Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Novosti

Hepatitis C je izlečiv, ali je potrebna pomoć države

U zemljama koje su godinama unazad pravile strategije za borbu protiv hepatitisa C danas je jedino bitno dijagnostikovati inficirane
Datum: 26/02/2019

Hepatitis C je izlečiv, ali je potrebna pomoć države

Foto: Stefan Đaković

Kada uporedimo ono što smo o hepatitisu C pričali pre deset godina s onim što o ovoj infekciji govorimo danas, razlika je toliko velika da se čini kao da pričamo o dve različite bolesti. Na polju terapija za hepatitis C, za svega jednu deceniju dogodila se prava revolucija, pa sada imamo lekove koji su komforni za pacijente, a što je najvažnije uspešnost izlečenja je 98 odsto. Iz perspektive nekoga ko je u Srbiji prošao sve faze suočavanja sa ovom dijagnozom, a onda i fazu izlečenja, mogu da kažem da se za pacijente nije mnogo toga promenilo. Problemi su ostali isti. Jedina stvar koja se za nijansu pomerila je osnovna obaveštenost javnostio tome šta je hepatitis C, pa to u budućnosti može dovesti do smanjenja stigmatizacije tih pacijenata.

U zemljama koje su godinama unazad pravile strategije za borbu protiv hepatitisa C danas je jedino bitno dijagnostikovati inficirane. Mi smo još na samom početku, čeka nas dugogodišnji rad kako bismo stavili ove viruse pod kontrolu. U ovom trenutku, savremene terapije su dostupne za svega 60 pacijenata u toku jedne godine, a taj broj ne pokriva ni najhitnije slučajeve. Takvim pristupom imaćemo svake godine sve veći broj veoma teških bolesnika. Jedan od načina za postizanje rezultata je i koncept mikroeliminacije, gde se tretiraju određene grupe pacijenata (dobro kontrolisane u zdravstvenom sistemu, u okviru kojih je poznat broj obolelih) i u tim grupama se postiže eliminacija hepatitisa C. Inicijativa koju je udruženje "Hronos" pokrenulo zajedno sa Savezom bubrežnih invalida i Udruženjem hemofiličara, predstavlja upravo saradnju s dve grupe pacijenata, a to su pacijenti oboleli od hemofilije i bubrežni bolesnici koji su na dijalizi. U ovom trenutku pričamo o približno 400 pacijenata, za koje se pretpostavlja da su hepatitis C dobili u okviru zdravstvenog sistema. Da bismo uspeli da postignemo eliminaciju hepatitisa C u ovim grupama pacijenata neophodno je da imamo dostupnu dijagnostiku, odnosno terapiju, a mi nemamo ni jedno ni drugo. Dobra vest je da smo konačno uspeli da okupimo sve zainteresovane strane za jedan sto, a loša je da i dalje ne postoji politička volja da se počne sa izradom dugoročnog plana za eliminaciju hepatitisa C u Srbiji. Da bi se napravila kvalitetna dugogodišnja strategija potrebno je vreme, a da ne pominjemo koliko još treba da se takva strategija primeni i u praksi.

Sami pacijenti biraju da se o njihovom statusu ne priča javno, često čak ni u najužoj porodici. Kada god imam priliku kažem obolelima da nije realno očekivati od okruženja da vas ne stigmatizuje ako vi to sami sebi radite. Krijući svoj status, obmanjujete i sebe i druge. Niko od obolelih nije želeo da dobije hepatitis C, bez obzira na način na koji se zarazio. Krijući se, šaljemo poruku da je ispravno odbacivati pacijente obolele od hepatitisa, a za to ne postoji ni jedan opravdani medicinski razlog. O moralnom da i ne govorimo.

Mnogi pacijenti sasvim slučajno saznaju da su zaraženi, radeći analize krvi iz raznoraznih razloga ili kada je bolest toliko uznapredovala (ciroza, karcinom) da su simptomi vidljivi. Pacijentima se neretko dijagnoza saopštava usput i bez ikakvih dodatnih objašnjenja. Kliničari nemaju dovoljno vremena za pacijenta, lekari opšte prakse ni dovoljno znanja o hepatitisu C, a u Srbiji ne postoji ustanova koja bi preuzela takvog pacijenta, pa u većini slučajeva obolelom preostaje pretraga na internetu. Pitanje je kako, primera radi, stariji pacijent iz unutrašnjosti koji nema mogućnost da se obavesti o bolesti elektronskim putem, a ne želi da saopšti svoj status nikome zbog stigme koja prati ovu dijagnozu, može da dođe do neophodnih informacija. Odgovor je - teško. Takvim pacijentima se nude razni čudotvorni čajevi i melemi, neprovereni generički lekovi po basnoslovnim cenama... nudi im se sve osim onoga što im je potrebno, a to su savetovanje i odgovorno lečenje.

U Srbiji je, o trošku države, najvećem broju pacijenata dostupna jedino terapija pegilovanim interferonom i ribavirinom, koja traje šest meseci ili godinu dana, u zavisnosti od genotipa virusa. Ova terapija je vrlo zahtevna, teško se podnosi, a pacijenti često nisu u stanju čak ni da ustanu iz kreveta. Doza tableta (ribavirin) menja se ukoliko se određene vrednosti spuste ispod graničnog nivoa, što znači da su pacijenti prinuđeni da vade krv vrlo često (to za sobom povlači upute lekara opšte prakse, čekanje redova, odlazak po rezultate itd. Injekcija interferona se ubrizgava jednom nedeljno, a mnogi pacijenti putuju iz raznih krajeva Srbije svake nedelje kako bi primili terapiju. Depresija i česte promene raspoloženja su uobičajena pojava tokom lečenja. Da li vam ovo zvuči kao terapija koja vam pruža mogućnost da idete redovno na svoj posao? Da ne bi bilo zabune, ovaj vid lečenja je prošlost u Evropskoj uniji i zemljama u okruženju.

Direktno delujući antivirusni lekovi za hepatitis C (neinterferonska terapija) dostupni su u Srbiji o trošku države za svega 60 pacijenata godišnje. Republički fond za zdravstveno osiguranje propisao je indikacije na osnovu kojih se pacijentima odobravaju ovi lekovi. Oni pacijenti koji ispunjavaju kriterijume Fonda, a nisu dobili terapiju, stavljaju se na listu čekanja. Pacijenti o kojima govorim su u toliko lošem zdravstvenom stanju (dekompenzovana ciroza, razne teške komplikacije) da za njih svaki izgubljeni dan može biti koban. Jedini način da nastave borbu za život jeste da sami kupe generički lek.

Osećaj pacijenata obolelih od hepatitisa C u Srbiji je da su sami u svojoj muci i da, izuzev nekoliko volontera i bivših pacijenata, ne postoji niko ko o njima brine. Da bi se izmenila trenutna situacija, neophodno je da se promeni svest donosilaca odluka, medicinskih radnika, opšte javnosti, ali i samih pacijenata. Za hepatitis C postoji efikasna i uspešna terapija. Zato ću javno postaviti pitanje ko od nas ima hrabrosti da pusti pacijenta da umre od ove bolesti? Moramo zajedno da pronađemo način da se obezbede sredstva za lečenje obolelih od hepatitisa C.

Iz mog ugla: Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos"

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.