Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Istorija

"Za pet godina ušestostručen je broj poginulih": Statistike novog veka

Vek u kom živimo nije navršio ni svoju petinu, a obeležili su ga teški ratovi, globalna ekonomska kriza, kriza Evropske unije, porast populizma, talas revolucija i prirodne katastrofe
Piše Čedomir Antić
Datum: 26/10/2018

"Za pet godina ušestostručen je broj poginulih": Statistike novog veka

Profimedia

Početkom 21. veka, na svetu je broj stanovnika u jednom času procenjen na nešto više od 6,22 milijarde (6.223.412.151). Isti izvor cenio je stanovništvo planete početkom 2018. godine na 7,63 milijarde (7.632.819.325). Svet se ubrzano menja. Sredinom 20. veka na planeti je živelo nešto više od 2,5 milijarde ljudi. Taj broj je udvostručen do 1987. godine, a tri decenije kasnije (pre nekoliko meseci), i utrostručen. Rast je visok, ali nije postojan, dok je na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete godine prelazio 2% godišnje, od 2001. neprekidno pada i danas je najniži od kada se meri (1951. godine) - 1,09%. Novi vek svedok je i drugih velikih promena. Ekonomski, tehnološki, društveni i politički faktori učinili su da budemo savremenici jednog od epohalnih preokreta u istoriji ljudskog društva. Ljudi žive u gradovima od davnina - pre desetak hiljada godina, Jerihon na Bliskom istoku već je bio urbano naselje. Tek 2007. broj stanovnika gradova premašio je udeo od 50% u globalnoj ljudskoj populaciji.

Savremeni svet prošao je tokom 18, 19. i 20. veka dve tehnološke revolucije. Sa parnih mašina prešao je na električne uređaje, dok je u naše vreme, na osnovama velikih teorijskih i tehnoloških dostignuća postignutih u razdoblju dužem od pola stoleća, došlo do treće i četvrte revolucije - digitalizacije i, zatim, prilagođavanja industrije, društva, privrede, pa čak i samog čoveka, svetu interneta, kibernetike, 3D štampanja, nanotehnologija... Iako nejednake u čitavom svetu, odloženih dejstava, različitih percepcija i trajanja, te promene dramatično su i trajno promenile ljudski rod.

Bez obzira na opadanje značaja poljoprivrede i prehrambene industrije u ukupnoj privredi sveta, činjenica je da one stoje u osnovama čovekovog opstanka. Poljoprivredno zemljište čini, prema procenama, nešto manje od 40% planetarnog kopna. Zanimljivo je da se tokom proteklih decenija ta činjenica, bez obzira na razvoj tehnike i tehnologije, nije značajnije menjala. Štaviše, posle pada od čitava 2% iz 1991-1992. godine, 2015. udeo obradivog zemljišta od 37,26% odgovara udelu iz 1972. godine. Na drugoj strani treba reći da prema podacima Svetske banke broj stoke i živine u svetu neprekidno raste od šezdesetih godina 20. veka. Tako je za nešto više od pola veka - do 2014. godine - njihov broj gotovo učetvorostručen, a od 2001. uvećan za čak oko 30%. Godišnja proizvodnja pšenice porasla je tokom prvih šesnaest godina veka za nešto više od 29% - sa 578,6 na 749,5 miliona tona.

Dvadeseti vek bio je doba eksplozije međunarodne razmene. Godišnji izvoz je u globalnim razmerama povećan za čak 33 puta od 1913 - najbolje godine u stoleću koje je prethodilo Prvom svetskom ratu - do 2001. godine. Do 2008. obim razmene povećan je do 49,1 put, da bi onda u prvoj godini svetske ekonomske krize pao na 43,2 puta.

 

Tokom devedesetih godina 20. veka godišnje je ginulo oko šezdeset do sedamdeset hiljada stanovnika planete. Velika nesreća - stradanje stanovnika Ruande tokom jedne godine udesetostručila je taj broj. Početkom dvehiljaditih prosečan godišnji broj poginulih je prepolovljen - na dvadeset do trideset hiljada žrtava. Sirijski, Jemenski i Avganistanski rat učinili su da ovaj broj posle 2011. tokom pet godina bude ušestostručen


Vek u kom živimo nije navršio ni svoju petinu, a obeležili su ga teški ratovi, globalna ekonomska kriza, kriza Evropske unije, porast populizma, talas revolucija i prirodne katastrofe. Globalni trendovi, više nego sazrevanje čovečanstva i moralni uspon, učinili su da prema nekim statistikama procenat siromašnih u svetskom stanovništvu znatno opadne. Godine 2001. na planeti je gotovo svaki treći stanovnik smatran siromašnim.

Ekonomisti veruju da će razvoj srednje klase u najmnogoljudnijim državama sveta - Kini i Indiji - dovesti do velikog rasta automobilske industrije tokom narednih decenija. Prvih dvadeset godina veka već su bili svedoci njenog velikog uspona. Na drumovima širom sveta se 2006. nalazilo nešto više od 679 miliona privatnih automobila i 247 miliona raznih vozila korišćenih za transport u privredi. Uprkos globalnoj krizi, broj ličnih automobila popeo se do 2015. na blizu jednu milijardu - tačnije nešto više od 947 miliona, a razna druga komercijalno upotrebljavana vozila brojala su nešto više od 335 miliona.

Globalna emisija ugljen-dioksida iz fosilnih goriva na kojima počivaju svetska industrija, transport i grejanje povećavala se iz godine u godinu tokom 20. veka. Godine 1946. iznosila je 4,5 milijardi metričkih tona, 1986. već 20,4, a 1996. čak 23,6 milijardi. Deset godina kasnije radilo se o 30,4 milijarde. Posle mnogo napora da emisija bude smanjena, rast je 2016. bio nešto niži od očekivanog, ali nemoguće je reći „svega" 36,18 milijardi metričkih tona emitovanih u atmosferu. Globalna anomalija u prosečnoj temperaturi na površini kopna ili okeana varirala je od početka sistematskog naučnog merenja za oko 0,1 stepen Celzijusa. Posle 1980. ta varijacija je udvostručena, posle 1990. učetvorostručena. Sa 0,43°C iz 2000. porasla je na 0,7°C u 2010, onda je pala, da bi 2015. i 2016. ponovo dostigla istorijski maksimum - 0,9°C i 0,94°C. Gotovo čitav jedan stepen.

Sve do „arapskog proleća" moglo se reći da je nemirni 21. vek otvorio razdoblje srazmerno najmanjeg globalnog stradanja u ratovima. Gotovo da su nestali kolonijalni sukobi i ratovi među državama. Globalno ratno stradanje bilo je otprilike trostruko manje nego tokom osamdesetih godina 20. veka, desetostruko u odnosu na nemirne šezdesete ili kraj četrdesetih godina. Savremeni ratovi na Bliskom istoku samo su donekle promenili ovu statistiku.

Tokom devedesetih godina 20. veka godišnje je ginulo oko šezdeset do sedamdeset hiljada stanovnika planete. Velika nesreća - stradanje stanovnika Ruande tokom jedne godine udesetostručila je taj broj. Početkom dvehiljaditih prosečan godišnji broj poginulih je prepolovljen - na dvadeset do trideset hiljada žrtava. Sirijski, Jemenski i Avganistanski rat učili su da ovaj broj posle 2011. tokom pet godina bude ušestostručen.

Za nama su dakle dve decenije napretka, neverovatnih dostignuća i velikih izazova. Dok je većina stanovnika planete u 21. veku doživela neslućeni uspon i kvalitet života, čitavi regioni našli su se u ratu i suočili sa patnjama kakve čovečanstvo ne pamti od vremena Vijetnamskog rata. Na drugoj strani, deo Balkana ali i drugih graničnih oblasti širom sveta prolazi razdoblja mukotrpnog procesa promena bez utemeljenja u društvu i dovoljnih demografskih, demokratskih i ekonomskih kapaciteta na raspolaganju. I dok se stanovništvo planete kreće ka broju od deset milijardi, nekadašnje središte sveta - Evropa, postepeno gubi stanovništvo i raniji ekonomski i politički značaj.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.