Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Istorija

Trampova revolucija: Gde je mesto američkog predsednika u istoriji 21. veka

Ovaj šoumen, majstor rizičnih ulaganja, svestan da se sticanje istinskih bogatstava krije u pravovremenom odustajanju od investicija i minimiziranju gubitka, pokazao je da radi vlasti svega može da se odrekne
Piše Čedomir Antić
Datum: 02/11/2018

Trampova revolucija: Gde je mesto američkog predsednika u istoriji 21. veka

Profimedia

Predvideli su ga scenaristi kultne animirane serije „Simpsonovi". U nedatiranoj budućnosti saradnici bude predsednika radi neke bezmerno važne odluke, a ćelavi, debeli čovek, bakarnog tena, bunovan prvo stavlja riđu mačku na glavu da mu služi kao perika. Smejali su mu se kao autsajderu koji nije ništa više od komedijaša, kada je 2000. vodio predsedničku kampanju kao nezavisni kandidat. Donald Dž. Tramp je novembra 2016. uspeo da postane 45. predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Posle nešto manje od četvrt milenijuma postojanja „zemlje slobodnih", dogodilo se još jedno čudo, čija je suština u stvari temeljna vrednost koja je severnoameričku federaciju učinila velikom - jedan običan čovek, milioner od rođenja, a milijarder sopstvenom zaslugom, uputio je izazov sistemu i pobedio.

Nije to bilo prvi put, niti je Tramp zaista bio autsajder. Zato ovo iznenađenje na prvi pogled ne bi trebalo da bude veće od izbora siromašnog dečaka bez oca za predsednika (1991) ili najnemirnijeg sina bivšeg predsednika (2000) ili sina migranta iz Kenije (2008). Taj uspešan izazov establišmentu bio je novost. U partitokratskim državama koje su najbrojnije u današnjem svetu, pa još ako je partija ljuštura koja skriva tirane ili oligarhije (kakav je slučaj u Srbiji), Donalda Trampa je ka Beloj kući vodio upravo neverovatan sled događaja. Kandidovao se kao što bi i svaki član Republikanske partije mogao. Započeo je kampanju izložen podsmehu i marginalizovan, u zemlji u kojoj međutim ne postoji nacionalna televizija sa značajnijim uticajem, niti medijski monopol vredan pomena. Rano je zavladao društvenim mrežama. Sjedinjene Države obilazio je ličnim avionom koji je podsećao na predsedničku leteću rezidenciju.

Profimedia
Profimedia

U zemlji koja se nije oporavila od velike ekonomske krize, rastrzanoj različitim politikama i pokušajima da za vreme dva mandata bude u potpunosti ozdravljena, ogrezloj konačno u neprekidne ratove i osuđenoj na globalnu samoću, on je nudio nešto radikalno novo. I zaista, sa lakoćom je pobedio dinaste i manjinske manekene iz svoje partije. U izbornoj kampanji, koja je usledila, obrušio se na Hilari Klinton, prvu ženu koja se približila predsedničkoj dužnosti. Pobedio je na čuđenje svih. Suprotno anketama. Uprkos tome što su ga uoči izbora, zbog jednog skandala, napustili mnogobrojni važni republikanci do tada jedva pomireni sa činjenicom da je izborio nominaciju. Opšti je utisak bio kako je u predsedničkoj debati ispao „slabiji" od bivše državne sekretarke. Širom sveta samo su ga u Ruskoj Federaciji i Republici Srbiji građani videli kao najboljeg kandidata za predsedništvo.

Pobedio je, konačno, zahvaljujući izbornom sistemu, iako je dobio nešto manje glasova birača od svoje protivkandidatkinje. Ipak, ostala je činjenica da je osim Kalifornije i nekoliko urbanih središta na istoku, narod u većini država pretežno glasao za Trampa. Iznenađenje je bilo veliko. Tadašnji srpski premijer Vučić već je bio išao na poklonjenje kod Hilari Klinton, javno se ponizivši u makabričnoj predstavi u kojoj se Srbija izvinjavala za zločin u Srebrenici, a oni koji bi makar trebalo da se izvinjavaju zajedno sa njom, ako ne i da sede u nekom stranom zatvoru, pokušavali da iz nje posle više od dvadeset godina izvuku političku korist. Tramp je pobedio, mada i danas traju nagađanja da je najstarija postojeća, velika svetska demokratija u kampanji doživela ruski internet-desant koji je presudno uticao na trijumf „The Donalda". Naš antropolog profesor Zoran Ćirjaković rekao je tih dana kako prvi put postoji jasan, jednostavan i lapidaran odgovor na razne strane diskvalifikacije „kulturno dekontaminirane srpske demokratije": „Mi našeg Šešelja nikada nismo izabrali za predsednika", uveravao je kroz osmeh svoje ekstremističke sagovornike.

Profimedia
Profimedia

Tokom prve trećine mandata koja se nedavno bila navršila, Tramp je neprekidno vodio izbornu kampanju i bez prestanka je bio izložen raznim aferama. Tviter kao da je postao službeni glasnik SAD. Od veza sa Ruskom Federacijom i smene velikog broja svojih saradnika do podmićivanja porno-glumice Stormi Danijels, sve kao da se urotilo protiv živahnog i koleričnog predsednika. Prijatelji poznatog američkog stručnjaka za bezbednost Džona Šindlera radovali su se kako se sve neće završiti impičmentom - već robijom. Ipak, jedan od predsednikovih biografa primetio je da je jedna od tajni Trampovog uspeha metodologija pozajmljena od helenskih bogova. Bilo da je kupovao kompaniju, soliter ili vodio državu, prvo bi razorio sve što je zatekao, a onda iz haosa i potcenjenosti stvarao nešto novo.

Kada je početkom juna 2018. navršeno 500 dana Trampove administracije, Bela kuća je sa ponosom objavila rezultate „500 dana američke veličine". Tvrdili su da je otvoreno tri miliona novih radnih mesta i da je nezaposlenost u SAD niža nego ikada od aprila 2000. godine. Uveravali su Amerikance da su smanjujući poreze uspeli da im vrate oko tri biliona dolara. Konačno, Amerika je statistički gledano postala sigurnija, a odnosi sa NR Kinom, Ruskom Federacijom, IR Iranom i Evropskom unijom, mada pokvareni, stavljeni su, kako mnogi veruju, na čvršće osnove.

Profimedia
Profimedia

Dugoročno, politika predsednika Trampa verovatno će Sjedinjene Američke Države dovesti u poziciju da se sukobe sa NR Kinom i da donekle izađu iz evropskih poslova. Sve to, kao i drugačiji odnos prema Ruskoj Federaciji, neprihvatljivo je eliti SAD i „dubokoj državi" koja je sa Trampom, posebno u za politiku Vašingtona „perifernim" delovima sveta (kakav je Balkan) vodila težak podzemni sukob. Kratkoročno, Tramp je postigao svoj cilj. Stabilizovao se na vlasti, ostvario većinu izbornih obećanja (mada ne i „Meksički zid", koji bi sprečio dolazak migranata). Ekonomski pokazatelji, a zbog toga je Tramp i pobedio na izborima, zasada su znatno povoljniji od svih katastrofičnih predviđanja.

Ovaj šoumen, majstor rizičnih ulaganja, svestan da se sticanje istinskih bogatstava krije u pravovremenom odustajanju od investicija i minimiziranju gubitka, pokazao je da radi vlasti svega može da se odrekne, i to lako kao intervjua koji je dao Nedeljniku. Kada je januara 2017. stupio u Belu kuću, imao je nešto više od 45% podrške. Pre tri dana, 15. oktobra 2018, podržavalo ga je 42%. U odnosu na minimalnu podršku koju je uživao sredinom 2017. godine (36,9%), to je rast. Izazov Trampovoj politici nastupa početkom novembra 2018. kada budu održani izbori za Kongres. Kako god to prošlo, neizvesno je šta će biti u sledećoj kampanji.

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.