Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Nedeljnik

Srpska nauka o hrani: Zašto je ovo najuspešnija naučna oblast kod nas?

Ukupan naučni doprinos srpske nauke u svetskim razmerama u oblasti „Food Science“ čak je duplo veći od prosečnog udela naše nauke u svetskoj nauci. O svemu tome je za Nedeljnik govorio profesor Zoran Nikolić, sa Fizičkog fakulteta, koji godinama prati Šangajsku listu i najveći je stručnjak za naukometriju u zemlji
Datum: 19/10/2018

Srpska nauka o hrani: Zašto je ovo najuspešnija naučna oblast kod nas?

Profimedia

Hrana u našoj kulturi ima posebno mesto i oduvek je bila jedan od naših glavnih aduta. Žene znaju da je put do muškog srca preko stomaka, srpski domaćin hranom osvaja svakog gosta, ona je sastavni deo naše gostoprimljivosti, a pitanje šta ćemo da jedemo i šta jedemo jedno je od najvažnijih pitanja. Zato je nekako i prirodno došlo da su se preko hrane i naši naučnici koji se bave istraživanjima u oblasti „Food Science and Technology" (Nauka o hrani i tehnologija hrane) rangirali visoko. U ovom trenutku, naša nauka najjača je u oblasti nauke o hrani. Ukupan naučni doprinos srpske nauke u svetskim razmerama u toj oblasti čak je duplo veći od prosečnog udela naše nauke u svetskoj nauci.

Kada je u avgustu objavljena Šangajska lista 500 najboljih univerziteta u svetu na kojoj je Beogradski univerzitet (302) najbolje rangiran među univerzitetima u regionu, sporadično se spomenuo i plasman u oblasti nauke o hrani i tehnologije hrane.

Navedena oblast za univerzitete u Srbiji pojavila se na oblasnim Šangajskim listama kao najuspešnija i za Univerzitet u Beogradu i za Univerzitet u Novom Sadu. Visoka 43. pozicija u oblasti „Food Science and Tehnology" dobrim delom je uticala na plasmane BU. Ali to je samo jedan od razloga zbog kojih je nauka o hrani značajna za Srbiju.

Food Science" poslednjih godina doživljava procvat. To je bila praktično beznačajna oblast u svetskim razmerama pre 40 godina. Danas je to dinamična oblast koja dominantno povećava uticajnost u svetskoj nauci.

 

Mi imamo neke autentične proizvode sa ovog terena, kao što su surutka, načini prerade, konzerviranje i sušenje mesa, razvoj specijalnih bakterijskih struktura za pojačavanje vrenja 


Ovo je oblast u kojoj Srbija ima najveće šanse za uspeh. Sto posto sam siguran: najbolja oblast sada i u narednim godinama biće 'Food Science' za našu zemlju", kaže za Nedeljnik profesor Zoran Nikolić, sa Fizičkog fakulteta, koji godinama prati Šangajsku listu i najveći je stručnjak za naukometriju u zemlji.

Uhvatili smo korak sa svetom, a interesovanje za 'Food Science' u svetu poslednjih godina raste. Mi smo, kako god pogledamo, zemlja u kojoj sigurno najviše vredi poljoprivreda od svih privrednih grana. Po strukturi izvoza može se videti da preovlađuju sirovine - neprerađeni proizvodi, kukuruz, maline... Ono što nam nedostaje jeste efikasnija i moćnija prerađivačka industrija u oblasti hrane. Pokretanje takve industrije traži znatna ulaganja, a svakako u ta ulaganja spada i ulaganje u inovacioni sektor. Bazu inovacija predstavlja dobra naučna baza, koju sigurno imamo. Zato, vratimo se na početak i konstatujmo zašto je najznačajnija oblast istraživanja u Srbiji baš nauka o hrani i tehnologija hrane - to je oblast istraživanja koju najbolje poznajemo i gde do uzoraka i predmeta istraživanja najlakše dolazimo", dodaje Nikolić.

Na osnovu podataka iz referentne baze WebOfScience procenjuje se da blizu 300. 000 istraživača u svetu publikuje radove u toj oblasti poslednjih desetak godina. Srbija se po udelu nalazi na 46. mestu u svetu, a prve tri zemlje u svetu u ovoj oblasti su SAD, Japan i Kina (vidi tabelu). Ali ako bismo pogledali najuticajnije u poslednjih pet godina, Srbija se nalazi na još boljem 32. mestu ove liste, na kojoj prednjače mnogoljudne i visokorazvijene zemlje.

Najveći broj visokorazvijenih zemalja nema bolji per capita koeficijent publikovanih radova u odnosu na broj stanovnika", ističe profesor Zoran Nikolić.

Radovi domaćih istraživača u oblasti nauke o hrani i tehnologije hrane citirani su oko 23.000 puta i njihov ukupan h-indeks (indeks naučne kompetentnosti) jeste 60. po podacima iz referente baze WebOfScience. Nikolić objašnjava da je to relativno skromno u svetskim razmerama, ali treba napomenuti da je tek poslednjih godina ostvaren prodor naše nauke u ovoj oblasti, pa citiranost i h-indeks do sada nisu mogli da budu značajniji. Oko 2.000 istraživača u Srbiji publikovalo je radove poslednjih desetak godina u oblasti „Food Science", a procenjuje se da trenutno ima više od 1.500 aktivnih istraživača.

Oblast Nauka o hrani i tehnologija hrane je izrazito multidisciplinarna i povremeno u njoj publikuje rezultate izrazito veliki broj istraživača. Na godišnjem nivou u Srbiji više od 600 istraživača publikuje rezultate u navedenoj oblasti u više od 250 publikacija referisanih u bazi WebOfScience.

Hemičari su, recimo, prišli toj oblasti, pa se bave autentičnošću vina i dokazivanjem porekla, fizičari, koji se bave hladnom plazmom, proučavaju proces pakovanja hrane, radi se mnogo na razvoju tehnologije sušenja hrane... Mi imamo neke autentične proizvode sa ovog terena, kao što su surutka, načini prerade, konzerviranje i sušenje mesa, razvoj specijalnih bakterijskih struktura za pojačavanje vrenja, i to su samo neke od oblasti kojima se bave naši naučnici. Naši istraživači su uglavnom u analitici, ali ih ima i u modifikaciji hrane", pojašnjava profesor Nikolić.

Prednost ove oblasti je što se u istraživanje ne ulazi sa mnogo novca, a predmeti istraživanja su u našoj neposrednoj blizini. Zanimljivo za Srbiju je da su posle nauke o hrani, druga najbolje plasirana naučna oblast na Šangajskoj listi rudarske i mineralne sirovine, dakle opet nešto što je „stvar iz naše okoline".

Mi smo jaki u onim oblastima gde nam je uzorak u blizini i u tim oblastima treba da se razvijamo", kaže profesor Nikolić.

 

Oko 2.000 istraživača u Srbiji publikovalo je radove poslednjih desetak godina u oblasti „Food Science“, a procenjuje se da trenutno ima više od 1.500 aktivnih istraživača


Najznačajniji istraživač u Srbiji po broju i kvalitetu publikovanih rezultata iz oblasti „Food Science and Technology" ili osoba koja je jednim delom zaslužna za plasman na Šangajskoj listi jeste dr Marina Soković, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković".

Ona se bavi gljivicama i gljivama, fitohemijom gljiva, toksikologijom... Publikuje u proseku 10 rezultata godišnje u časopisima sa SCI liste u navedenoj oblasti, što je oko 40% njenih godišnjih rezultata. U navedenoj oblasti citirana je oko 1.300 puta od ukupnog broja od 4.200 citata i ima h-indeks u oblasti 19, od ukupnog njenog h-indeksa 29 po podacima iz referente baze WebOfScience. Nije jedina iz Srbije koja spada u prvih 1% istraživača u svetu u navedenoj oblasti", dodaje Nikolić.

Najznačajniji istraživač u oblasti nauke o hrani i tehnologije hrane u svetu je Dejvid Džulijan Meklemens, profesor na Univerzitetu Masačusets, Amherst. To je izrazito produktivan naučnik (h-indeks 123), a njegovih 1.200 i više radova citirani su skoro 63.000 puta. Zanimljivo je da su neki naši naučnici sarađivali sa njim kao autori u zajedničkim radovima.

A kako bi Srbija mogla da iskoristi činjenicu da je najveći prodor u nauci načinjen u oblasti nauke o hrani i tehnologije hrane, profesor Nikolić konstatuje da u Srbiji kompletna nauka retko završi sa rezultatom koji se ne primenjuje ovde u zemlji.

Naši rezultati i saradnja sa strancima najčešće dovode do dobrih rezultata koji se završe nekim inovacijama, patentima i komercijalizacijom na nekim drugim područjima", kaže ali dodaje da je nauka o hrani nešto što mi možemo da upotrebimo u svoju korist ako bi proizvodi mogli da dobiju bolje cene na svetskom tržištu.

Za istu količinu materijala ugradnjom tehnologije i pameti došli bismo do onog proizvoda koji je konkurentan na svetskom tržištu. Distribucija hrane u svetu zasnovana je uglavnom na tržišnim principima i da bi bila konkurentna mora da zadrži kvalitet. Priprema hrane je tržišna utakmica. Vi ne možete da igrate tržišnu utakmicu sa malinama koje su posle nekoliko dana u lošem stanju. Morate nekako da ih zamrzavate, hladite, konzervirate... Ne igrate tržišne igre sa neprepariranom hranom. Mi kao zemlja pucamo ogromne pare time što prerađivačku industriju nemamo na visokom nivou. Kako se odnosi naša privreda prema svetu, tako i nauka. Imate istraživače koji ne poentiraju patentima, licencama, pravima, inovacijama, tehnologijama i profitima. To na Zapadu stoji i to je jedan lanac u kojem neko profitira", konstatuje Nikolić.

Napominje da ne postoji jedinstvena institucija u Srbiji koja okuplja najkvalitetniji kadar u oblasti nauke o hrani, što je neophodno kako bismo odgovorili budućem vremenu. Za početak, trebalo bi da otvorimo multidisciplinarne studije u oblasti nauke o hrani i tehnologije hrane.

Jasno je da na pojedinačnim fakultetima postoje doktorske studije takvog tipa, ali bi bolji efekat za stvaranje veće naučne baze u zemlji bio kada bi takve studije zajedno organizovalo više fakulteta. Drugo, omogućiti stvaranje specijalizovanih inovacionih centara u kojima bi bila koncentrisana eksperimentalna oprema za istraživanja u navedenoj oblasti. Treće, stimulisati istraživačku populaciju u srodnim disciplinama da deo sopstvenih istraživanja posveti i navedenoj oblasti", zaključuje profesor Zoran Nikolić.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.