Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Nedeljnik

Zašto žene ne veruju u sebe

Pola veka otkako je žena prvi put otvorila vrata sale za sastanke, naše karijere i dalje izgledaju vrlo drugačije nego karijere muškaraca. Šta je razlog? Neki posmatrači kažu da ženama deca menjaju prioritete i ambicije i ima istine u ovoj tvrdnji. Drugi stavljaju naglasak na kulturnu ili institucionalnu barijeru ženskom uspehu. I u tome ima istine. Ali, ova objašnjenja izostavljaju jednu od ključnih stvari: a to je nedostatak samopouzdanja kod žena
Priredila Zorica Marković
Datum: 21/04/2018

Zašto žene ne veruju u sebe

Foto: Profimedia

Godinama su žene igrale po pravilima, mirne, smerne, dostojanstvene, kako se i očekivalo od nas. Preći iz suknji u pantalone nije značilo i preuzeti muški obrazac ponašanja, pa su žene ostale pouzdane, vredne, ne mnogo upadljive na poslu, verujući da će uz naporan rad i njihov talenat biti prepoznat i nagrađen. Dramatično smo napredovale, žene sada dominiraju po broju fakultetskih diploma, a o seksualnim slobodama da i ne pričamo. Činimo polovinu radne snage i vrlo smo dominantne na srednjem nivou menadžmenta. Studije Goldman Saksa i Univerziteta Kolumbija otkrile su da preduzeća koja u većem broju zapošljavaju žene, nadmašuju svoje konkurente po profitabilnosti. Naša kompetentnost nikad nije bila vidljivija, i oni koji prate brzu promenu društva, shvatiće da se svet kreće u pravcu žena.

Iako su vredne i radne, muškarci su nastavljali da napreduju i stižu do povišica mnogo brže. Statistika kaže da na vrhu mendžmenta žena skoro da i nema, iako iz godine u godinu raste taj broj, doduše vrlo sporo. Pola veka otkako je žena prvi put otvorila vrata sale za sastanke, naše karijere i dalje izgledaju vrlo drugačije nego karijere muškaraca.

Šta je razlog?

 

Neki posmatrači kažu da ženama deca menjaju prioritete i ambicije i ima istine u ovoj tvrdnji. Drugi stavljaju naglasak na kulturnu ili institucionalnu barijeru ženskom uspehu. I u tome ima istine. Ali, ova objašnjenja izostavljaju jednu od ključnih stvari: a to je nedostatak samopouzdanja kod žena.

Neuhvatljiva priroda samopouzdanja intrigirala je Kler Šipman i Keti Kej, autorke knjige "Womenomics", koje su posle dve decenije intervjua sa najmoćnijim ženama sveta došle do poražavajućeg zaključka: ma koliko moćne, te žene i dalje pate od sumnji i od manjka samopouzdanja.

"Iako smo razgovarale sa desetinama žena, nismo uspevale da identifikujemo šta je to što ih sasvim jasno koči. Zbog čega nam je uspešan investicioni bankar pomenuo da 'ona' nije zaista zaslužila promociju kakvu je dobila. Zbog čega nam i sama žena, pionir u svojoj oblasti, kaže da nje sigurna da je ona najbolji izbor za vođu projekta... Bile smo s ljudima za koje biste pretpostavili da hodaju sa samopouzdanjem. A ipak naše iskustvo govori da su centri moći ove nacije zone samoispitivanja i samosumnji kod žena, kada uopšte uključuju žene", kažu one.

Znamo taj osećaj iz prve ruke. I same autorke, Kler i Keti, iako vrhunski obrazovane, sa zavidnom karijerom u medijima, i dalje su sumnjale u sebe. Kejt je verovala da je uspela zbog svog engleskog akcenta, koji joj daje nekoliko ekstra IQ poena svaki put kad otvori usta. Kler je govorila da samo ima sreće da je na pravom mestu u pravo vreme, i zato je postala najmlađi dopisnik u Moskvi. Njihove sagovornice bile su moćne žene kao visoka direktorka Fejsbuka Šeril Sendberg, koja kaže da se ponekad oseća kao prevarant jer ne vredi koliko i pozicija na kojoj je, ili Klara Ši, jedna od retkih generalnih direktorki u Silikonskoj dolini, najbolja u svojoj klasi na Stanfordu, koja se često oseća kao folirant.

Te žene su samo dokaz da, kad se upoređujemo s muškarcima, vrlo retko radimo na samopromociji, vrlo retko toliko verujemo u sebe i svoje zasluge koliko to čine muškarci. U svim ispitivanjima, muškarci retko iskazuju sumnju u svoje sposobnosti, a i kad čine, u pitanju je manje od trećine njih. Kod žena, uvek je više od polovine žena koje nisu sigurne da li sve rade kako treba. Muškarac će četiri puta češće inicirati razgovor o povišici, a žena i kad bude tražila, tražiće trideset odsto manje novca nego njen kolega.

Ali nije obavezna veza samopouzdanja i kompetentnosti: neki ljudi jednostavno precenjuju svoje sposobnosti. To je posebno sklonost muškaraca, što pokazuje istraživanje sa Vašington stejt univerziteta. Istraživači su želeli da saznaju šta ispitanici misle o svojim sposobnostima pre nego što urade test. Muškarci su na skali od 1 do 10 davali sebi 7,6 a žene 6,5 prosečno. Nakon testa, nivo samopouzdanja se menjao naniže za žene: one bi davale sebi 5,8 od 10, a muškarci 7,1. A kako je zaista bilo? Uspeh im je bio gotovo izjednačen: 7,5 žene i 7,9 muškarci. Čak i kada bi imali podjednake šanse da se prijave za naučni rad koji bi bio nagrađen, samo 49 odsto žena bi se prijavljivalo, u odnosu na 71 odsto muškaraca. "Žene su manje uverene u celini u svoje sposobnosti i to ih vodi do situacije da ne žele da iskoriste mogućnosti koje im se pružaju", kažu istraživači.

Ugledna firma Hewlett Packard prelistavanjem aplikacija došla je do zaključka da žene rade na unapređenju samo kad veruju da imaju 100 odsto kvalifikacija sa liste za posao. Muškarcima je dovoljno maksimum 60 odsto. Studije potvrđuju samo ono što instinktivno znamo. Muškarci sa slabijim kvalifikacijama i nedovoljno spremni neće dva puta promisliti o tome da prihvate šansu. Prekvalifikovane i sasvim dovoljno pripremljene žene i dalje će sedeti po strani. Žene će se osećati sigurnima samo kad su savršene, ili praktično savršene.

 

Ako želite da se kladite na potpunu siguricu, kladite se na muško samopouzdanje. Jer, žena će rutinski potceniti sebe, a muškarac ne. Stvarni učinak se ipak neće razlikovati. Psiholog sa Jejlove škole za menadžment Viktorija Breskol kaže da postoji nedostatak verovanja njenih studentkinja u sebe.

Da li se muškarci ponekad preispituju, sumnjaju u sebe? Apsolutno. Ali ne dozvoljavaju da ih te sumnje zaustave u onome što namere ili požele. Ovaj disparitet proizlazi iz različitih stvari: od vaspitanja do biologije.

"Muškarci u sve ulaze uz pretpostavku da su fantastični i pametni, razmišljajući: ko me ne bi hteo", kaže Breskol.

Oni ne postavljaju toliko visoke zahteve prema sebi i ne dozvoljavaju da ih sumnje zaustave. Interesantno je da su vrlo iskreni u tome, oni ne žele nekoga da prevare niti da zavaraju.

Muškarci su i te kako svesni jaza između ženskog samopouzdanja i sopstvenog. I zaista, oni veruju da je nedostatak poverenja u sebe to što drži žene u podređenom položaju, ali su se suzdržavali da kažu bilo šta jer ne žele da zvuče seksistički. Jedan od glavnih partnera u advokatskoj firmi ispričao je priču o mladoj saradnici koja je bila fantastična u svakom smislu, osim što nije progovarala na sastancima sa klijentima. Znao je da je u pitanju samopouzdanje, ali nije znao kako da pokrene to pitanje. Tada je shvatio da je samopouzdanje u sopstveni učinak vrlo važan aspekat za napredak u poslovanju.

Činjenica je da preveliko samopouzdanje može da vam se obije o glavu, ali i da vas odvede daleko u životu.

Svi smo to videli. Bilo da radite u nekoj organizaciji, banci, ili više individualnoj firmi, neki pojedinci imaju više pažnje i divljenja od drugih, više ih slušamo. Nisu to nužno najpametniji ili najobrazovaniji ili najsposobniji ljudi u sobi, ali to su ljudi sa najviše samopouzdanja.

"Kad su ljudi samouvereni, oni ne misle da su dobri u nečemu, bez obzira koliko su zaista dobri u tome, već pokazuju mnogo neverbalnog i verbalnog ponašanja", kaže jedan od istraživača. Vrlo je bitan govor tela, način govora i tendencija da se govori rano i često i to vrlo mirno i opušteno. "Oni rade mnogo toga da izgledaju vrlo samopouzdano u očima drugih. Bez obzira da li su dobri ili ne, to je nebitno". Nedostatak kompetentnosti ne mora obavezno da ima negativne posledice. Jer je samopouzdanje ono zbog čega im se ostatak grupe divi i nagrađuje ih visokim društvenim statusom. Njih smatraju najomiljenijima u grupi. Njihovo samopouzdanje ne izgleda kao narcisizam. I to je ključna stavka. Istinsko samopouzdanje nije samo prazna pretnja. Razlog zbog čega ih ljudi ne mrze je to što se vidi da nisu foliranti. Oni iskreno veruju da su dobri. Lažno samopouzdanje ne "radi" na taj način jer drugi mogu da osete fol na kilometar, a onda će početi da vas gledaju vašim, nesamopouzdanim očima.

Nedostatak samopouzdanja povlači za sobom i vrlo često "ženske" osobine: osećaj krivice kad stvari krenu loše, pripisivanje zasluga drugima, čak i kad je obrnuto. Žena će pre reagovati "znala sam da nisam dovoljno dobra za ovo" čak i kada je nešto realno teško i za muškarca, koji će, pak, konstatovati "ovo je zaista težak zadatak". Nije do njega, nego je do posla.

 

"Strategija povlačenja kao odgovor na umanjeno samopouzdanje i doživljaj nesigurnosti je sasvim logična i pripadajuća i za našu kulturu karakteristična, kaže Jelena Jung. S tim u vezi kompenzujemo je, tako što biramo razne aktivnosti koje nam omogućavaju da ulažemo u sliku o sebi i na taj način sebe lakše prihvatamo, ističe ona. "Što je slika više u skladu sa zahtevima sredine, kako verujemo, to nam je lakše da funkcionišemo. Međutim, sa druge strane, što je ta ista slika dalja od nas samih i svega onoga što zapravo jesmo mi, to je veća verovatnoća da ćemo biti nezadovoljniji i nesrećniji."

Psiholog Jelena Jung kaže da je naše društvo u ovom vremenu i okolnostima u procesu stalnih promena, što naš čini rastrzanima između tradicionalnog i svega onoga što nam kao vrednost stiže iz razvijenih zemalja.

"Kao da postoji snažan pritisak da se to sve desi suviše brzo, a sa druge strane sposobnost adaptacije nema uvremenjen odgovor. Mi smo, kao društvo, duboko zavisni od slike drugih ljudi koje oni konstruišu o nama, pored onih koje sami kreiramo i koje vidimo u konstrukcijama drugih. Nezavisno od pola, kao ljudima nam je važno odobravanje i prihvatanje."

Kad pomislite da je svet nepravedan, setite se vrlo korisne lekcije: decenijama žene su pogrešno shvatane u važnim stvarima u profesionalnoj džungli. Nije dovoljno držati pognutu glavu i zapeti, proveriti sve stavke na listi. Imati talenat nije merilo kompetentnosti, samopouzdanje je deo tog talenta. Morate da ga imate napretek.

Perfekcionizam je još jedan ubica samopouzdanja. Studija za studijom potvrđuje da je to u velikoj meri žensko pitanje, da se proteže kroz ceo život žene. Ne odgovaramo na pitanja dok nismo sasvim sigurne, ne podnosimo izveštaj dok ne bude savršen, ne prijavljujemo se za trijatlon osim ako nismo sigurne da smo brži i zdraviji nego što je potrebno. Gledamo često muškarce kako rizikuju, dok mi čekamo da budemo savršeno spremne. Fiksirane smo na dostignuće u kući, u školi, na poslu, na času joge, čak i na odmoru. Opsednute smo da budemo dobre majke, supruge, sestre, prijatelji, kuvari, atlete. Ova tendencija se naziva "neprijatelj dobra", i vodi nas u ozbiljno traćenje vremena. Ironija je u tome da što više težite da budete savršeni, to ste sve dalje od postizanja nečeg višeg u onome što radite.

Psiholog Jelena Jung objašnjava da je sva praksa pokazala da žene imaju znatno viša očekivanja od sebe, i kao što istraživanja sugerišu, ranjivije su na perfekcionizam. Rastrzanost između mnogo različitih, čak kontradiktornih uloga koje žene žive svaki dan, otežava ono što je već teško, ističe naša sagovornica.

 

"Za neke od tih uloga žene su se same izborile i sada kao da postoji teškoća naći u svemu tome balans a opet sasvim zadovoljiti svoje subjektivne kriterijume. Sa druge strane, uloga muškaraca je nešto manje konfuzna, osim što u procesu promena, sasvim prirodno, mogu imati doživljaj ugroženosti od strane tih istih žena koje su pak uspele radom na sebi da prihvate i prevaziđu svoju nesigurnost i odgovore na visoke zahteve sredine. Nesigurnost i nedostatak samopouzdanja su uvek samo manifestacija i mogu biti motivisani i visokim perfekcionističkim zahtevima prema sebi. Istraživanja govore da je to u visokoj korelaciji sa socijalnom anksioznošću i uslovnim prihvatanjem sebe. Od najranijih dana, u porodičnom i društvenom kontekstu, bivamo učeni da je postignuće merilo, te usvajamo to da svoju vrednost treba da procenjujemo na taj način. Kada uspeh počnemo podrazumevati, nema više duboke intimne radosti i dugoročno nam preti hronično nezadovoljstvo koje će se zapravo manifestovati u svim segmentima života bez obzira na postignuća", ističe Jung.

Gde sve to počinje?

Ukoliko su žene dovoljno kompetentne i vredne da prestignu muškarce u školi, zbog čega je kasnije teško da makar održe korak sa njima? Razlika u ženskom i muškom mozgu oduvek je bila tabu iz straha da bi se svaka razlika iskoristila protiv nas, kao što i jeste vekovima. Zbog amigdale, načina na koji reagujemo na izazovne ili preteće situacije, žene će imati češće i jače emocionalne uspomene na negativne događaje. Zato su i sklonije tome da bivaju zarobljene u razmišljanju o prošlosti: šta je pošlo naopako? Ili zbog prednjeg cingularnog korteksa, da vagaju greške i sumnjaju. Hormoni su takođe uključeni u suptilnu dinamiku ličnosti. Estrogen podstiče vezivanje, ali obeshrabruje konflikt i preuzimanje rizika. Testosteron s druge strane vrlo često pomaže da shvatimo muško samopouzdanje, fokusira ih na pobeđivanje, demonstraciju sile i rizik.

I nekako sve kreće od detinjstva. U školi su devojke prve nagrađene, ali biti "dobra devojka" u učionici možda se isplati u dnevniku, ali ne priprema nas za realan svet. Profesor psihologije Kerol Dvek sa Stanforda kaže "da je život jedan dug boravak u školi, žene bi nesumnjivo vladale svetom". Žene dobijaju mnogo pohvala za to kad su savršene. Tako nas uče da ne rizikujemo i da pravimo greške. Što manje pokušaja, to manje samopouzdanja. Jer doživeti neuspeh, preuzeti rizik i istrajati od suštinskog je značaja za izgradnju poverenja u sebe. Momci drugačije funkcionišu: bivaju kažnjavani, grde ih, ali oni tada shvataju da neuspeh nije kraj. Dečaci imaju više koristi od lekcija koje uče tokom pauze i posle škole. Od obdaništa, oni se začikuju, ismevaju ograničenja drugoga i nazivaju se međusobno moronima i aljkavcima. "To ih čini otpornijima. Ova vrsta mentalnog igrališta podstiče ih da kasnije, kao muškarci, dožive tuđe primedbe kao podsticaj. Slično je i na sportskom terenu, nauče kako da pobeđuju, ali i kako da savladaju gubitak".

Devojčice uglavnom propuste te vanškolske lekcije. Sport je vrlo važan za samopouzdanje: one koje su više aktivne lakše diplomiraju, nađu posao i zaposle se u industriji u kojoj dominiraju muškarci. Postoji čak i indirektna veza između bavljenja sportom u srednjoj školi i više plate. Pobediti u nekoj igri i preživeti poraz u sportu je dobar trening za lične trijumfe i preživljavanje neuspeha na poslu. Mnogo devojčica napušta sport ranije.

Šta je začarani krug: devojčice gube samopouzdanje, otkazuju takmičenje, čime se lišavaju jednog od najboljih načina da ga povrate. Napuštaju školu s puno interesantnih istorijskih činjenica i elegantnim naglaskom, ponosne na to kako su naporno učile i odlučne da zadovolje. Ali,negde između učionice i kancelarije, pravila se menjaju, a oni to ne shvataju. Ulaze u posao koji ne nagrađuje savršen pravopis i izuzetne manire. Uslovi za uspeh odraslih su različiti.

 

A šta ako bi se žena ponašala kao muškarac, pokazujući svoje samopouzdanje, šta bi njen šef tada pomislio? Postoje dokazi da ona neće proći toliko dobro, bilo da joj je šef muškarac ili žena. Istraživanje pokazuje da, ako žena uđe kod šefa sa mišljenjem koje nije poželjno, ako govori prva na sastancima ili daje poslovne savete onima na višem položaju od njenog, rizikuje da bude neomiljena, ili čak označena kao kučka. Tada se ne dovodi u pitanje samo njena kompetencija, već njen karakter.

U istraživanju Jejla, pokazalo se da su muškarci koji su ocenjivali kolege, ženu rukovodioca koja bi više pričala od drugih videli kao manje kompetentnu i manje pogodnu za vođstvo u odnosu na muškog direktora koji bi govorio identično dugo. Ako bi CEO žena govorila manje od ostalih, njena kompetentnost je bila dovedena u pitanje.

Tako se žene sa samopouzdanjem mogu pronaći u "kvaki 22". Ali, bolje ga je imati više nego ga imati manje.

Iako deluje kao da je sve zavera protiv ženskog samopouzdanja, postoji lek. Samopouzdanje nije samo, kao što smo verovali, samo dobar osećaj o sebi. Kada bi ženi samo bilo dovoljno nekoliko reči ohrabrenja, komandovala bi kancelarijama na uglu odavno. Možda najkorisnija definicija samopouzdanja došla je od profesora psihologije sa Ohajo univerziteta Ričarda Petija. "Samopouzdanje je stvar koja misli pretvara u akciju. Ali tu su i druge stvari. Ako je to nešto strašno, onda je ono što zovemo hrabrost takođe potrebno. Ako je teško, jaka volja da se istraje može da bude potrebna. Bes, inteligencija, kreativnost mogu da budu od značaja. Ako je poverenje u sebe od suštinskog značaja, to je presudan faktor", kaže Peti.

Poverenje se gradi i kumulira, kroz naporan rad, kroz uspeh pa čak i kroz neuspeh. Da bi stekle više sampouzdanja, žene treba da prestanu da razmišljaju i samo treba da delaju. Kako naši mozgovi mogu da se promene vremenom, bitno je menjati obrazac razmišljanja i ponašanja. Ako promenimo smer, ako kanališemo naš talenat za naporan rad, možemo da učinimo naš mozak "punijim" samopouzdanja. Da mu damo ono što neuronaučnici zovu adaptabilnošću, a mi laici - nadom.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.