Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Novosti

Potvrđeno da bakterije pomažu u lečenju novorođenčadi

Veliko kliničko istraživanje u seoskom delu Indije pokazalo je da je kod beba koje se hrane posebnom vrstom bakterije Laktobacillus samo jednu nedelju, četrdeset procenata manja mogućnost da dobiju sepsu, smrtonosnu infekciju krvotoka
Donald G. Meknil Džunior / The New York Times International Report
Datum: 11/11/2017

Potvrđeno da bakterije pomažu u lečenju novorođenčadi

Foto: Profimedia

Naučnici kažu da je moguće da hiljade novorođenčadi u siromašnim zemljama mogu biti spasene običnim probiotikom – uzorkom bakterije koja je preuzeta iz pelene zdrave bebe.

Veliko kliničko istraživanje u seoskom delu Indije pokazalo je da je kod beba koje se hrane posebnom vrstom bakterije Laktobacillus samo jednu nedelju, četrdeset procenata manja mogućnost da dobiju sepsu, smrtonosnu infekciju krvotoka.

Sepsa godišnje odnese šeststo hiljada života novorođenih beba, od kojih su mnoge mahom iz Indije i susednih zemalja. Bebe kojima se daje ovaj probiotik – a koji košta samo jedan dolar – takođe su imale blage upale pluća, blagu dijareju i blagu infekciju uha, pa čak i blage infekcije pupčane vrpce. Istraživači kažu da rezultati ukazuju da posebno odabrani probiotici mogu da spreče i zakržljalost koja pogađa sto šezdeset miliona dece na svetu.

Ovo stanje izaziva neuhranjenost i dijareju i pojavljuje se čak i kada deca unose dovoljno hrane. Stručnjaci veruju da je reč o nedostatku bakterije koja je potrebna za apsorbovanje nutrijenata.

Ovo istraživanje "menja sve", kaže dr Tobijas R. Kolman, pedijatar i imunolog Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, koji nije učestvovao u ovom istraživanju. "Mi nemamo ništa slično ovome u našoj medicinskoj opremi što bi moglo da spreči infekcije kod novorođenčadi."

"Takođe, osim što je jeftino, lako je za konzumiranje – upotreba je oralna – i ne zavisi od farmaceutskih kompanija i njihovih patenata", dodaje Kolman.

Generalno, probiotici imaju ulogu da preplave creva korisnim bakterijama kako bi sprečili množenje onih štetnih.

Naučnici nisu sigurni kako formula precizno deluje, ali veruju da ona učvrsti zid creva kako bi sprečila da štetna bakterija pređe u krvotok i tako aktivira imunoćelije u limfoidnom tkivu koje prekriva creva, a koje se potom sele do drugih organa gde napadaju infekcije.

Časopis Nature koji je objavio ovo istraživanje u avgustu, naveo je reči Danijela J. Tankredija, zdravstvenog statističara Univerziteta u Kaliforniji u Dejvisu, koji rezultate naziva impresivnim.

Glavni autor ovog istraživanja, međutim, upozorava da ne smatra da su svi probiotici korisni, pa čak ni bezbedni. Mešavine poput ovih koje se nalaze u prodavnicama zdrave hrane "nemaju nikakvog smisla", kaže autor dr Pinaki Panigrahi, pedijatar Instituta za dečje zdravlje Medicinskog centra Univerziteta u Nebraski.

Probiotici moraju da odgovaraju bolesti za koju su prepisani kao što se to radi i sa antibioticima, ističe dr Panigrahi. Konzumiranje neodgovarajućeg probiotika ima dejstvo poput konzumiranja leka za prehladu u lečenju tuberkuloze, dodaje, samo zbog toga što u oba slučaja postoji problem sa disajnim putevima.

"Ako pomešate tri, ili četiri, ili pet, time ste sebe sahranili."

Davanje pogrešne bakterije bebi može biti smrtonosno, stoga je njegov tim proveo više od jedne decenije proučavajući dvesta osamdeset različitih uzoraka bakterija u traganju za onom koja će ostati u crevima i neće otići u krvotok i prerasti u štetnu bakteriju.

Neki uzorci su preuzeti iz indijskih jogurta ili prodavnica zdrave hrane, ali njihova sposobnost da se zadrže u crevima je "ravna nuli", kaže Panigrahi.

Pobednik je bio primerak broj ATCC-202195 Laktobacillus plantarum koji je preuzet iz jedanaestomesečnog deteta iz Merilenda.

(Neki izveštaji koji su nedavno objavljeni ukazuju da su bakterije uzete od indijske bebe, ali dr Panigrahi objašnjava da je on u tom trenutku predavao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Merilendu i da je međunarodni transport bioloških uzoraka bio zabranjen.)

Bakterija Laktobacillus data je bebi sa nesvarljivim šećerom koji je on nazvao "hranom za bubu".

Rad dr Panigrahija finansirao je Nacionalni institut za zdravlje u Americi. On se nada da će moći da proširi ovo istraživanje i na prevremeno rođenu i bolesnu decu koja su naročito podložna obolevanju od sepse.

Dr Kristofer P. Dugan, pedijatar na Medicinskom fakultetu na Harvardu koji proučava dečju ishranu u Indiji i Africi, rekao je da je ovo istraživanje fascinantno, ali da želi da ga primeni još negde kako bi bio "siguran da nije previše dobro da bi bilo istinito".

Nakon što je lečio decu sa bolesnim crevima, složio se sa dr Panigrahijem da neodgovarajući probiotik može pre prouzrokovati sepsu nego što bi je sprečio.

Drugi stručnjaci, među kojima je i dr Dejvid Klark, neonatolog iz Njujorka, i dr Gregor Rid, koji proučava probiotike na Vestern univerzitetu, složili su se da buduća klinička ispitivanja mogu da potvrde da probiotici čak i sprečavaju zakržljalost.

U nekim zemljama, neka deca ostaju niža nego što bi trebalo da budu zbog zakržljalosti i zbog toga trpe doživotne posledice.

Međutim, finansiranje ovih istraživanja je teško, kažu stručnjaci, jer mnoge institucije koje izdvajaju sredstva imaju predrasude prema probioticima i smatraju ih naturopatijom pre nego testiranim, validnim lekom.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.