Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Svet

Zašto treba da čitate knjige koje mrzite

Mrzela sam mnogo knjiga, misleći se, pročitaću te koliko god da je teško. Ali kako bih odmicala, neretko bih primetila da se prezir meša sa drugim osećanjima - strahom, perverznom privlačnošću, čak kompleksnim tragovima naklonosti
Piše Pamela Pol za The New York Times International Report
Datum: 25/10/2018

Zašto treba da čitate knjige koje mrzite

Foto: Profimedia

Baš kada su se ljudi ograničili na uske izvore informacija koji su u skladu sa njihovim pogledom na svet, većina takođe čita knjige koje će voleti. Čitanje je zadovoljstvo i oduzima mnogo vremena. Zašto onda čitati nešto što vam se ne dopada?

Ali čitanje onoga što mrzite pomaže vam da utvrdite šta cenite: stil, zaplet ili raspravu.

Knjige od pisca i čitaoca zahtevaju mnogo više nego tok-šou ili link na Fejsbuku. Možete da odgledate film za dva sata i zaboravite ga, ali sa knjigama to ne ide tako.

Držati se svih 300 stranica znači uroniti u svet neke potpuno druge osobe i otkriti kakav je osećaj. Delom je zbog toga teško manuti se knjiga koje prezirete.

Umesto da knjigu šutnete u stranu, okrenite sledeću stranicu i borite se sa njenim idejama. Šta je to u vezi sa njima zbog čega se tako osećate?

Moja sklonost ka "čitanju iz mržnje" počela je sa Veličanstvenim izvorom koji sam otvorila u stanju potpunog neznanja za predavanje na fakultetu iz arhitekture 20. veka. Nisam znala ništa o Ajn Rend niti o objektivizmu. Mislila sam da je knjiga o tome kako se grade stvari. Čak sam je pokazala svom prijatelju Francuzu, arhitekti i zagriženom socijalisti, misleći da će biti impresioniran.

"Kako si mogla da doneseš nešto takvo u našu kuću?", pitao me je zgađeno. "Ali to je o arhitekturi", tiho sam odgovorila. Ili ipak nije? Na stranicama te knjige patila sam u rukama tiranskog egomanijaka, protagoniste Hauarda Rorka. Dominik, glavni ženski lik, koja je, prirodno, zauzimala drugo mesto pored božanskog Rorka, koračala je prostorijama u haljinama dugačkim kao pasusi.

Ipak, istrajavala sam. Svaku bednu stranicu Veličanstvenog izvora završila bih u stanju smenjivanja besa i očaja, a kada je bilo gotovo, pokušala sam da za sobom ostavim nejasni eho Dominik kako tapka naokolo u svojim večernjim toaletama. Ono što me je šokiralo bila je spoznaja da nisam, niti ću ikada biti, libertarijanac.

Samo kobeljanjem u knjigama koje sam mrzela, knjigama koje su izazivale osećaj besa i indignacije, istinski sam učila kako da čitam. Defanzivnost od vas pravi boljeg čitaoca, pažljivijeg, skeptičnijeg: kritičara. Svađanje sa piscem u vašoj glavi primorava vas da skupljate dokaze za ono što mislite suprotno onome što on piše. Možda ćete čak posezati za drugim tekstovima, slagati činjenice, boriti se sa knjigom u rukama. Možda ćete čak početi da drugačije gledate na stvari.

Kao što oni koji učestvuju u debatama znaju, svoju poziciju ponekad pronađete tek u opoziciji.

Borba sa sopstvenim pretpostavkama i odbrana vaših zaključaka: to je ono što je tako osnažujuće u čitanju iz mržnje.

Mrzela sam mnogo knjiga, misleći se, pročitaću te koliko god da je teško. Ali kako bih odmicala, neretko bih primetila da se prezir meša sa drugim osećanjima - strahom, perverznom privlačnošću, čak kompleksnim tragovima naklonosti.

Čitanje iz mržnje takođe može da ujedini čitaoce. Sigurno, lepo je kada se ljudima dopadaju one knjige koje i sami volite. Ali još je više stimulativno pronaći nekog ko mrzi iste knjige kao i vi. Neke od najživahnijih diskusija koje sam imala sa drugim čitaocima vodile su se oko toga koliko preziremo i koliko je obeshrabrujuće nešto što smo oboje čitali.

Zato, samo napred, povežite se preko onoga što mrzite. Ili ga mrzite potpuno sami. Samo, molim vas, pročitajte do kraja pre nego što ga omrznete sasvim.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.