Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Pulmologija

Bolesti pluća, pušenje i aerozagađenje: Stalno raste broj plućnih oboljenja

Generalno kako u Srbiji, tako i u svetu plućne bolesti su u ekspanziji, vezane su za populaciju pušača i stanovništvo u urbanim i industrijskim sredinama gde je zagađenost vazduha izražena
Piše: Dr Milovan Šarović - pneumoftiziolog, Dom zdravlja Dorćol MediGroup
Datum: 19/11/2018

Bolesti pluća, pušenje i aerozagađenje: Stalno raste broj plućnih oboljenja

Foto: Profimedia

Opšte poznata činjenica je da bez kiseonika nema života, a svakom ostaje u pamćenju situacija kada vide osobu koja ima astmatični napad ili nastane gušenje iz bilo kog razloga. Glad za vazduhom samo ukazuje na značaj istog za život na planeti. Nažalost, u prirodi čoveka je da ne ceni ono što ima u izobilju, takva je situacija i sa vazduhom.

Industrijalizacijom i neodgovornim odnosom današnja civilizacija je značajno doprinela povećanju zagađenja vazduha koji udišemo. Time je došlo do značajnog porasta određenih plućnih oboljenja, pre svega karcinoma pluća i hronične obstruktivne bolesti, emfizema i astme. Što se karcinoma pluća tiče, u Srbiji je oko 6.000 novoobolelih pacijenata. Neki podaci govore da svega 5 % pacijenata od karcinoma pluća imaju petogodišnje preživljavanje. U svakom slučaju karcinom pluća predstavlja jedan od najčešćih malignoma kako u Srbiji, tako i u svetu. Procenjuje se da godišnje u svetu umre oko 350.000 ljudi od karcinoma pluća, u Srbiji oko 4.500.

Po podacima u periodu od 1999 do 2009 zabeležen je rast broja novoobolelih od 27,4 %. Kod muškaraca u 90 % slučajeva se radilo o pušačima, dok je kod žena taj procenat niži - 80 %. U Srbiji je 2014.g. registrovano da 35 % populacije čine pušači. Glavni simptomi bolesti mogu biti kašalj, iskašljavanje krvi, bol u grudnom košu, ramenu, neobjašnjiv umor, malaksalost, nedostatak vazduha i gušenje, gubitak težine, promuklost koja duže traje. Što se tiče HOBP smatra se da je ima svaki sedmi stanovnik Srbije stariji od 40 godina. Po procenama SZO do 2030.g. HOBP će biti treći uzročnik smrti na planeti. Često je udružena sa astmom i emfizemom pluća. Kao osnovni uzročnik se identifikuju pušenje i aerozagađenje, uz genetsku predispoziciju i ponavljane respiratorne infekcije. Najveći problem je što simptomi počinju blago, nakon dužeg niza godina pušenja ili izlaganja aerozagađenju.

Prvi simptomi su u vidu kašlja, iskašljavanja male količine beličastog sekreta. Nažalost, pušači to smatraju normalnim, kasnije tegobe postaju izraženije, pojačano zamaranje pri manjem naporu, nedostatak vazduha, češće prehlade, sviranje u grudima (najčešće nakon dve decenije pušenja). Ako bolest napreduje dolazi do opterećenja srčanog mišića, takvi pacijenti na kraju završavaju na kiseoničnoj terapiji. Generalno kako u Srbiji, tako i u svetu plućne bolesti su u ekspanziji, vezane su za populaciju pušača i stanovništvo u urbanim i industrijskim sredinama gde je zagađenost vazduha izražena. Koliko su velike promene u patologiji govori podatak da je pre samo 70 godina vodeći zdravstveni problem u vezi pluća bila tuberkuloza.

Danas ona ne predstavlja veliki problem ali je došlo do ekspanzije drugih plućnih oboljenja, pre svega karcinoma pluća i HOBP, dok je u dečjem uzrastu astma dominantna bolest. Medicina će dati svoj doprinos, ali je potrebno mnogo više uraditi na edukaciji stanovništva vezano za štetne efekte pušenja, a još više na štetne efekte zagađenosti vazduha koji udišemo. Koliki je značaj vazduha koji udišemo najbolje ćemo ilustrovati sa dva primera:

1. U Lonsestonu, u Australiji, niz propisa iz 2001.godine, a u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, doveli su do smanjenja prašine PM10 za 38 %, što je dovelo do opadanja ukupne stope smrtnosti za 11,4 % uz smanjenje kardiovaskularnih oboljenja za 17,9 % a respiratornih čak za 22,8 %. U zimskom periodu je korist bila veća. (PM - particulare matter, respirabilne čestice, one manje od 10 mikrona koje prodiru duboko u pluća).

2. Zabrana sagorevanja uglja u Dablinu, u Irskoj 90-tih godina prošlog veka rezultovala je smanjenjem crne prašine u dimu za 71 % i SO2 za 34 %, što je smanjilo ukupnu stopu smrtnosti u gradu za 8 %, a smanjenje broja kardiovaskularnih bolesti za 7 %, a respiratornih za 13 %. Iz svega ovoga je lako zaključiti da bi se smanjenjem broja pušača, smanjenjem zagađivanja vazduha, upotrebom aparata za prečišćavanje vazduha u zatvorenom prostoru pre svega u zimskom periodu, dužim boravkom na otvorenom i u prirodi, češćim boravkom van urbanih sredina uz adekvatnu lekarsku kontrolu i savet moglo bitno uticati kako na morbiditet tako i na mortalitet od plućnih oboljenja.

Autor: Dr Milovan Šarović - pneumoftiziolog, Dom zdravlja Dorćol MediGroup

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.