Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Novosti

Hepatitis C u centrima za dijalizu u Srbiji može biti eliminisan

Bubrežni bolesnici na dijalizi često obolevaju od drugih bolesti, među kojima je i infekcija hepatitisom C, uz ozbiljne komplikacije i pretnju po život , a to se može izbeći
Piše Prof. dr Nada Dimković, nefrolog
Datum: 12/03/2019

Hepatitis C u centrima za dijalizu u Srbiji može biti eliminisan

Foto: Profimedia

Hronične bolesti bubrega su veoma učestale u svim regionima sveta i procenjuje se da svaki deseti stanovnik ima neku formu oboljenja koja, ako se ne prepozna i ne leči, može završiti otkazom rada bubrega. Prema podacima registra Udruženja nefrologa Srbije, oko 5.700 bolesnika je na nekom vidu zamene funkcije bubrega (hemodijaliza, peritoneumska dijaliza, transplantacija) a godišnje se registruje čak 750 novih bolesnika.

Iako su dijaliza, a pogotovo transplantacija, donele revoluciju u preživljavanju i omogućile kvalitetan život ovih bolesnika, oni su specifični po brojnim pridruženim, vanbubrežnim bolestima koje nekada mogu ugroziti zdravlje, pa čak i život. To se pre svega odnosi na kardiovaskularne bolesti, ali se lista tu ne završava.

Dijaliza na našim prostorima ima veoma dug i uspešan staž. Stiče se utisak da je ona usavršavana brže od drugih grana medicine. Ipak, bilo je potrebno vreme da dijalizni bolesnici dobiju i savremenu terapiju anemije, te je godinama ova terapija bila bazirana na transfuzijama krvi. To je imalo za posledicu brojne slučajeve infekcije virusima hepatitisa B i C u dijaliznim centrima. Posledice ovih infekcija, koje su po pravilu bile hronične, bile su višestruke. Inficirani bolesnici su razvijali cirozu jetre, a nekada i hepatocelularni karcinom, dok su drugi, hepatitis negativni bolesnici, bili izloženi riziku od prenošenja infekcije. Takođe, nije bila retkost da se osoblje u dijaliznim centrima inficira ili oboli od hepatitisa.

Pored dijaliznih bolesnika, od virusnih hepatitisa oboljevaju i predijalizni bolesnici; oni su obično često hospitalizovani što se smatra jednim od faktora rizika za dobijanje infekcije. Najzad, postoje bolesnici koji nisu primarno bubrežni bolesnici, već su oboljenje bubrega dobili kao posledicu hepatitis C virusne infekcije; kod njih se lečenjem infekcije hepatitisa C može značajno poboljšati oboljenje bubrega i izbeći dijaliza. Kako je već duže vreme hepatitis B moguće prevenirati uspešnom vakcinom, to hepatitis C ostaje osnovna briga kada je reč o virusnim hepatitisima hroničnih bubrežnih bolesnika. Poslednja analiza urađena je tokom 2018. godine od strane Udruženje nefrologa Srbije, kada je sprovedena anketa i prikupljeni su podaci koji se odnose na 2016. godinu. Od postojeća 63 centra za hemodijalizu, na anketu je odgovorilo 55 centara i obrađeni su podaci za 4.192 bolesnika. Anketa je pokazala da je trenutno registrovan 221 bolesnik koji je pozitivan na prisustvo virusa hepatitisa C. Oko tri četvrtine bolesnika infekciju virusom hepatitisa C dobilo je tokom hemodijalize, pa se može reći da je hemodijaliza faktor rizika za dobijanje ove infekcije.

Uvođenjem savremenih lekova za anemiju, kao i testiranjem krvi i krvnih produkata dobrovoljnih davalaca, učestalost virusnih hepatitisa je značajno smanjena u odnosu ne raniji period. To daje nadu u mogućnost eliminacije ove infekcije u dijaliznim centrima, bolji kvalitet života bolesnika, duže preživljavanje i veće šanse za transplantaciju bubrega. Prethodna terapija bazirana je uglavnom na lekovima koji su bili efikasni kod nebubrežnih bolesnika, dok je njihov efekat kod bubrežnih bolesnika bio smanjen. Uz to, neki od tih lekova se nisu mogli primenjivati zbog neželjenih efekata tipičnih za ove bolesnike, poput anemije. U Srbiji je tek sredinom 2018. uvedena terapija dijaliznih bolesnika uz primenu direktnih antivirusnih lekova na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja, što je veliki pomak u odnosu na prethodni period. Naime, savremeni vodiči savetuju ovu terapiju dijaliznim bolesnicima jer daje mogućnost izlečenja hronične hepatitis C virusne infekcije bez neželjenih efekata terapije. Trenutno su ove savremene terapijske opcije dostupne samo ograničenom broju bolesnika sa izuzetno uznapredovalom bolešću (krajni stadijum oštećenja jetre), koji imaju teške dodatne komorbiditete i/ili su prethodno neuspešno lečeni standardnom terapijom na bazi interferona. Iako savremena terapija nije jedina mera kontrole infekcije hepatitisa C i ne garantuje sprečavanje njenog daljeg širenja, uz veću dostupnost lekova inficirani bolesnici se mogu lečiti sa nadom u izlečenje, što istovremeno doprinosi prevenciji širenja hepatitisa C na neinficirane bolesnike i medicinsko osoblje.

Ovakvom terapijskom strategijom i Srbija bi se uključila u dobro poznati koncept mikroeliminacije, odnosno eliminacije hepatitis C infekcije u posebnim grupama bolesnika, u koje spadaju i dijalizni bolesnici. Da bi se ovaj cilj ostvario, potrebno je obezbediti terapiju, ako ne za sve bolesnike, barem za približno 80 odsto bolesnika u određenoj populaciji, shodno ciljevima Svetske zdravstvene organizacije.

U susret Svetskom danu bubrega, sa optimizmom gledamo na blagovremeno uspostavljanje regularne terapije svim hroničnim bubrežnim bolesnicima, a pogotovo onima sa otkazom rada bubrega. To je ujedno bio plan zajedničkog sastanka ekspertskih grupa i udruženja bolesnika sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, krajem prošle godine, kada je pokazano razumevanje za mikroeliminaciju hepatitisa C u dijaliznim centrima Srbije, što bi bio važan korak za javno zdravlje u našoj zemlji.

Autorka teksta je prof. dr Nada Dimković, nefrolog


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.