Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Kultura

TNT: Zašto se toliko prepoznajemo u Alanu Fordu

Tajna grupa TNT je bila ideološki potpuno na liniji jugoslovenske partije. Oni nisu u cvećari podržali Brionski plenum i smenu Rankovića, ali njihova koncepcija se poklapala sa jugoslovenskim političkim putem - trećim putem. Ni Istok, ni Zapad
Piše Branko Rosić
Datum: 11/05/2018

TNT: Zašto se toliko prepoznajemo u Alanu Fordu

Profimedia

Priča sa stripom Alan Ford nema veze sa suzama i edicijom "žal za mlados'" jer je tajna grupa TNT priča desetina generacija. To mi se potvrdilo proteklog vikenda na roštiljanju u Krčedinu. U sestrinoj vikendici priređen je ručak, tačnije rasplamsavanje roštiljske vatre, a sve povodom dolaska mog sestrića na odmor u Srbiju. On je klinac i već dve godine živi u Londonu.

Tokom "uništavanja" reš pečenih svinja, pilića, "lavova" i "jelena" povela se priča o privatizaciji u Srbiji i klasnim razlikama. U jednom momentu moj sestrić je otišao na sprat i i vratio se sa stripom Alana Forda u rukama. Brzo je pronašao stranicu na kojoj je prikazan debeli vlasnik neke firme koji tlači zaposlene malom platom i ukidanjem socijalnih prava.

"Eto, to je Srbija".

Tako je samo jedna stranica Alana Forda objasnila srpsku tranziciju u kojoj bogati žderu zaposlene, ali za razliku od alanfordovskih "tajkuna" ne ubijaju vagu trocifrenom kilažom jer jedu salatu, a piju običnu vodu i, tu i tamo, krv zaposlenih.

Iako mi je mozak bio "nagnječen" od sagorelih mesnih prerađevina i lavovsko-jelenskih maligana setio sam se mog prvog Alana Forda koji mi je dao niko drugi nego otac mog sestrića, muž moje sestre, moj zet. Ne sećam se kako se zvala epizoda, ali pamtim da je na početku, tačnije na prvim stranicama bio prikazan odlazak Boba Roka i Alana Forda na neku plažu u "najvećem selu na svetu"- Njujorku.

I ta plaža bila je podeljena na dva dela. Jedan je pripadao bogatašima, drugi sirotinji. Alan Ford i Bob Rok su naravno bili na onoj peščanoj lokaciji rezervisanoj za sirotinju. A preko zida debeli, bogati matorci i njihova očešljana kenjkava deca koja cirkaju nešto vrlo slično "koka-koli" i to na cevčicu. I priznajem - nisam se primio na prvu loptu.

Ne branim se, ali neshvatanje Alana Forda bilo je posledica mojih godina. Bio sam klinac i više sam se zanimao za heroje nego antiheroje. Zagorova sekira koja, iako obla kao jaje, seče sve na putu, bila mi je privlačnija nego neka kubura trapavog Alana Forda. I Blek Stena u krznenom prsluku i Komandant Mark s krznenom kapom bili su mi moćniji od nekog nosatog omalenog odrpanca u plaštu škotskog dezena - Boba Roka.

Ali zakratko.

Malo je prošlo vremena od tog odlaska Alana Forda i Boba Roka na plažu i već sam bio zaražen kao da sam pomirisao neku laticu iz "Cvjećare", tog paravana najtajnije organizacije na svetu - grupe TNT. Navukao sam se na nosonju, Boba, Sir Olivera, debelog šefa... Prestao sam da verujem da se od nokauta superstarova Lunov Magnus stripa i Zlatne serije može zaspati na podu neke krčme. Počeo sam da gutam zetovu kolekciju čitajući Fransoa Miterana u originalu Francois Miterand. I ime velikog nemačkog kompozitora čitao sam kao Van Bethoven, jer u jednoj epizodi neki tip ulazi u bar, staje pred džuboks i kaže "Ludwig van Beethoven...? Da vidimo što zna taj mladac".

I taj hrvatski prevod bio je bitan sastojak neodoljivosti Alana Forda & co, a za to je zaslužan Nenad Briksi, koji je italijanski iz usta "Gangs TNT of New York" maestralno pretočio na tada zajednički (hrvatski) jezik. Priznanje Briksiju je stiglo od nikog drugog do Maksa Bunkera, jednog od dvoje "tatica" Alana Forda koji je rekao da je prevodilac za SFRJ uspeo da autentično "transportuje" crni humor na naš jezik. A kad smo kod jezika, zanimljivo je da je mnogim klincima iz Srbije prvo gledanje hrvatskog TV dnevnika prošlo uz opasku "Vidi ove, pričaju ko iz Alana Forda".

I to nije bio jedina spona ovog prostora i Alana Forda. Najveći fenomen sadržan je u rečenici italijanskog stručnjaka za strip Kamile Petruno:

"Ne mogu da shvatim zašto je strip serijal Alan Ford doživeo slavu samo u rodnoj Italiji i u bivšoj Jugoslaviji! Još manje razumem zašto se taj kult i do danas zadržao u zemljama bivše Jugoslavije, dok je u Italiji zaboravljen i pripada istoriji, generaciji moga oca".

Malo je onih koji su objasnili skoro pa lokalno dejstvu ovog stripa. Profesor na FDU Aleksandar S. Janković smatra da se obostrana ljubav možda zasniva na specifičnom bojenju običnog gubitnika sa margine društva, ističući da je popularnost Alana Forda među Srbima, Hrvatima i Slovencima spada u jedan od najvećih fenomena jugoslovenske pop-kulture. Inače, Janković misli da je to što je Alan Ford bio izgledom replika Pitera O'Tula posledica toga što je slavni glumac bio oličenje britanskog uglađenog gospodina.

"Verovatno je u pitanju Lorens od Arabije i potreba autora da se ismeje herojski aspekt ovog lika", smatra Janković.

Ali vratimo se na bivšu SFRJ i fenomen Alana Forda. U bivšoj Jugoslaviji se ponekad i kao adut neviđenih sloboda isticala i nesmetana konzumacija avantura Alana Forda. Navedeno je i da je strip zabranjen u Americi. Ali i tu dolazimo do logičnog objašnjenja kako su odrpanci iz njujorške cvećare postali podobni artikal koji je mogao da uz "Bitlse", farmerke i "koka-kole" prođe ispod rampe ideološke carine.

Tajna grupa TNT je bila ideološki potpuno na liniji jugoslovenske partije. Naravno da se ne radi o tome da su Grunf, debeli šef, Broj 1, Jeremija, pas Nosonja... plebiscitarno u cvećari podržali Brionski plenum i smenu Rankovića, ili Titovu nesvrstanu politiku. Ne, čak nisu nikad ni pričali o tome, ali njihova koncepcija se poklapala sa jugoslovenskim političkim putem - trećim putem. Ni Istok, ni Zapad.

U stripu se uvek udaralo po kapitalizmu. Njujorška buržoazija bila je sastavljena od debelih beskrupuloznih krvnika. Rudi Đulijani nije još na vidiku, pa ključeve Njijorka drže tri praseća gradonačelnika. Tu je i antipod Robina Huda, Superhik, đubretar koji otima od siromašnih i daje bogatima jer oni gumama "rols rojseva" ne prljaju grad, za razliku od ubogih odrpanaca u ritama.

Ali Magnus&Bunkerov strip je cepao i po Sovjetima. Zemlje istočnog bloka predstavljane su redovno preko diktatora s ruskim kapama. Isklesane fizionomije diktatora varšavskog ugovora, hladnije od januarskih pločnika Kremlja, pretakale su se u pojedinim epizodama i sa južnoameričkim generalisimusima. Alan Ford je "kidao" i Latinsku Ameriku u čijim je mnogim državama vlast bila u rukama vojnih hunti. Ordenje na uniformi i dobermani u dvorištu bili su slika kontinenta negde dole južno. "Svakom po zaslugama" bila je deviza stripa i svako je dobijao svoju porciju stripovskog olova. Zato grupa TNT nije bila problematična jugo-komunistima. S druge strane, narod je uživao u avanturama i "letio je jer strip vrijedi".

No cenzorima nije promakla epizoda u kojoj se grupa TNT susreće sa Titom, a Broj 1 ima šta da zameri Brozu.

Ipak, nastavilo se dalje i brojevi su stizali brže nego što je njujorški asfalt gutao Grunfov automobil. Alan Ford je postao omiljeni "kućni ljubimac". Debeli šef je bio niko drugi nego šef nekog socijalističkog gubitaša, Jeremija je ličio na našeg dedu, a svaki džukac u bloku bio je Nosonja. A koliko se grupa TNT zapatila na domaćem prostoru dovoljno govori podatak da su i prodavnice počele da dobijaju imena po junacima stripa pa je tako i jedna nazvana "Halo Bing". Nije poznato koliko je u nju svraćala inspekcija ili likovi iz ove službe nisu čitali Alana Forda pa im nije bilo do provere porekla robe u njoj.

I došle su devedesete. Hrvatski je postao strani jezik, sve se gasilo, ali ne i ljubav prema Alanu Fordu. Iako preporuka nije stigla iz Francuske 7, niti od Radoša Ljušića, a ni iz SANU, logično je bilo da se strip, u toj ratnoj deceniji, pojavi na srpskom jeziku. Ali to nije bilo to i zato pravi fanovi nisu odmakli od kupovine samo jednog, prvog, broja.

Ali simbolika Alana Forda nije prestala. Čak je bila jača nego ikad. S prvim mesecima tranzicije Alan Ford je dobio svoj pravi srpski, hrvatski, eks-jugoslovenski prevod. Tačnije, Alan Ford je počeo svoj pravi život. Sve je počelo da liči na strip. Otimanje od sirotinje da bi se dalo bogatima postala je srpska narodna radinost. Superhik se iz Njujorka preselio u neku od domaćih agencija za privatizaciju. I nije trebalo da upotrebi svoj opaki alkoholni zadah da bi društvenu imovinu pretočio u privatno vlasništvo. Nekadašnji socijalistički giganti pretvoreni su u cvećare iz stripa.

Zaposleni dolaze u njih mada odavno tu nema šta da se radi, a pogotovo kupi. Cela eks jugoslovenska privreda stala je u cvećaru iz Alana Forda. Čak su i bivši šefovi i dalje ličili na debelog šefa, samo bez zamorca Skvikija.

Zato je Alan Ford postao nezvanični deo eks jugoslovenske lektire. Jednostvano, postao je svakodnevni život. Tako sam se i pre neki dan, gledajući na televiziji emisiju o predstojećoj turističkoj sezoni, setio svog prvog pročitanog stripa Alan Ford. Ono, kad Alan i Bob Rok idu na plažu za siromašne odvojenu od peščane idile za bogataše. Kod nas je to bolje, ili bezbolnije izvedeno. 

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.