći brojne zanimljive razgovore."

Novo istraživanje zasniva se na sposobnosti ekipe da precizno razlikuje pretraživanja radoznalaca ili uplašenih korisnika od upita ljudi koji istražuju određene simptome jer ih osećaju, dodaje on.

Doktor Horvic kaže da istražuje ovu oblast delom i zbog telefonskog razgovora s jednim bliskim prijateljem koji mu je opisivao simptome. Posavetovao je prijatelja da se obrati svom lekaru. Utvrđeno je da taj čovek boluje od raka pankreasa i umro je posle nekoliko meseci.

Godine 2009. "Gugl" je objavio tekst o mogućnostima ranog otkrivanja epidemije gripa zasnovanim na statističkoj analizi upita na internetu, mada rezultati tog napora nisu urodili plodom.

Nešto skorije "Majkrosoftovi" istraživači uspešno su otkrili rane dokaze neželjenih posledica lekova iz šablona uočenih na pretraživačima. Godine 2013. otkrili su do tada nepoznato neželjeno dejstvo jednog leka pre nego što ga je pronašao sistem Uprave za hranu i lekove SAD.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.