Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Nauka

Da li matične ćelije leče sve bolesti?

Matične ćelije nisu čarobni štapić, ni čaroban lek. Kad odete na internet i ukucate ćelijska terapija, dobijete jako veliki broj dokumenata i mnogo privatnih firmi koje se bave ćelijskom terapijom. I dobijete informaciju da matičnim ćelijama možete bukvalno sve da lečite, od Alchajmerove bolesti, do Parkinsonove bolesti, pa čak do steriliteta i impotencije, što apsolutno ne odgovara činjeničnom stanju, zaključeno je na tribini o genetskoj kontroli u KC Gradu
Datum: 25/09/2017

Da li matične ćelije leče sve bolesti?

Foto: Profimedia

Priča o deponovanju matičnih ćelija iz krvi pupčanika u privatne banke je zavodljiva jer obećava izlečenje ama baš svega ako se dete jednom razboli. Puna istina je da matične ćelije iz pupčanika nisu magični štapić, a šansa da one iz privatnih banaka zaista budu upotrebljene i delotvorne je jedan prema dve i po hiljade, zaključak je tribine o genetskoj kontroli na prvom Festivalu porodica "Roditeljski" održanom u KC Grad.

Najveći domaći eksperti za genetiku i lečenje matičnim ćelijama izneli su zanimljive podatke o napredovanju genetike, upozorili roditelje da ne bi trebalo da bez konsultacije sa lekarima rade bilo kakve analize i zatražili da privatne strane banke matičnih ćelija pruže roditeljima punu informaciju o tome. Deponovanje krvi iz pupčanika u privatnu banku košta oko 2.000 evra i mnogi roditelji uzimaju kredite da bi svojoj deci omogućili nešto za šta veruju da je magičan lek. Da li je to baš tako?

Profesorka Dragana Vujić, načelnica Centra za transplantaciju matičnih ćelija na Institutu za majku i dete na Novom Beogradu, apelovala je da se roditeljima pruže sve relevantne informacije o deponovanju matičnih ćelija iz pupčanika u privatne banke.

"Matične ćelije nisu čarobni štapić, ni čaroban lek. Kad odete na internet i ukucate ćelijska terapija, dobijete jako veliki broj dokumenata i mnogo privatnih firmi koje se bave ćelijskom terapijom. I dobijete informaciju da matičnim ćelijama možete bukvalno sve da lečite, od Alchajmerove bolesti, do Parkinsonove bolesti, pa čak do steriliteta i impotencije, što apsolutno ne odgovara činjeničnom stanju. Pa kažu, lečimo celebralnu paralizu, pa se leče degerenativne bolesti zglobova, navode veliki broj bolesti, a u suštini to nije tako. Danas je standardna terapija lečenje samo nekih bolesti", upozorila je profesorka Vujić.

Broj krvotvornih ćelija koji se čuva u privatnim bankama je mali i u najboljem slučaju dovoljan za transplantaciju nekog ko ima do 40 kilograma. Kako je konstatovano, ako neko tokom života oboli od leukemije ili se postavi dijagnoza urođene bolesti i dijagnozom se ustanovi da je kandidat za transplantaciju, ne treba da dobije svoje matične ćelije, nego od neke druge osobe. Vek čuvanja matičnih ćelija je 20 godina. Transport zamrznutih matičnih ćelija košta oko 3.000 evra, a šanse da je to delotvorno, kako je zaključeno na tribini, veoma su male.

Postoje tri vrste banaka matičnih ćelija: javne i porodične koje se uvek zajedno formiraju i država pokriva sve troškove, i privatne banke u kojima je duplo veći broj uzoraka. Kao što dajete krv, tako se budući roditelji odriču uzorka u korist nekoga kome je to potrebno. U javnosti nema dovoljno informacija, nigde se jasno ne kaže šta koja banka znači. Iz javne banke je dostupno svima kojima je to potrebno. Porodična banka se formira sa idejom da se prilikom rađanja sledećeg deteta ostavlja uzorak za dete koje je već bolesno. To je medicinski opravdano.

"U dokumentima EU i Komisiji za nove tehnologije jasno stoji da je medicinski opravdano formiranje javnih i porodičnih banaka. Što se tiče privatnih banaka, tu se ostavlja na ime deteta koje se rađa i verovatnoća da to bude iskorišćeno je jedan na prema dve i po hiljade", istakla je profesorka Vujić.

Kod nas je formiranje javne banke započeto pri Institutu za majku i dete 2013. godine, a porodična banka je formirana 2009. godine uz saglasnost Ministarstva zdravlja i ima preko 70 uzoraka. U maju ove godine je devojčici koja je rođena sa jednim oblikom urođene malokrvnosti, urađena transplantacija u kojoj su korišćene ćelije krvi pupčanika prikupljene prilikom rođenja njene sestre.

Javna banka matičnih ćelija u Srbiji je započeta 2013.g sredstvima iz budžeta. Sada je u šestoj fazi gradnje. Na početku je za nju izdvajano oko 35 miliona, a sad iznosi 15 miliona. Profesorka Vujić koja vodi projekat kaže da nedostaje oko milion evra za ono što se zove „srce banke", izgradnja „čiste sobe" u kojoj se proces obavlja.

"Tešim se saznanjem da je Portugaliji bilo potrebno 17-18 godina da naprave javnu banku. Za to vreme je funkcionisalo nekoliko privatnih banaka. Neverovatan je podatak da su oni za godinu dana uspeli da prikupe 10.000 uzoraka, a po broju stanovnika je Portugalija je kao Srbija", rekla je prof Dragana Vujić.

Danas je standardna terapija primena krvotvornih matičnih ćelija za lečenje samo nekih bolesti, kao što su leukemije iz grupe visokog rizika, zatim rak limfnih žlezda, neke stečene maligne bolesti koštane srži, retki oblici leukemije koja se javlja isključivo kod dece, neki solidni tumori.

Dr Sonja Pavlović iz Instituta za molekularnu genetiku, navela je da postoje različiti postupci lečenja u kojima se koriste matične ćelije, dodajući da je moguće koristiti i sopstvene matične ćelije, adultne matične ćelije.

"Imali smo jednu kliničku studiju, a od maja radimo i izolovanje matične ćelije iz masnog tkiva iz koga mogu da se stvaraju tkiva zgloba, kostiju, krvnih sudova. Imali smo sjajne rezultate. Na primer za bolest koju znamo kao pušačka noga odobreno je lečenje matičnim ćelijama dobijenim na ovaj način. Pre nekoliko dana je to prvi put urađeno jednom našem pacijentu. Sad čekamo rezultate", istakla je dr Pavlović.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.