Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Kolumna

"Vežbam zato što postoji velika razlika između čvrstine i sala, između usporavanja godina i stupanja jednom nogom u grob"

Zaista dobra muzika za teretanu stvara alternativnu stvarnost, drugačiji svet, drugu planetu na kojoj ste čvršći, snažniji i brži, na kojoj nikad niste lenji, slabi ili poraženi, na kojoj živite život koji vam je uvek izmicao
Piše Toni Parsons
Datum: 01/02/2019

"Vežbam zato što postoji velika razlika između čvrstine i sala, između usporavanja godina i stupanja jednom nogom u grob"

Foto: Profimedia

Bilo da vam je cilj da zbacite godine ili da sačuvate ravan stomak, kada vežbate, okolina je sve - a to uključuje i izbor muzike. Vreme je da puštate ono što će vam zaista pomoći da vežbate bolje. Možete da sedite kod kuće s devojkom, čitavom sezonom "Mad Mena" i obrokom iz indijskog restorana. Pa ipak, odlučili ste da se znojite i naprežete, da podižete i vučete, da podstičete puls i protok krvi. Čak plaćate lepe pare za povlasticu da ponavljate svakodnevicu odavno pokojnih ljudi, da imitirate telesni rad naših predaka, svih onih koji su vukli brodove i podizali bale. Oni su to radili da bi doneli hranu porodici. Vi to radite jer želite trbušne mišiće Kristijana Ronalda.

Zbog toga je ozbiljan trening - četiri do pet sati svake nedelje, ali godinama duže od najduže veze s devojkom - više nego težak. Nije normalan. Ono što radite u teretani je pažljivo koreografisano kopanje rovova za ljude kojima više nisu potrebni telesna snaga i čvrstina da zarade za život. A takvi smo gotovo svi.

Radimo to iz mnogih razloga, naravno - da bismo bolje izgledali, duže živeli, spavali cele noći bez ustajanja, da bismo popili najslađi sok iz najzrelije voćke života. Vežbam zato što postoji velika razlika između čvrstine i sala, između usporavanja godina i stupanja jednom nogom u grob, zato što je trening najbolji način da ostvarimo mir sa samim sobom za koji znamo. No, uprkos svim dobrim razlozima, uvek se borimo protiv neosporne činjenice da bismo mogli biti negde drugde - negde gde je lakše. Zato nam treba pomoć - sva pomoć koju možemo da dobijemo.

Treba nam oprema koja nas navodi da treniramo. Trebaju nam obredi zbog kojih nam teretana deluje kao prirodna sredina, na primer pakovanje torbe za sledeći trening čim se vratimo kući. Treba nam - čim možemo sebi da ga priuštimo - lični trener koji će nas terati da radimo onako kako nikad nismo terali sami sebe. Treba nam sve što možemo naći da nam pomogne da preplovimo nemirne vode iscrpljenosti, da prevladamo stvaranje mlečne kiseline u mišićima, da se oglušimo o one uznemirujuće bolove.

Pre svega i više od svega, u teretani nam treba muzika.

Muzika u teretani ne služi za motivaciju. U teretani je muzika najbolja za skretanje pažnje, potpuno skretanje pažnje sa nas samih - slabića, lenjivaca, samosažaljivih cmizdravaca koji bi radije da su ostali kod kuće. Kad se prepustite muzici, doslovno iskoračujete iz sebe - doživljavate ono što sportski psiholozi nazivaju smanjenom svešću o telu.

A smanjena telesna svest je dobra za jačanje izdržljivosti, za zanemarivanje razmera napora i misli o neudobnosti, za ulazak u onu bolnu fazu u kojoj činite nešto zbilja dobro za sebe. Smanjena telesna svest takođe nas čini manje svesnima drugih vežbača - što je sjajno jer ništa ne uništava dobar trening kao svest o ostalima oko sebe. Najbolje vežbamo kad nismo svesni sebe. Muzika to omogućava.

Časopis Scientific American izveštava: "Muzika skreće pažnju s bola i umora, popravlja raspoloženje, povećava izdržljivost, smanjuje svest o neophodnom naporu i čak poboljšava delotvornost metabolizma. Kad slušaju muziku, ljudi trče dalje, voze bicikl duže i plivaju brže nego obično - često i nesvesni toga."

Studija Univerziteta Halam u Šefildu, iz 2012, pokazuje da je biciklistima koji su slušali muziku bilo potrebno sedam odsto manje kiseonika nego onima koji nisu slušali muziku. Pomenuti američki časopis je to ovako prokomentarisao: "Muzika po svemu sudeći služi kao metronom, pomaže održavanje ravnomernog tempa, smanjuje broj grešaka i potrošnju energije."

Uz muziku vežbamo više, čak i ako toga nismo svesni, ali to mora biti prava vrsta muzike i mora ići u pozadini, ne u prvom planu. Muzika vam u teretani ne pomaže ako stiže kroz slušalice.

Jesu li ljudi nosili slušalice kad su gradili puteve, tucali kamen u okovima, brali pamuk ili podizali jedra? Nisu - ali su pevali. Muzika - taj veliki uništitelj telesne svesti kad nam je to najpotrebnije, kad nam telo vapi od napora - bila je zajedničko iskustvo.

Tako muzika u teretani najbolje radi kao nešto zajedničko. Muzika treba da je važna, ali ne previše. Mi nećemo pevati uz tu muziku.

Postoji samo jedan razlog da se zatvorite u privatnu muziku u teretani - ne želite da budete tu. Eto ko nosi slušalice u teretani - momci i muškarci koji žele da im vreme što brže prođe, da sav taj napor ostave iza sebe.

Kad stavite slušalice i utonete u privatnu muziku, teretanu srozavate na nivo dugog čekanja na aerodromu zbog kašnjenja leta ili na stajanje u vozu koji se zaustavio zbog prepreke na šinama - na dosadno mesto u kom žudite da se isključite.

Flojd Mejveder ne nosi slušalice u teretani. Mani Pakjao ne nosi slušalice u teretani. Zato što vole da treniraju. Raduju se boravku u teretani. Neki ljudi to ne mogu. Suviše je naporno. Zato nose slušalice, a na slušalicama možete da podesite jačinu, da birate muziku usred kardiovaskularnog treninga, da se usredsredite više na muziku nego na vežbe. No, vi niste neki blesavi šiparac u svojoj sobi. Vi ste odrasli muškarac u teretani i došli ste u nju da vežbate, a ne da budete di-džej, a kad stavite slušalice, najvažnija postaje lista pesama i ona vam odvraća pažnju na pogrešan način. Petljate sa slušalicama, s jačinom, s redosledom. Slušalice su jedan od velikih tabua teretane, zajedno s brisanjem znoja o opremu, komentarisanjem tuđeg treninga i pohotnim odmeravanjem nečije zadnjice. Sve to ostavite u svlačionici. Pravo vreme za to je posle treninga. Slušanje muzike u teretani preko slušalica je isto kao gledanje televizije u teretani ili čitanje u teretani - način da se isključite iz okoline. Ne zavaravajte se da su slušalice tu da vas motivišu. Niko ne može da razgovara s vama ako držite slušalice na glavi.

Možete da razgovarate jedino sami sa sobom. A to nikada nije dovoljno jer vas slušalice podstiču da radite u ličnom tempu, a lični tempo nikada nije dovoljan. Kad stavimo slušalice pre nego što se popnemo na traku za trčanje ili na eliptični trenažer, lažemo sami sebe jer se pretvaramo da je teretana zabavna.

A ona ne treba da bude zabavna. U njoj ne treba da bude lako. "Da je ovo lako", govori rado moj trener, "onda bi svako to radio."

On zatim pusti neku muziku.

Sportski psiholozi kažu da postoje dve odvojene vrste korisnika teretane - asocijatori, koji se tokom vežbanja usredsređuju ka unutra, i disasocijatori, koji poklanjaju pažnju spoljnom svetu.

Ako ste asocijator, savršeno zadovoljno ćete se znojiti u svetu tišine. Vrhunski sportisti uglavnom su asocijatori.

Oni ne slušaju muziku dok treniraju. Oni slušaju svoje telo. Ali ako niste profesionalni sportista, onda ste najverovatnije disasocijator. Muzika je jedina disocijativna aktivnost za koju je naučno dokazano da zaista pomaže. Čitanje na traci, gledanje televizije na biciklu - to su sve pogrešne disocijacije. Pomažu da vam brže prođe vreme u teretani, ali ne i da postanete čvršći. No, muzika pomaže.

Doktor Dejvid Li-Prist, psiholog na Univerzitetu Ist Anglija, opisuje muziku u teretani kao "preliv od sira preko prokelja" - kao šećer s kojim se gorak lek lakše guta.

Teretana je puna sira - ženska tela, televizijski ekrani, slušalice. Ali niste došli zbog sira. Došli ste zbog zelenog povrća zahvaljujući kom ćete dogodine biti mlađi. Morate prigrliti prokelj i odreći se kačkavalja. Doktor Kostas Karageorgis, sportski psiholog na londonskom univerzitetu Brunel i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za moć muzike tokom treninga, kaže da muziku treba smatrati "nekom vrstom legalnog dopinga. Pošto su treninzi najčešće dosadni i naporni, dobrodošlo je sve što umanjuje tu neprijatnost. Istraživanja pokazuju da je najbolji tempo između 120 i 140 otkucaja u minutu."

Doktor Karageorgis rekao je časopisu Tajm da muzika koja oponaša ljudski puls može da poboljša izdržljivost do čak petnaest odsto. Ako je prebrza, onda ne pomaže. Najdelotvornija su dva herca, odnosno dva udara u sekundi, odnosno sto dvadeset udara u minutu. To znači da gotovo sva popularna muzika obezbeđuje ono što sportski psiholozi nazivaju odgovorom ritma. Doktor Karageorgis je čak sastavio koristan spisak motivacionih pesama koje će vam pomoći, a među njima su "Eye Of The Tiger" grupe Survivor (109 udara u minutu), "I Like To Move It" grupe Reel 2 Reel (123) i "Don't Stop Me Now" grupe Queen (154).

To je u redu, ali hoćete li poželeti da ponovo dođete u teretanu?

Muzika koja vas pokreće u teretani može biti bilo koja i ne radi se samo o odgovoru ritma. Mnogo važniji je vaš emocionalni odgovor. Loša muzika za teretanu nije ona koja nema odgovarajući broj udara u minutu.

Mnogi se kunu u klasični hip-hop koji može biti neverovatno miran, a ja sam jednom obavio vrlo naporan trening uz album "Blue" Džoni Mičel. Loša muzika u teretani je ona koja ne čini ništa za vas, koja ne raspaljuje plamen u vama, to je ona muzika bez duše koju čujete u teretanama velikih lanaca - muzika iz liftova za oznojene. Muzika u teretani ne služi samo tome da ponavlja ritam srca. Ona priziva život. Da bi bila delotvorna, mora da podstiče sećanje koliko i da oponaša srčani ritam.

U teretani u koju odlazim skoro deset godina, "Fredovoj teretani" u Ulici Hit u Londonu, možete čuti raznovrsnu muziku, ali najčešće onu koju bi voleo svaki beli dečak koji je na Zapadu sazrevao poslednjih decenija prošlog veka. Džejms Braun. Bob Marli. The Clash. The Jam. Ponekad neko pusti nešto što nikad nisam čuo - snažne ritmove muzike Pendžaba ili neku pesmu s B strane albuma grupe Kasabian. No, na kraju se uvek vratimo na cvetove fanka, panka i Jamajke.

Siguran sam da su pesme tog regea stare škole većinom sporije od ljudskog pulsa, ali nama pomažu. A to je sve što vam treba. Dobra teretana je ona u koju odlazite dva puta nedeljno deceniju ili duže. Sve ostalo je traćenje vremena i novca. Možete isto tako ostati kod kuće i raditi sklekove u dnevnoj sobi.

A jedina muzika koja radi u teretani je ona koja je gotovo drugi trener, muzika koja vas podstiče da nastavite kad vam svako vlakno mišića i svaka nervna ćelija govore da stanete, muzika koja gotovo neprimetno obavlja posao.

Zaista dobra muzika za teretanu stvara alternativnu stvarnost, drugačiji svet, drugu planetu na kojoj ste čvršći, snažniji i brži, na kojoj nikad niste lenji, slabi ili poraženi, na kojoj živite život koji vam je uvek izmicao.

Na toj planeti čini vam se da će vaše telo trajati zauvek.


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Boger
04.02.2019 - 15:58
O čemu ovaj trabunja?
Nije ni čudo što ga je žena ostavila, prava je tetka.
Anita
04.02.2019 - 15:58
Iz nekog drugog ugla
Citav elaborat necega sto se zove utrosak viska energije na moderan nacin. Za razliku od masih predaka koji su to radili sa ili bez muzike i koji su time stvarali nesto i privredjivali za porodicu, mi to radimo najcesce uz muziku, obavezne slusalice, skupu opremu, placenu teretanu, a da pri tome ne stvaramo nista , a uz to i trosimo i znoj i novac i vreme. I sve to uz izgovor borbe protiv neminovnog starenjenja i nestajanja. Mi koji mislimo da nesto produzavamo, a ne znamo ni sta donosi dan ili noc. Covek kod kuce svakodnevno ima sijaset poslova koji zahtevaju itekako utrosak energije, fizicku aktivnost, dakle neki vid telesnog vezbanja. Neke od tih aktivnosti imaju ekvivalentan utrosak energije kao i najjaci trening u teretani(pranje prozora, pranje tepiha, ciscenje podova, kopanje baste...)Uz to i privredjujemo, stedimo novac za spremacice i bedinerke, radujemo svoje ukucane, pravimo harmonicne odnose sa partnerom kome pomazemo. Dom nam biva cistiji, okolina lepsa, mi zadovoljniji, otvoreniji za druzenja sa prijateljima i komsijama. Dakle, blagodat u mnogo cemu osim u teoretskom produzenju licnog zivota. Jes, ono nije neko fensi telesno vezbanje, mnogo je vise kul reci\"Bio sam u teretani! nego \"prao sam tepih u dnevnoj sobi\" ili \"riljao sam bastu\". Sve je to pomalo besmisleno, ici \"argatovati\" u prazno, a ostaviti haos u kuci, neporan ves, zapusten vrt da cekaju da im se vratimo kad se\" energetski napunimo\" na treningu.