Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svet

Znate li da je sudbinu Ane Frank zapečatio okoreli strah od izbeglica?

Svi znamo da su nacisti ubili decu Ota Franka, ali manje je poznato da je Aninu sudbinu zapečatio okoreli strah od izbeglica, najočajnijih ljudi na svetu. Zvuči li to poznato?
Piše: Nikolas Kristof, NYT
Datum: 09/11/2018

 Znate li da je sudbinu Ane Frank zapečatio okoreli strah od izbeglica?

Foto: Profimedia

Tridesetog aprila 1941. jedan amsterdamski Jevrejin napisao je očajničko pismo svom prijatelju Amerikancu moleći ga da mu pomogne da emigrira u Sjedinjene Države.

"Možemo da odemo samo u Ameriku", napisao je. "Činimo to najviše zbog dece."

Jedna dobrovoljka našla je ovu molbu za pomoć 2005. dok je sređivala stare izbegličke dosijee iz Drugog svetskog rata u Njujorku. Dosije je izgledao kao bezbroj drugih, dok nije videla imena dece.

"O, bože", rekla je, "ovo je dosije Ane Frank". Uz ovo pismo bila su brojna druga pisma kojima je Oto Frank grozničavo pokušavao da pobegne od nacističkih progona i dobije vizu za Ameriku, Veliku Britaniju ili Kubu, ali nije postigao ništa zbog globalne ravnodušnosti prema jevrejskim izbeglicama.

Svi znamo da su nacisti ubili decu Ota Franka, ali manje je poznato da je Aninu sudbinu zapečatio okoreli strah od izbeglica, najočajnijih ljudi na svetu. Zvuči li to poznato?

Predsednik Barak Obama obavezao se da će primiti deset hiljada sirijskih izbeglica - mali broj, svega petinu jednog procenta ukupnog broja - a Hilari Klinton predložila je da se primi više. Donald Tramp neprestano ih napada zbog spremnosti da prime Sirijce i traži zabranu ulaska muslimana u SAD. Zbog straha od terorizma muslimanske izbeglice su nepoželjne na Zapadu i niko ih ne želi, baš kao što niko nije želeo malu holandsku Jevrejku po imenu Ana.

"Niko ne bi skrivao porodicu u srcu okupiranog grada osim ako nema bilo kakvu drugu mogućnost", naglašava Mati Bekink, konsultantkinja u Kući Ane Frank u Amsterdamu. "Niko ne vodi decu krhkim čamcem preko Sredozemnog mora ako nije potpuno očajan."

Kao sin izbeglica iz Drugog svetskog rata, istraživao sam antiizbegličku histeriju tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka. Kao što Mati Bekink podvlači, sličnosti s današnjicom su zapanjujuće. Porodica Frank lako je mogla da stvori novi život u Americi. Ana je učila englesku stenografiju, a njen otac govorio je engleski, živeo je neko vreme na Menhetnu i bio je dugogodišnji prijatelj Nejtana Strausa, zvaničnika u vladi Frenklina Ruzvelta.

Prepreka je bilo američko podozrenje prema izbeglicama, jače od sažaljenja. Posle Kristalne noći 1938. ispitivanje javnog mnjenja utvrdilo je da 94 odsto Amerikanaca osuđuje postupanje nacista prema Jevrejima, ali da 72 odsto njih i dalje ne želi prijem većeg broja Jevreja. Razlozi su isti kao današnji razlozi za odbijanje izbeglica iz Sirije ili Hondurasa: nemamo novca za to, moramo prvo da se pobrinemo za Amerikance, ne možemo da primamo svakoga, uzeće Amerikancima radna mesta, opasni su i drugačiji. "Ako nastave da budu svetska ludnica i sirotište, Sjedinjene Države uskoro će uništiti sadašnji privredni život", upozorila je Trgovačka komora Njujorka 1934.

Neki čitaoci prigovaraju da Jevreji nisu bili pretnja kakva su danas sirijske izbeglice! No, u to vreme besneo je svetski rat, a Jevreje su mnogi smatrali potencijalnim komunistima, pa čak i nacistima. Vladao je strah da će Nemačka pod maskom jevrejskih izbeglica u SAD ubaciti špijune i sabotere. "Kada je bezbednost zemlje ugrožena, potpuno je opravdano rešiti sve moguće sporove u korist zemlje, a ne u korist stranaca", glasilo je uputstvo Ministarstva inostranih poslova SAD 1941.

Štampa nije dovoljno učinila da prikaže izbeglice kao ljudska bića, nego je, tragično, pomagala širenju ksenofobije. Tajms je na naslovnoj strani objavio članak o riziku da Jevreji postanu nemački špijuni, a Vašington post je u uvodniku zahvalio Ministarstvu inostranih poslova što odbija naciste koji glume izbeglice.

"Neka se Evropa pobrine za svoje", govorio je senator Robert Renolds, demokrata iz Severne Karoline koji je i napadao Jevreje. Poslanik Stiven Pejs, demokrata iz Džordžije, otišao je korak dalje i predložio zakon o deportaciji "svih stranaca iz SAD."

Zvaničnik Ministarstva inostranih poslova Brekinridž Long sistematski je pooštravao pravila o jevrejskim izbeglicama. Oto Frank nije mogao da dobije vize za svoju porodicu, delimično žrtvu američke paranoje, demagogije i ravnodušnosti.

Danas je, na našu sramotu, Ana Frank iz Sirije.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.