Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

Toalet i psihologija: Kako se ponašamo tamo gde svi idu peške?

Privatnost odlaska u toalet nije oduvek bila tabu. U ranijim društvima, bilo je prijatno obavljati nuždu u društvu. Bio je to, da ne verujete, trenutak socijalizacije, čak vrlo poželjno iskustvo za ćaskanje. Stari Rimljani imali su javne toalete sa pedesetak školjki, tako da su građani mogli živo da tračare o poslednjoj cezarevoj frizuri ili o novom zatvaranju
Priredila Zorica Marković
Datum: 25/05/2018

Toalet i psihologija: Kako se ponašamo tamo gde svi idu peške?

Foto Profimedia

Možda je i urbana legenda, a ne istinita priča koju je moguće pronaći na netu: u svetskom sedištu kompanije Najk, tip je stajao za pisoarom, olakšavajući se, kada je ušetao legendarni Majkl Džordan i stao za prvi slobodni pored njega. I legende moraju da piške. Bio je to trenutak za doskočicu, i jedino što je anonimni gospodin uspeo da izgovori bilo je: "Ne mogu da verujem da mokrim pored Majkla Džordana!"

Nije bilo to tipično ćaskanje, niti je to bio razgovor sa nepoznatim, jer ko ne zna Džordana, a možda i nije bilo toliko neprijatno legendarnom NBA "letaču", naviknutom na gužvu svlačionice. Svakako, nije prijatno pisati o pisoarima, isto koliko nije prijatno deliti javni WC ili ćaskati sa nepoznatim u njemu, iako, kažu, ženama jeste lakše. Japanci ovu anksioznost od toaleta rešavaju WC školjkama koje čine sve da se zvuci i mirisi zamaskiraju i da biološki proces ostane nevidljiv, a decu socijalizuju vrlo popularnom knjigom "Svi kake".

Privatnost odlaska u toalet nije oduvek bila tabu. U ranijim društvima, bilo je prijatno obavljati nuždu u društvu. Bio je to, da ne verujete, trenutak socijalizacije, čak vrlo poželjno iskustvo za ćaskanje. Stari Rimljani imali su javne toalete sa pedesetak školjki, tako da su građani mogli živo da tračare o poslednjoj cezarevoj frizuri ili o novom zatvaranju. U rimskim kolonijama, toaleti su bili izvan kuće, ali poređani u polukrug, kako bi porodica mogla da provede kvalitetno vreme zajedno.

Od početka 19. veka, promena je došla sa ekonomskim razvojem, koji je i omogućio da se priušti, pa i poželi privatnost, ali i sa religioznom skromnošću koja se očekivala od tadašnjeg vernika. Tada je nastupila i anksioznost privatnosti. Ipak, ima i onih kojima privatnost nije obavezna: kao i u seriji "Patriot", gde se važni politički razgovori obavljaju za pisoarom, i američki predsednik Lindon Džonson voleo je da drži sastanke dok je obavljao veliku nuždu.

"Postoji veoma jaka tenzija između privatnog i javnog, koja mislim da ne postoji ni na jednom drugom polju", kaže profesor sociologije na Njujorškom univerzitetu Harvi Moloč.

Nik Haslam, autor "Psychology in the Bathroom" i profesor psihologije sa Univerziteta Melburn, objasnio je zbog čega osećamo stid i imamo potrebu za privatnošću još od najranijeg doba, i da je u pitanju evolutivna stvar.

"Deo toga sigurno postoji zbog činjenice da smo socijalizovani još od najranijeg doba da kontrolišemo 'izlučivanje' i da izostanak te kontrole jeste ponižavajuć i neprijatan. U vrlo ranom uzrastu naučili smo da je to nešto što radimo sami, iza zatvorenih vrata... Drugi razlog zbog postojanja tabua je potpuna adaptivna i evolutivna averzija na telesni otpad, što je povezano sa bolestima i kontaminacijom. Na nekom nivou uvek će postojati malo anksioznosti i gađenja tokom tog procesa."

Možda je paradoksalno, ali većina javnih toaleta danas ostaje bez privatnosti, i podrazumeva više poređanih pisoara ili kabina, vrlo čujnih najčešće. Aleksander Kira u knjizi "The Bathroom" objašnjava da se naše emocije o telu, polu, eliminaciji, privatnosti i čišćenju uvećavaju u ovom kontekstu "javnosti", koji uvećava gubitak privatnosti i naše strahove.

Fizičke granice postoje ne samo iz sanitarnih razloga već i kao zaštita od pogleda (iako ne od mirisa i čula sluha). Te granice nisu dovoljne, već ih mi pojačavamo sopstvenim ponašanjem, kako piše u studiji iz 1985. godine nazvanoj "Meanwhile Backstage: Public Bathrooms and the Interaction Order". Ako nema dovoljno fizičkih granica, onda postoji ponašanje koje postavlja takve granice. Ta studija potvrđuje zbog čega se onda ćuti kad se stane za pisoarom, ili ako se razgovara, onda se to radi isključivo sa prijateljem, ne sa strancem, zbog čega se kaže "izvinite" ukoliko upadnemo slučajno u zauzet WC, i zbog čega se ignoriše bilo koji zvuk ili miris. Zato što to želimo i za sebe - privatnost.

Ponašanje se, međutim, može prilično razlikovati u muškom i ženskom toaletu. Za žene to može da bude oslobađajući trenutak, a za muškarce vrsta anksioznosti koju neutrališu tako što "objektivizuju" onoga pored.

Sara Mur sa Univerziteta London je u studiji koju je objavio "British Journal of Criminology" 2012. godine proučavala ponašanje ljudi u dvadeset javnih toaleta. Intervjuišući žene, zaključila je da se one više žale na čistoću i kvalitet nego na anksioznost što nisu same, da su bile opuštenije, da su mogle da ćaskaju sa nepoznatima dok su čekale u redu, držale su vrata jedne drugima, delile šminku... Muškarci su pak bili u nekoj vrsti noćne more.

Njihova anksioznost u javnom WC-u često se vrti oko toga da će ih onaj pored gledati ili da će oni ugledati. Čak i ako je to samo percepcija, stvara anksioznost. Sara Mur kaže da muškarce to plaši, tj. čini da se uopšte ne osećaju prijatno zbog mogućnosti da su posmatrani i da im je ugrožena seksualnost. To može da bude samo percepcija, naravno, i kako kaže Murova, pretnja njihovoj muškosti. Zato se onaj stranac pored - ignoriše.

Vrlo poznata iako etički osporavana studija iz 1976. godine, u kojoj je istraživač postavio mali periskop u muški WC i posmatrao kako se ponašaju muškarci za pisoarom i kako to utiče na njihov učinak u toaletu, potvrdila je da razgovori u toaletu nisu poželjno ponašanje za muškarce koji se ne poznaju. Što bi nepoznata osoba stala bliže, duže bi bilo odlaganje početka mokrenja, a i manje bi se izmokrili. I kako je studija iz 1985. godine zaključila, neprijatnost blizine rešava se "nepersonalnim postupanjem", i "sused" se ignoriše kao da ne postoji. S druge strane, poneka rečenica može da se prozbori, uglavnom sa osobom koja se poznaje, čime se neutrališe neprijatnost. Pa čak i od dolaska Majkla Džordana.

 

 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.