Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Intervju

Veliki intervju Ljiljane Smajlović: Ja sam podnela ostavku, otkaz mi je dao Vučić

Moj otkaz su potpisale direktorke, ali mislim da sam otkaz dobila od Aleksandra Vučića. Nije fer da svaljujem odgovornost za nezakonit otkaz na direktorke. Ovo je potez vlasnika, i to onog koji ima zlatnu akciju. Zato bih rekla da iza mog otkaza stoji državni vlasnik, odnosno Aleksandar Vučić, ispričala je u ekskluzivnom intervjuu Nedeljniku, prvom posle smene, doskorašnja glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović
Razgovarao Veljko Lalić
Datum: 31/12/2016

Veliki intervju Ljiljane Smajlović: Ja sam podnela ostavku, otkaz mi je dao Vučić

Foto: Nedeljnik

Intervju s Ljiljanom Smajlović radimo u "Maderi". Nedelja je, rano ujutru. Došao sam ranije kako bih popio kafu i pročitao Politiku. Možda pronađem još neko pitanje, a i tradicija je. Nisam, naravno, želeo da je provociram. O ovom razgovoru dogovorili smo se u danu kada je podnela ostavku, a potvrdili ga u danu kada je dobila otkaz. Nije to više isto.

Dok pričamo o puču u Turskoj, čekajući fotografa, u potpuno praznom restoranu, za sto iza našeg probija se Slava Đukić. Dobijamo i svedoka ovog intervjua, prvog od kada je Ljiljana Smajlović po drugi put dobila otkaz u najvećim srpskim novinama.

 

Da li ste čitali Politiku poslednjih dana?

Stvarno nisam.

 

Znači, ne možete da odgovorite kako vam izgleda?

Ne mogu da odgovorim kako mi izgledaju novine, ali mogu da odgovorim kako mi izgleda činjenica da je vršilac dužnosti glavnog urednika prvi dan rekao da neće biti otkaza, ali pod uslovom  pod uslovom da niko nigde ne komentariše ono što se dešava u redakciji, što smatram nekom vrstom pretnje. Mogu da pričam kakva je situacija u redakciji nakon što vršilac dužnosti zatraži da se prestane sa objavljivanjem "pljuvačkih" komentara na sajtu. Što počinje javno ponižavanje mog zamenika, sjajnog novinara Batića Bačevića i drugih kolega.

Ovo je veliki potres. Retko se u istoriji Politike redakcija jednoglasno usprotivi menadžmentu. I sada svi strahuju od odmazde. 

 

Da li vam je nešto čudno na ovoj naslovnoj strani? (Pokazujem nedeljni broj Politike s karikaturom Dušana Petričića.)

Da, malo je mala karikatura.

 

Šta mislite, da li će Petričićeva karikatura preživeti ovo leto?

Stvarno ne znam. Mislim da hoće.

 

Aleksandar Vučić ne samo što je prećutao sve što se desilo sa Politikom nego je na neki način ponizio redakciju koja je tražila da se o razlozima moje ostavke  otvoreno razgovara na sednici Skupštine

 

Kada ste prvi put smenjeni sa mesta glavnog urednika, rekli ste da je to smena iz političkih razloga. Da li uopšte postoji bilo koji drugi razlog da se dođe ili ode sa čela Politike?

To je dobro pitanje, shvatam vašu konotaciju. Kada sam smenjena 2008, onda su kolege iz nezavisnih medija ponavljali reči Danice Vučenić: "Čekajte, Ljiljo, vi ste dovedeni politički i odvedeni politički." To je bio i stav NUNS-a. Kao, šta tu ima da se priča.

Ja mislim da novinar, ipak, mora da se ceni na osnovu novinarskog učinka, a ne zadnjih namera onih koji su ga zaposlili. Moraju da cene vaš rad, a ne njihove motive. I u prvom i u drugom mandatu, Politika sa mnom nije dobila mačku u džaku. Znalo se kako uređujem novine. Zašto je to odgovaralo u nekom momentu Aleksandru Vučiću - ne mogu da znam, ali sam u svakom trenutku znala kako ću da uređujem Politiku. I tako sam je i uređivala. To sam htela da kažem i te 2008. godine. I to i sada kažem. Nije lepo da se daju lažni izgovori kada se smenjuju urednici. Ne može 14 urednika na Radio-televiziji Vojvodine da bude smenjeno sa pola rečenice jer su tobož svi politički dovedeni. Svaki čovek, u svakoj profesiji, a pogotovo novinar, ima pravo na poštenu ocenu svoga rada. Kada bi političari i menadžeri imali više hrabrosti, onda bi morali jasno da kažu: "Ne sviđa nam se ova uređivačka politika."

 

Aleksandar Vučić nije dobijao nikakve poene što su državne novine bile najbolje novine u Srbiji. Niko mu to nije priznavao. Zato bih mogla da kažem da je ovo pobeda Majkla Davenporta, NUNS-a...

 

Pa očigledno im se nije sviđala...

Imala sam i ja tu dilemu. I zato sam htela da stvari isteram na čistac. Kada nemate podršku menadžmenta, kada vam raznim smicalicama zagorčavaju život, morate da se zapitate da li to rade s  podrškom vlasnika ili ne. Redakcija ima pravo na glavnog urednika koji ima podršku menadžmenta. U Politici je direkcija godinama vodila neku vrstu građanskog rata protiv redakcije ukidajući ovlašćenja urednika i radna prava novinara. Ja sam takvu situaciju zatekla kada sam se vratila 2013.

 

Ko vam je onda dao otkaz? Država je vlasnik 50 odsto, ali ima zlatnu akciju kada je u pitanju uređivačka politika. Da li to onda znači da vas je država smenila, odnosno Aleksandar Vučić?

Moj otkaz su potpisale direktorke, ali mislim da sam otkaz dobila od Aleksandra Vučića. Nije fer da svaljujem odgovornost za nezakonit otkaz na direktorke. Ovo je potez vlasnika, i to onog koji ima zlatnu akciju. Zato bih rekla da iza mog otkaza stoji državni vlasnik, odnosno Aleksandar Vučić. 

 

Zašto bi vas Vučić smenio?

To stvarno moramo njega da pitamo. Ja bih volela da ga neko to pita, ali vidite da ga ne pita. Aleksandar Vučić ne samo što je prećutao sve što se desilo sa Politikom nego je na neki način ponizio redakciju koja je tražila da se o razlozima moje ostavke  otvoreno razgovara na sednici Skupštine, organa upravljanja Politikom. Prošli put je rekao nešto u smislu, "ne čitam te novine, ali tamo mogu sve da posmenjujem." Rekao je i da ga jedne velike državne novine predstavljaju na najgore moguće načine, da će da se pobrine da one budu u Muzeju apsolutizma i diktature Aleksandra Vučića. Ja sam u toj ideji prepoznala loš propagandni potez Bebe Popovića koji je nešto slično radio u Crnoj Gori. Nedostojno je da premijer koristi Politiku u te propagandne svrhe, jeftine. Da fingira da on u Politici ima ozbiljnog političkog protivnika.

 

Nego šta ima?

Politika je dragulj srpskog novinarstva. Ona je jedna od retkih ustanova koje su nam ostale od davnina. Politiku treba čuvati kao malo vode na dlanu, a ne nipodaštavati je, potcenjivati, prećutkivati. Mene je Sonja Liht 2008. godine smenjivala pod tačkom "razno". Ja sam tada rekla: "Kad smenjujete glavnog urednika Politike, radite to pod prvom tačkom dnevnog reda." Nije tu bitan glavni urednik, bitno je da se ispoštuje Politika. 

 

Sada niste bili ni pod tačkom "razno"...

Sada se nisam našla ni pod tačkom "razno" nego sam prepuštena dvema anonimnim menadžerkama.

 

Sami ste rekli kako ste vi dokaz da u Vučićevoj Srbiji nema cenzure. Šta sad dokazuje vaša smena? 

To jesu moje reči. I sada kada o ovome govorimo, moram da odam priznanje Aleksandru Vučiću za nešto važno. On na mene nikada nije vršio pritisak. Javno je govorio da nije zadovoljan uređivačkom politikom, ali to smatram fer odnosom. Ja sam pristalica kritike novina. Pristalica sam toga da mediji jedni druge kritikuju. To je 21. vek u novinarstvu.

Aleksandar Vučić je kritikovao Politiku i meni to nikada nije smetalo, a iskreno, nije ni štetilo ugledu lista. Međutim, Aleksandar Vučić nije nikada pokušao da izdejstvuje da se o nečemu piše ili ne piše, ili na koji način da se piše. Nije se mešao u uređivanje Politike i nije pokušao da iskoristi svoju ogromnu političku moć za pritisak na mene. Ja sam samo morala da se zapitam u nekom trenutku da li to šikaniranje od direktorki zapravo dolazi od vlasti. Pokušala sam da s tim suočim Aleksandra Vučića, ali me je on svaki put uveravao da to nije tačno i da on smatra da ja treba da budem glavni urednik Politike i da ne treba da idem sa tog mesta. Na kraju više nisam znala šta je istina. Rekla sam i u ostavci da počinjem da se pitam da li je to poruka vlasnika i mislim da sam sad stvari isterala na čistac. Ovo je prava poruka vlasnika, taj otkaz.

 

Nedostojno je da premijer koristi Politiku u te propagandne svrhe Bebe Popovića, jeftine. Da fingira da on u Politici ima ozbiljnog političkog protivnika 

 

Kada vam je to poslednji put rekao?

Poslednji put mi je to rekao početkom ili sredinom juna.

 

Da treba da ostanete?

Da, da. Više puta sam rekla Aleksandru Vučiću. Kad kažem više puta, mislim na dva ili tri puta godišnje koliko smo se viđali. I obično je to bilo jer sam se ja žalila na ponašanje menadžmenta. On je, stvarno, više puta pomogao. Jednom je doneta skandalozna sistematizacija po kojoj su se lektori izmeštali iz redakcije. Mira Glišić Simić je imala tu opsesiju da sve izmesti iz redakcije kako bi uspostavila svoju vlast. Ja sam se tome, kada je reč o lektorima, žestoko usprotivila. I Aleksandar Vučić je pomogao.

Ja sam njemu, svaki put kada smo se videli, govorila: "Nije moj cilj da kidnapujem Politiku. Ona pripada državi. Ja je ovako uređujem, a ako to ne valja, mogu da dam ostavku, ti možeš da me smeniš, samo nemojte da se ponašate kao da sam vam ja otela novine."

 

I šta bi vam on na to rekao?

Znači, Aleksandar Vučić bi mi svaki put rekao: "Molim te, ti samo radi svoj posao, onako kako radiš." U nekom momentu više nisam mogla da znam da li to iskreno misli, ili promeni mišljenje kada razgovara sa Mirom Glišić Simić. Nekad sam se pitala da li mene zapravo prisiljavaju da ponovo odem kod premijera. Ali ja neću da idem stalno kod premijera. Ne mogu se tako uređivati novine. Vučić bi mi svaki put dao podršku, ali sam se ja svaki put pitala koliko vredi ta podrška. Konačno smo to isterali na čistac. I sada znamo da podršku Aleksandra Vučića ima Mira Glišić Simić, a ne Ljilja Smajlović. Ja ne umem drugačije da zaključim.

 

Ali zar vam nije bilo čudno što vam premijer kaže da nastavite tako da uređujete novine koje on želi da stavi u Muzej diktature?

Jeste. Mnogi su mi zamerili što sam se uvredila za taj muzej. Znate, ja sam uređivala Politiku tako da ona bude kuća pluralizma. U Politici je postojalo nešto što nije postojalo u tim nezavisnim medijima koje brane Majkl Davenport i OEBS. I ja sam smatrala da Aleksandar Vučić, Vlada Srbije, država Srbija treba da budu ponosni što Politika, čiji su oni vlasnici, tako izgleda. Međutim, takođe sam razumevala i frustraciju Aleksandra Vučića koji za to nije dobijao nikakva priznanja. Nikada Majkl Davenport nije rekao: "Najbolje novine u Srbiji su novine u vlasništvu države." To nije rekao ni OEBS, nije rekla EU, nije rekla američka ambasada. Oni žele medije koji će da opravdavaju njihovu politiku u svetu i njihovu politiku uslovljavanja prema Srbiji. Mene je to ljutilo, a Aleksandar Vučić očigledno kod njih nije dobijao nikakve poene što su državne novine bile najbolje novine u Srbiji. Niko mu to nije priznavao. Zato bih mogla da kažem da je ovo pobeda Majkla Davenporta, NUNS-a...

 

Mene je Sonja Liht 2008. godine smenjivala pod tačkom "razno". Sada se nije dogodili ni to, nego sam prepuštena dvema anonimnim menadžerkama

 

Zar to sad nije zamena teza?

Mislim da nije. Znate šta je najveći problem sa tim načinom vođenja javnog diskursa kako rade tobož nezavisni mediji. To je stalno guranje Aleksandra Vučića da zaista postane diktator. To je to što ja zovem politikom "što gore, to bolje". Ti centri moći jednostavno žele da oteraju Aleksandra Vučića u konfrontaciju, u radikalizaciju, da ga pretvore u Slobodana Miloševića. Nekad mi se čini da će možda i uspeti da ga odguraju tamo gde ne bi trebalo da ide. 

 

Da li se vi tako osećate zato što iza vas neće da stane ni Prva ni Druga Srbija? Videli smo kada je Olja Bećković ostala bez emisije da su bili protesti.

Dobro se osećam. Velika sam devojka. Tačno sam znala šta radim. Držim se istih načela svih ovih godina u novinarstvu. I mislim da je to bila i snaga Politike. Ovako se prave novine, da u njima ima pluralizma, različitih mišljenja. Te zapadne vrednosti nisu budalaština, to nisu prazne fraze. Samo je problem u tome što Majkl Davenport u Srbiji traži ono što se ne bi usudio da traži u Engleskoj. On ovde hoće da mediji ne osporavaju njega, da ne kritikuju njega i politiku EU, već da kritikuju ono što on hoće da kritikuje. Mi smo u Politici hteli da se ponašamo kao prave velike novine u pravoj suverenoj državi.

Ali ja nisam Olja Bećković, ja neću postati politički aktivista. Neću poći u krstaški rat protiv Aleksandra Vučića. On ima svako pravo da mu se ne sviđa moja uređivačka politika. I ima i pravo da traži urednika koji će vlasnicima više odgovarati.  

 

Aleksandar Vučić je kritikovao Politiku i meni to nikada nije smetalo, a iskreno, nije ni štetilo ugledu lista 

 

Kako vam izgleda kada vas brani Matija Bećković, a Olja Bećković ćuti?

Ni to mi ne smeta. Ja ni od koga ne tražim da me brani. Ljudi treba da rade ono u šta veruju. Olji se verovatno nije dopadala moja uređivačka politika. U stvari sigurno joj se nije dopadala. Ako joj se nije dopadala, zašto bi je branila. Znate, ja sam jednom prilikom molila Teofila Pančića da brani Svetlanu MekinA kada je dobila, takođe, jedan nezakonit otkaz, i on mi je iskreno rekao: "Ljiljo, ne pada mi na pamet da branim Svetlanu Mekina, meni se nikada nije dopadalo to šta ona piše. Ja sam smatrao da to ne treba da izlazi ni u Politici ni u Vremenu." I šta sad. Ja mogu da se ljutim na Teofila što on ne veruje u različita mišljenja, ali ne mogu da se ljutim na njega kada postupa u skladu sa svojim uverenjima.

 

A kako vam izgleda kada istim žarom Emir Kusturica brani vas u Politici i Vučića u srpskoj politici?

Emir Kusturica je jedan od ljudi koji su skupo platili taj komfor da govore sve što misle. Silno sam ponosna i na njega i na sve njegovo što sam u Politici objavila. A posebno na ovo što je sada rekao o meni. Mislim da on stvarno voli Politiku, njemu je stalo do ustanova kulture, do načela. To što on podržava politiku Aleksandra Vučića, pa čekajte, i ja podržavam politiku Aleksandra Vučića. Evo Aleksandar Vučić je povukao potez koji vidim da mnogi kritikuju. Srbija je primila dva zatvorenika iz Gvantanama. Pa ja sam ogorčena što niko ne brani taj potez. To je humanitarizam, To je ponašanje pristojne države. Ta dvojica siromaha, da su bili teroristi, Amerikanci bi ih davno osudili. Čemu služe države nego da pruže utočište nekome ko je maltretiran, mučen, ponižavan. Taj Gvantanamo je skandal. Ne vidim ništa pristojnije od toga da pomognete da se zatvori Gvantanamo. A ako time učinite uslugu američkom predsedniku, to je dodatna draž... 

 

Majkl Davenport u Srbiji traži ono što se ne bi usudio da traži u Engleskoj

 

Kao što vama uslugu sada čini Željko Cvijanović i brani vas u Politici?

Niste primetili kako me je branio Stanko Cerović. Taj tekst me je potresao, pošto nikad nismo razgovarali o tome, niti sam znala da tako misli. Počastvovana sam što me je branio Željko Cvijanović i nadam se da ovde nije bilo nečeg potcenjivačkog u odnosu na Željka Cvijanovića?

 

Naravno da nije. Pitam vas to jer kad pogledate celu svoju biografiju, sve novine u kojima ste radili, zar ne bi bilo prirodnije da vas brane neki drugi ljudi? Čak i iz Druge Srbije.

Mene je Druga Srbija uvek percipirala kao neprijatelja. Ja sam veliki protivnik podele na prvu i drugu srbiju. Ima nečeg zlokobnog u toj podeli, pogotovo posle Petog oktobra. Ne verujem ni u kakvu moralnu superiornost Druge Srbije. Moj postupak je, videla sam, branio i predsednik Srpske akademije nauka, koga Druga Srbija voli samo zbog onog jednog političkog stava koji deli sa njim. 

Dobila sam ogromnu podršku intelektualne  javnosti, bolju nego da sam prerano umrla. Malo se šalim, ali je to zapravo tačno. Znate, kada je Aleksandar Tijanić iznenada preminuo, na komemoraciji mu je govorio Slobodan Marković. Ja znam šta je Aleksandar Tijanić mislio o predsedniku Upravnog odbora RTS-a. Posle toga sam rekla svom advokatu: "Vidi, ako me sutra zgazi kamion, zapamti, zvanično ti kažem, neću niko da govori, ni na sahrani ni nigde." Strahovito sam počastvovana podrškom posle ostavke i nisam sigurna da sam zaslužila silne komplimente.

 

A ko vas je najviše razočarao od kolega?

Razočarana sam kada Dragoljub Žarković tvrdi da je skroman raspon ličnosti koje podržavaju Politiku kakvu sam pravila. Meni se naprotiv čini da je bogat i širok. Mislim da ni Aleksandra Mandića ni Leona Kojena ne možete ugurati u Prvu ili Drugu Srbiju. Žarković svakako zna da sam ja dobila ekspresni otkaz upravo da bi se zakopala ta suviše velika i široka podrška.

Ali moram da potvrdim jednu stvar koju je Žare rekao - ja jesam devedesetih u Vremenu našla utočište, pisala sam ono što sam mislila i htela, slobodno, iako su me ljudi koji su srce Vremena gledali kao strano telo. U tom delu Žarković je rekao istinu. Ovo ostalo... On je čovek kojem Mišković bitno pomaže da opstane i to je njegova sudbina.

 

Ja nisam Olja Bećković, ja neću postati politički aktivista. Neću poći u krstaški rat protiv Aleksandra Vučića

 

A kako vam deluju ti najžešći napadi iz redakcija u kojima ste proveli najveći deo karijere? Niste reagovali na pisanje NIN-a?

Čitala sam tekst tog Nikole Tomića i vidim da on siromah i ne zna da je NIN prvo kupio Ringijer, podučava me o Aksel Špringeru, koji se uključio nekoliko godina kasnije. On misli da je sve počelo kada je on došao u NIN. Mislim da je to tekst prostačkog tona, nedostojan NIN-a, ali ni na to nemam neku naročitu primedbu. To se moglo očekivati od sadašnjeg NIN-a, koji na 17 strana napravi intervju sa Sašom Jankovićem, da bi onda odbio da objavi pismo porodice mrtvog mladića. To ne da nije NIN u kom sam ja radila, to je anti-NIN, negacija onog NIN-a.

 

Zar na taj način ne napadate druge redakcije? Zar i NIN nije institucija? Da li mislite da nervirate ljude kada govorite da je samo Politika institucija? Zar ne mogu i novine koje nisu državne da budu institucija?

Kako da ne mogu. NIN je bio institucija. Ali mislim da sada nije institucija, on je privatizovan kako bi se uništio stari NIN. Možda će NIN ponovo da postane institucija. Znate, ljudi stalno govore kako je Politika imala padove. Jeste, Politika je imala padove, ali je barem imala odakle da padne. Neki koji se rugaju Politici uopšte nisu imali uspone.

 

Da li postoje novinari koji su "institucija"?

Postoje mnogi. I Dragoljub Žarković je, po mom mišljenju, institucija. U Politici postoji čitava nova generacija mladih novinara. Jelena Stevanović, Dragan Vukotić, Anica Telesković, Jelena Popadić, Višnja Aranđelović, Aleksandar Bojović, Dušan Telesković. To su sjajni novinari, oni će postati institucije.

Samo da vam odgovorim na ovo da li sam napadala redakcije. Ja sam predsednica Udruženja novinara Srbije, i moja je dužnost da štitim najviše standarde u novinarstvu, ali i da pošteno i otvoreno kritikujem novinare. To jeste razlog, naravno, zbog kojeg sam navukla animozitet kolega, ali to je  obaveza predsednika udruženja novinara i nekoga ko ima dugu novinarsku karijeru. Glavna privilegija u životu je da govorite ono što mislite i da ne brinete o tome kako će neko da reaguje, a pogotovo ne neko ko je u prilici da vam naškodi. To je definicija slobode.

 

Kada je Aleksandar Tijanić iznenada preminuo, na komemoraciji mu je govorio Slobodan Marković. Ja znam šta je Aleksandar Tijanić mislio o predsedniku Upravnog odbora RTS-a. Posle toga sam rekla svom advokatu: "Vidi, ako me sutra zgazi kamion, zapamti, zvanično ti kažem, neću niko da govori, ni na sahrani ni nigde."

 

U jednom studentskom listu rekli ste da zamerate ljudima što nisu spremni do kraja da stanu za svoje ideale. Vi ste sada stali. I kako se osećate? Ponosno ili iznevereno?

Vrlo ponosno. I ni najmanje iznevereno. Ja sam u stvari prijatno iznenađena kako je reagovala redakcija Politike. Gledajte, u Srbiji kad jednom izgubite posao u novinarstvu, imate veće šanse da postanete žrtva terorizma nego da ponovo dobijate posao. Kada su vam takvi izgledi, onda je sve što uradite da zaštitite neko svoje pravo i slobodu - herojstvo. Ja sam i porodično odgajana na nekom herojskom etosu... Ali nadam se da u tom intervjuu nije zvučalo kao da to očekujem od mladih novinara. Ne očekujem. Ljudi poput mene treba da stradaju zbog svojih uverenja.

 

Šta je vaše glavno novinarsko uverenje? Kako biste ga definisali?

To su te poslednje tri godine u Politici, koje su moje najbolje profesionalno razdoblje. Moje je uverenje da list ne sme ništa da krije. Da čitaocu mora da pruži i kontekst i pozadinu. Vi ste dužni da čitaocu Politike date čitav raspon političkog mišljenja u Srbiji, i da bez onog zadaha režimskog lista, ništa od njih ne sakrijete. Kao što smo pratili rušenje u Savamali. 

 

Šta znači voditi otvorene novine danas? Politika je davala prostor arhitektama da kritikuju "Beograd na vodi", a uprkos tome protestanti s patkicom došli su ispred Politike da zvižde zbog Hercegovačke? Je l' oni nisu vaši čitaoci? Ili je nešto drugo?

Mislim da neki jesu, a neki nisu čitaoci. Organizatori tog protesta su ljudi koji su na stalnoj vezi sa novinarima Politike, koji su stalno pozivali novinare naše beogradske rubrike, hvalili ih i govorili im da postavljaju prava pitanja. Ali njihovi protesti su politički protesti. Njih NUNS poziva da idu ispred Politike i RTS-a. I onda oni dođu pred Politiku, zvižde i pokazuju prst. Njihovi lideri su mogli da kažu: "Nećemo da zviždimo Politici, Politika je sjajno pokrivala ove događaje." To meni pokazuje jednu političku krstašku akciju.

 

Ja sam u Politici ostavila mnogo talaca, kao i 2008. godine. Moji taoci su svi pobijeni te 2008. dolaskom Mire Glišić Simić. Ona je očistila redakciju za Borisa Tadića, a sada se izgleda sprema da to isto radi za Aleksandra Vučića

 

A kako se oseća glavni urednik dok mu zvižde ispred zgrade?

Ogorčeno i preneraženo. Bilo mi je strašno stalo da što pre to kažem javnosti, čitaocima Politike. To je bio pokušaj davljenja i zastrašivanja Politike. Ako vi radite odlično posao, i ako je redakcija davala pošten i odgovarajući prostor svim tim događajima, onda je sve to jedna politička manipulacija. I to sam sutradan u uvodniku rekla.

 

Dosta pažnje je svojevremeno, u jeku kampanje protiv zaštitnika građana, izazvao jedan vaš drugi uvodnik u kojem ste se na neki način stavili na stranu tabloida? Šta danas mislite o Saši Jankoviću i toj kolumni?

U kolumni bih potpisala svaku svoju reč i uopšte ne mislim da sam se svrstala na stranu tabloida. Pružila sam podršku porodici koja je inače novinarska porodica. Strašno je neprofesionalno i neljudski ne dati nikakvu priliku toj porodici da postavi pitanje. Oni nisu imali priliku da postave pitanja, tu priliku NIN nije hteo da im dozvoli ni retroaktivno, ni u obliku pisma čitalaca. To je svetogrđe, ne samo o novinarski kodeks, nego o ljudske principe. To se mora reći. Kao što se mora reći da je ovo manipulacija žute patkice. Da je ta patkica istinska akcija zaštite građanskih prava, došla bi da zahvali Politici.

 

Šta vam je žao što niste uradili u Politici?

Žao mi je što nisam uspela da dovedem Muharema Bazdulja.

 

Ispalo je na kraju da je to vaš najveći sukob s menadžmentom, što niste uspeli da dovedete jednog kolumnistu?

I to jednog jedinog kolumnistu. Nisam zapošljavala, nisam otpuštala.

 

Ako vi sada kažete: "Ovo je cenzura", a pre niste videli da je ono bila cenzura, onda vi kao cenzuru prepoznajete samo drugačije političko mišljenje. Onda nije bitno kad Mihael Ringijer sleti u Beograd, kad otpusti glavnog urednika lista Alo! i ode na večeru sa Borisom Tadićem

 

Možda zato što ste znali šta se desilo vašim ljudima u prvom mandatu?

Hvala na tom pitanju. Ja sam u Politici ostavila mnogo talaca, kao i 2008. godine. Moji taoci su svi pobijeni te 2008. dolaskom Mire Glišić Simić. Ona je očistila redakciju za Borisa Tadića, a sada se izgleda sprema da to isto radi za Aleksandra Vučića. To je jedna stvar koja me je stvarno iznenadila. Da je to moguće. Meni je strašno što ta Druga Srbija danas govori o diktaturi i odsustvu slobode medija, a to ništa nije videla kada je Boris Tadić bio na vlasti. Najgore stvari u Politici desile su se u Tadićevo vreme...

 

Zar to nije neka vrsta licemerja? Ako pričamo o cenzuri, vi kažete kako je bilo kod Tadića? Zar nije bitnije da li je ima ili nema?

Ne, izvinite. Ako vi sada kažete: "Ovo je cenzura", a pre niste videli da je ono bila cenzura, onda vi kao cenzuru prepoznajete samo drugačije političko mišljenje. Onda nije bitno kad Mihael Ringijer sleti u Beograd, kad otpusti glavnog urednika lista Alo! i ode na večeru sa Borisom Tadićem. Ljudi koji u tome nisu videli ništa sporno, pričaju o cenzuri. To je licemerno. Slobodu govora ili imaju svi ili nema niko.

 

Ali je tada o vama mogla da priča Danica Vučenić?

To je tačno. Ja sam prećutana. Da je Danica Vučenić danas u novinarstvu, ne bih očekivala da mene brani, ali bih očekivala da se bori za Sašu Timofejeva. Ja se nekad pitam zašto je smenjen Dragan Bujošević. On je idealan za svako mesto u ovoj zemlji. On se ne buni ni za šta.

Ja sam, dakle, očekivala da će to biti prećutano i prećutano je. Ali nije važno. Imala sam sjajnu karijeru. Imala sam priliku da tri godine uređujem Politiku kako ja želim.

 

Basara je čovek klozetske metafore, ali istovremeno neko ko je prirodna publika Politike. On Politiku religiozno čita. Kad naterate nekoga da se toliko sroza kako bi vam naškodio, onda ste vi pobedili

 

Koja je razlika između vašeg prvog i drugog mandata?

U prvom mandatu sam imala podršku menadžmenta. 

 

Kako je onda ovo bolji period od onog prvog?

Nije mene ni tada niko pritiskao, ali ovaj put sam se vratila u redakciju u kojoj je u međuvremenu stasala jedna generacija koja je došla za vreme mog prvog mandata. Najlepša stvar u našoj profesiji je da imate dobar tim. Meni se desila ta čudesna sreća da radim sa ljudima sa kojima sam delila ubeđenje kakva Politika treba da bude. Zbog toga je ovo razdoblje posebno...

 

Čuvena je vaša zgoda sa tadašnjim savetnikom predsednika Nebojšom Krstićem i tim čuvenim intervjuom. Kako ste oprostili Krstiću, a niste Tadiću?

Ako mislite na to što sam Krstiću dala da piše u Politici, pa to je moje viđenje novinarstva. Dala bih kolumnu svakom ko ume dobro da artikuliše neko viđenje.

 

A Tadić? Da li zaista mislite da je to najgori period u istoriji srpskog novinarstva?

Ne. Nije najgori. Ali on nas je sve izneverio. Ja sam bila opozicioni novinar u vreme Miloševića, činilo mi se prirodnim da već zbog novinarstva moram da budem protiv njega. Mi smo u toj borbi protiv Miloševića mislili da će kad jednog dana opozicija dođe na vlast, sve biti drugačije. I onda ništa nije bilo drugačije. Iako ja i sada mislim da je medijska scena bolja od one kod Borisa Tadića. Sada ima opozicionih listova. 

 

Koji su to opozicioni listovi?

Opozicioni list je Danas. U Blicu možete da objavite vrlo oštre tekstove. Mislim da je N1 opoziciona televizija. Moram da vas podsetim da je Boris Tadić, kada je odlučio da podnese ostavku, napravio dogovor s glavnim urednicima da se to ne zove ostavka, nego skraćenje mandata. Sećam se da smo mi u UNS-u pričali da ne postoji šansa da to prođe. A onda smo gledali kako je disciplinovano prošlo u svim medijima, osim u Pečatu. Jedan jedini, Pečat.

 

Zar sada ne pričate kao Vučić? On kaže i da je Politika opoziciona?

Politika nije opoziciona. Politika je podržavala politiku Aleksandra Vučića. Bila je jedan pristojan ali borben, nacionalni list.  

 

Ne smeju novinari i političari da se druže. Koliko god nas uveravali da služimo istoj svrsi, naše uloge su  duboko antagonističke

 

Otkud ta ideja da se Politika proglasi za nacionalno dobro? Šta mislite, kako bi reagovali novinari Njujork tajmsa da im neko kaže da treba da rade u nacionalnom dobru.

Tu ne moramo ništa da mislimo, o tome nešto i znam. Kada je 2008. Njujork tajms došao u ozbiljan problem, kada se srušio njihov poslovni model, istog trenutka je senator Bendžamin Karden predložio zakon za spasavanje Njujork tajmsa kao javnog dobra koje ne sme da propadne bez obzira na profit vlasnika. Dakle, ako su Amerikanci u kolevci kapitalizma mogli da kažu da neće dozvoliti smrt nacionalne štampane stvari, onda ne vidim zašto se kod nas neko smeje istom predlogu samo zato što mu se ne uklapa u ideološke predrasude.

 

Njujork tajms je i danas privatna kompanija. Nije javno dobro.

I tada je bio privatna kompanija, ali je bio ugrožen, i smatraju ga nacionalnim blagom. Retke su velike novine. Nema mnogo nacija novine kao što je Politika. To nije moja tvrdnja, to je lako proveriti. Veliki list je čudo. Kada smo hteli da obeležavamo 100 godina od Sarajevskog atentata, moja ideja je bila da uporedo prenosimo tekstove iz Politike tog vremena i odgovarajućeg austrijskog lista . I zamislite šta smo otkrili: u Beču ne postoji nijedan list koji je izlazio 1914. Razumete li o čemu govorim? Ja više nisam glavni urednik, ali zar postoje ljudi koji se ne bi borili da takav list sačuva. 

 

Šta je najveći problem medija u Srbiji danas?

Mislim da je to besparica. Ali kad kažem besparica, ne mislim na to što menadžeri nemaju mnogo novca ili što je štampana industrija u krizi. Nego besparica u smislu potpunog omalovažavanja novinarskog rada. U Politici, za koju se Kurir borio ne zato što ona ima dugove, nego zato što ima ozbiljne prihode, novinari imaju, u odnosu na vreme kada sam prvi put bila urednik, manje godišnjeg odmora i svih drugih prava. Novinari Politike, kao kasirke u Maksiju, imaju samo ono što garantuje zakon o radu. Nemaju čak ni kolektivni ugovor. 

Kada sam sada došla u Politiku, pitala sam finansijsku direktorku koliki je budžet redakcije.  A ona mi je - kasnije sam otkrila da je i predsednik uprave "Beograda na vodi", dakle osoba od najvećeg državnog poverenja - rekla: "Vi ne razumete, te pare ne postoje,  ja tek moram da ih zaradim." Dakle, ona živi u uverenju da ona zarađuje taj novac, a da ga novinari samo troše.

 

Žarković je čovek kojem Mišković bitno pomaže da opstane i to je njegova sudbina

 

Vi ste sada otvorili tu priču o menadžmentu. Do pre nekoliko godina, a i devedesetih glavni urednici i novinari postajali su direktori novinskih kuća. Otkud sad ovo?

Slažem se. To je jedno ozbiljno pogoršanje. Mira Glišić Simić je došla iz Ceptera i u Politici radi onako kako se radi kod tajkuna, kad su prava radnika posredi. Ali to je počelo kod Borisa Tadića. tako se lome mediji i novinari. Ne mogu medijskim menadžmentom da se bave ljudi koji ne razumeju medije i preziru novinare. 

 

Postoji pravilo u stranim medijima da se glavni urednici menjaju na četiri godine, jer ukoliko si dobar urednik, onda si za četiri godine upoznao sve političare i establišment, a ako si loš, onda ne znaš nikog.

Ja sam strašno protiv fraternizacije sa političarima. Jedan od razloga zašto sam isforsirala ovakav ishod jeste zato što ne može glavni urednik Politike sa šeširom u ruci stalno da traži pomoć Premijera. Ne smeju novinari i političari da se druže. Koliko god nas uveravali da služimo istoj svrsi, naše uloge su  duboko antagonističke.

 

Antagonizam je možda još veći na spoljnom planu. Kada kažete da medijsku scenu ne diktira Zapad nego novac koji dolazi sa Zapada, da li to onda znači da bi bilo u redu da dolazi s nekog drugog mesta?

Naravno da ne. Mi smo u vreme Miloševića, vrlo naivno, maštali o tome kako će sve da se sredi kada dođu velike medijske korporacije, pošto na njih vlast neće moći da utiče. A onda je došao Ringijer, kupio NIN i glavnom uredniku NIN-a ponudio da bude pomoćnik novinara. NIN danas ima tri puta manji tiraž, uticaj i ugled.

Ja sam radila za Amerikance, bila sam konsultant u Ajreksu, ali sam uvek pisala ono što sam mislila. Ta moja kritika prema Zapadu je uvek bila tu. 

 

Na Zapadu, kad se promeni glavni urednik, on ostaje visoko plaćeni kolumnista, ili nešto slično...

Da, ovaj prostakluk se ne dešava u svetu. Kada je porodica koja je oduvek posedovala Volstrit džurnal prodavala svoj privatni list Rupertu Merdoku, javnost je upoznata sa svim detaljima. A ovde, u Politici, država daje pola organa upravljanja, pa ni to ne garantuje da građani imaju pravo da sve znaju o Politici.

 

U Srbiji kad jednom izgubite posao u novinarstvu, imate veće šanse da postanete žrtva terorizma nego da ponovo dobijate posao

 

Svetislav Basara danima seiri nad vašom ostavkom. S kim on ima problem - s vama ili s Politikom?

Basara je čovek klozetske metafore, ali istovremeno neko ko je prirodna publika Politike. On Politiku religiozno čita. Jednom sam citirala nešto iz Danasa, a on siromah nije umeo da nađe to u Danasu, pa je pripisao pogrešnom novinaru. Pitam se da li on Danas uopšte čita. Politiku, međutim, da li iz mržnje ili iz ljubavi, pasionirano čita. Tako da je on za nas dragocen čitalac. To što je čovek klozetske metafore, ne menja mnogo na stvari. To što on radi me ne uznemirava. I Basara je primer onoga o čemu sam malopre govorila - kad naterate nekoga da se toliko sroza kako bi vam naškodio, onda ste vi pobedili. Tako da ja njegove napade smatram vrhunskim laskanjem. 

 

Kako bi Tijanić danas reagovao na vašu smenu?

Tijanić je pred mladim novinarima na nekom kursu rekao: "Kakvu korist imaju čitaoci Politike od toga što je Ljiljana Smajlović objavila najspektakularniji intervju sa predsednikom Srbije? Nemaju nikakve. Bolje bi bilo da je taj intervju skraćen i da je Ljiljana Smajlović ostala u Politici." U tome se radikalno nismo složili. No ja sam njegov veliki poštovalac zato što je mojoj generaciji utabao put. Mi nismo bili politički istomišljenici, ali njegov raskošni talenat nikog nije ostavljao ravnodušnim.    

 

Kako vidite budućnost SNS-a, a kako Vučića?

Mi sad gledamo Džeremija Korbina, Bernija Sandersa, Donalda Trampa. Oni su odgovori na neka stvarna pitanja građana u tim zemljama. Mislim da je Aleksandar Vučić takođe odgovor na stvarno pitanje. Zato ja govorim o Borisu Tadiću. To u čemu nas je izneverio Boris Tadić, to je stvorilo Aleksandra Vučića. I on će na kraju da izneveri ljude, pošto je nemoguće ispuniti tako velika očekivanja tako velikog broja ljudi. U prvoj godini njegove vlasti,  čitav ovaj grad je mislio da bi se neki problem sigurno rešio kada bi Aleksandar Vučić samo znao za taj problem. I ja sam mislila da je dovoljno otići i razgovarati sa njim. I znate šta, on je tu veoma vešt. Ja sam posle svakog razgovora izlazila uverena da on  podržava to što radim u Politici. 

Sličan je fenomen poput Trampa, Sandersa, Korbina. Verujem i da će da bude dugovečan fenomen. 

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.