Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Zanimljivosti

Kako let avionom utiče na naš organizam

Ljudi misle da imaju prehladu ili grip kad putuju, zbog promena u klimi, ali to može da bude zato što im se tokom leta menja imunološki sistem
Datum: 22/09/2017

Kako let avionom utiče na naš organizam

Foto: Profimedia

Oni koji često lete, znaju da čak i obične komedije teraju suze na oči dok na zemlji ne bi izazivale takvu reakciju, piše BBC.

Prema novoj anketi aerodroma Getvik u Londonu, 15 odsto muškaraca i šest odsto žena verovatno će plakati dok gleda filmove u avionu, što verovatno ne bi da ih gledaju kod kuće.

Jedna od najvećih avio kompanija čak izdaje "upozorenja za emotivno zdravlje" pre leta jer bi sadržaj mogao da uznemiri putnike. Postoji mnogo teorija o tome zašto su putnici skloniji plakanju: zato što ostavljaju voljene, zbog uzbuđenja od putovanja, nostalgije. Međutim, jedno istraživanje sugeriše da naše telo i čula u avionu drugačije reaguje, a da su promene raspoloženja česte.

"U prošlosti nije bilo puno istraživanja u vezi s tom temo u prošlosti zato što to za zdrave ljude nije bio problem", kaže Johan Hinkelben, predsednik Nemačkog društva za vazduhoplovnu medicinu i pomoćnih medicinskog direktora za urgentnu medicinu na Univerzitetu Keln, prenosi BBC.

"Ali kako je putovanje avionom postalo jeftinije i dostupnije, stariji i manje sposobni ljudi takođe biraju ovaj način putovanja i zato postoji veće interesovanje za ovu oblast", kaže on. Hinkelben je jedan od istraživača koji ispituje kako doživaljaji na letovima mogu da utiču na ljudsko telo i um. Nema sumnje da su kabine aviona posebna mesta za ljude jer je okruženje čudno i slično onom na planini zbog vazdušnog pritiska. Vlažnost je niža nego u nekim od najvećih pustinja na svetu, dok se vazduh ohladi i do deset stepeni, kako bi se odvojio višak toplote koju generišu sva tela i uređaji u avionu. Smanjen pritisak vazduha na letovima može da smanji količinu kiseonika u krvi putnika između šest i 25 odsto što je pad koji će u bolnici da podstakne lekare da uključe dodatni kiseonik. Za zdrave putnike ovo ne bi trebalo da predstavlja problem dok to nije slučaj kod starijih i osoba koje imaju teškoće sa disanjem.

Neke studije pokazuju da čak i blagi nivo nedostatka kiseonika može da promeni našu sposobnost da jasno razmišljamo. Kod nivoa kiseonika ekvivalentnog nadmorskoj visini iznad tri i po kilometra, zdravi ljudi mogu da pokažu promene u sećanju, sposobnosti da izvode kalkulacije i donose odluke. Zato propisi insistiraju na tome da piloti moraju da nose dodatni kiseonik. Čudno je da pritisak vazduha na nadmorskim visinama iznad dva kilometra povećava reakciono vreme što je loša vest za one koji vole da igraju igrice tokom leta. Istraživanja pokazuju i da mogu biti smanjene kognitivne performanse i rezonovanje na visinama iznad 2,4 kilometra.

"Zdrava osoba, bilo da je putnik ili pilot, ne bi trebalo da ima probleme na ovoj visini. Kad imate nepodobne ljude ili nekoga s gripom ili već postojećim problemima, usled nedostatka kiseonika kognitivni deficiti postaju primetni", kaže Hinkelben i dodaje da mali nedostatak kiseonika koji doživljavamo tokom leta ima simptome koje možemo da prepoznamo, a najčešće je to umor. Istraživanja u hiperbaričnim komorama u kojima su učestvovali neaklimatizovani vojnici koji su dolazili u planinske krajeve, pokazali su da kratkoročna izloženost visinama od najmanje tri kilometra može da poveća zamor.

"Kad god sedim u avionu posle poletanja postajem umoran i spava mi se. Nije to nedostatak kiseonika zbog kojeg bih izgubio svest, ali doprinosi", objašnjava Hinkelben. Ako uspete da držite otvorene oči dovoljno dugo možda ćete doživeti još jedan od efekata nižeg vazdušnog pritiska. Ljudski vid noću može da se pogorša za pet do deset odsto na visinama od samo jedan i po kilometar. To je zato što su fotoreceptorske ćelije u mrežnjači koje treba da vide u mraku žele što više kiseonika i bore se da dobiju sve što im je potrebno što na visokoj nadmorskoj visini može da ih učini manje efikasnim. Letenje takođe može da bude opasno i za druga naša čula. Kombinacija niskog vazdušnog pritiska i vlažnosti može da smanji osetljivost našeg ukusa na slano i slatko do trideset odsto.

Suv vazduh takođe može da utiče na osećaj mirisa ostavljajući blag ukus hrane. Zbog toga mnoge kompanije dodaju dodatne začine hrani koju služe tokom leta kako bi bila ukusnija. Niski nivou vazdušnog pritiska i vlažnosti takođe mogu da pojačaju efekte alkohola i mamurluka sledećeg dana. Za one koji su nervozni ima još loših vesti. Brojne studije pokazale su da vreme provedeno na visokoj nadmorskoj visini može da poveća negativna osećanja poput napetosti, da učini ljude manje prijateljskim, da smanji nivo energije i utiče na njihovu sposobnost da se suoče sa stresom, piše BBC.

Postoje i istraživanja koja pokazuju da se ljudi osećaju srećnije na visokim nadmorskim visinama. Stiven Groning, profesor kinematografije i medija na Univerzitetu u Vašingtonu smatra da ova sreća može da se manifestuje suzama. "Dosada tokom leta i gledanje filmova može da dovede do plakanja od sreće, a ne od tuge", kaže on. Hinkelben ima zanimljivu teoriju u vezi s tim.

"Ljudi su mislili da imaju prehladu ili grip kad putuju zbog promena u klimi, ali to može da bude zato što im se tokom leta menja imunološki sistem. To je nešto što treba da istražimo detaljnije", kaže on. Zaključuje se da letovi mogu da izmene naš imunološki sistem i to bi moglo da nas učini još podložnijim infekcijama kao i promeni raspoloženja.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.