Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Nauka

Zašto ljudi veruju u teorije zavere?

Onda kada ljudi osećaju gubitak tla pod nogama, pokušavaju sami da dokuče uzroke neizvesnih situacija
Arhiva Nedeljnika
Datum: 26/10/2018

Zašto ljudi veruju u teorije zavere?

Foto: Profimedia

Postoji nezvanično verovanje da Srbi imaju poseban gen za teoretisanje zaverama, ali je i ono - samo zavera. Istraživanje objavljeno u časopisu Primenjena kognitivna psihologija pokazalo je da je reč o univerzalnoj ljudskoj sklonosti, koja se u određenim slučajevima aktivira. Jan-Vilijem Prohojen, vanredni profesor socijalne i organizacione psihologije na Univerzitetu u Amsterdamu, šest godina je izučavao teorije zavera i ljude koji veruju u njih. "Kada sam otpočeo istraživanje, prva zapanjujuća spoznaja bila je koliko zapravo ima ljudi koji veruju u teorije zavere", objasnio je profesor Prohojen. Ispostavilo se da sve teorije zavera, od NLO letelica, preko lažiranog sletanja na Mesec i verovanja u reptile koji vladaju svetom, pa do uverenosti u to da je neko planirao da Obrenovac bude potopljen, imaju nešto zajedničko - ljudi koji u njih veruju osećaju manjak kontrole nad životom.

Tako, teorije zavera se uglavnom rađaju u vremenima nesigurnosti i straha: nakon terorističkih napada, tokom finansijskih kriza, teških epidemija i nakon prirodnih katastrofa. Objavljena istraživanja ukazuju na to da, onda kada ljudi osećaju gubitak tla pod nogama, pokušavaju sami da dokuče uzroke neizvesnih situacija. "Asocijativni niz tako ih vodi do izvlačenja zaključaka kroz povezivanje tačaka koje uopšte ne moraju biti povezane u realnosti", objasnio je Jan-Vilijem Prohojen.

Zajedno sa svojim timom, ovaj profesor dokazao je i obrnuti proces: osećaj sigurnosti i kontrole funkcioniše kao odbrambeni mehanizam za teorije zavera. U jednom od ogleda, 119 ispitanika podeljena su u dve grupe. Jednu grupu su psiholozi naveli da se priseti trenutaka koji ih asociraju na nesigurnost, dok su druge podstakli da se prisete momenata u kojima su imali kontrolu nad svojim životom. Ljudi iz prve grupe osećali su se nemoćno, dok su drugi bili sigurni.

Nakon toga, i jednima i drugima ispričana je priča o građevinskom projektu koji je nesrećnim slučajem uništio temelje kuća u Amsterdamu. Nije teško pogoditi koja grupa je verovala da iza svega stoji nekakva zavera gradskog veća Amsterdama.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.