Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

Požuda je na prvi pogled, ljubav je da se gradi

Svakoga dana, milioni ljudi pitaju Gugl najrazličitija, pa i najteža životna pitanja. Jedno koje se izdvaja je: "Šta je ljubav?" Šta biste vi rekli da vas dete pita: "Šta je to ljubav?" A kada bi vas pitala odrasla osoba? Deluje li to čudno? U stvari, i nije nimalo čudno. Čudno je što uopšte više pokušavamo da nađemo odgovor
Priredila Zorica Marković
Datum: 25/01/2019

Požuda je na prvi pogled, ljubav je da se gradi

Foto: Profimedia

Eksperti kažu da nas zapadni ideal ljubavi konstantno baca u razočaranje. To je velika šteta, jer naša kultura voli romantičnu ljubav. U pitanju je ideja koja prožima pop muziku, romane, TV i film. Negde tamo, naš savršeni partner čeka da se sretnemo, i tako nastavljamo s teorijom za koju mnogi kažu da je upropastila brojne živote. Ali možda ljubav nije o "pravom". Možda filmovi Ričarda Kertisa - autora Love Actually - ne daju sve odgovore.

Svakoga dana, milioni ljudi pitaju Gugl najrazličitija, pa i najteža životna pitanja. Jedno koje se izdvaja je: "Šta je ljubav?" Šta biste vi rekli da vas dete pita: "Šta je to ljubav?" A kada bi vas pitala odrasla osoba? Deluje li to čudno? U stvari, i nije nimalo čudno. Čudno je što uopšte više pokušavamo da nađemo odgovor.

Ima mnogo odgovora na to pitanje, sasvim sigurno, kaže antropološkinja Ana Mejčin. Sva objašnjenja, prema njenom uverenju, treba da krenu prvo od biologije. U osnovi, ljubav pomaže vrstama da sarađuju. "Moramo da sarađujemo da bismo preživeli, opstali, učili, reprodukovali se i podizali svoju decu", kaže ona. "Romantična i roditeljska ljubav je u suštini neurohemijska nagrada za saradnju, što je kognitivno prilično teško". To je neka vrsta biološkog podmićivanja, prostim jezikom rečeno.

Ljubav je osnova životinjskog vezivanja, različita od požude ili seksualne želje.

Ali zaboravite na mit o ljubavi na prvi pogled, kaže Mejčinova.

"Požuda je na prvi pogled. Kada neko doživi požudu, njegova amigdala, taj drevni, centralni deo mozga odgovoran za emocije - oslobađa neurohemikalije dopamin i oksitocin. Dopamin je opšta hemijska nagrada, koja čini da se osećate euforično, toplo i motivisano da započnete vezu sa nekim. Oksitocin deluje tako da slabi vaše kočnice za zasnivanje veze."

Ovu privlačnost, objašnjava ona, pokreću svi oni fizički znaci koji odlikuju "dobrog partnera", kao što je idealan odnos struka i kukova od 0,7 kod žena ili izrazito simetrično lice.

Neurohemijski procesi ljubavi još su složeniji, i traju mnogo duže nego požuda. Kao i amigdala, ljubav uključuje neokorteks - deo mozga odgovoran za društvenu spoznaju. "Tu je sve smešteno: poverenje, empatija, planiranje budućnosti i pokušaj da se uskladi život sa osobom koju voliš", kaže Ana Mejčin.

Tokom ljubavi, mozak je preplavljen opijatom zvanim beta-endorfin. "Beta-endorfin stvara zavisnost", kaže ona. "Tako kada ste zaljubljeni u nekoga, vi ste zavisni od oslobađanja beta-endorfina koji lučite kada ste u interakciji s tom osobom. Kada niste s njom, to je kao da prekidate s drogom. Kao posledica, vraćate se po još jednu dozu."

Naša iskustva s ljubavlju pod uticajem su faktora koji su izvan spontanih emocija.

Džes Karbino, sociološkinja koja radi i za aplikaciju za pronalaženje partnera Bumble, kaže da način na koji tražimo ljubav jeste složen, ali da je "romantični mit" nazivati ga slučajnim. "Ljudi su veoma promišljeni kod traženja ljubavi", kaže ona. "Kada tražimo romantičnog partnera, na primer, veoma smo racionalni u vezi s tim koga tražimo na tržištu zabavljanja, i to zasnivamo na sopstvenoj fizičkoj privlačnosti."

Ona kaže da je tržište za zabavljanje oduvek postojalo u nekoj formi i da ga je pojavljivanje aplikacija za onlajn zabavljanje samo učinilo vidljivijim. "U teoriji, pre pojavljivanja onlajn zabavljanja, ljudi su spekulisali o tome šta je tržište, jer su mogli da vide samo njegove fragmente. Sada ste uključeni u različita tržišta onlajn - ne samo na "poslovnom" ili na religioznom "tržištu", već i na svakom dostupnom u geografskom radijusu, u okviru godina i pola koji tražite."

Vrlo je malo stvari koje nas toliko čvrsto drže vezane za sreću kao što su stabilnost i sreća u ljubavi. Može li nauka da nam pomogne da otkrijemo ljubav koja traje? Može li ljubav da se prenese iz srca u um? Čini se da se psihologijom bavimo da dobijemo odgovor na pitanje koje nas muči. Zbog čega volimo da lovimo nekog? Šta je to intrigantno privlačno u onima koje ne možemo da imamo? Da li je to ista formula koja važi i kod "crnog petka" i kod "ajfona"? To su pitanja na koja odgovaraju i portali i psiholozi, pokušavajući da umire tog duha prošlosti u nama. Ne, nije u pitanju trofej, ili promocija, ili parče popularne pice, pratioci na Tviteru, želja nas jednostavno zapali i zaključa u vakuumu.

Psiholog dr Ema Sepalja kaže da je sreća iščekivanja nekad najveći neprijatelj onih zaljubljenih, i naša potreba za lovom. Tu se malo razlikujemo od životinja.

"Mačka će loviti igračku-miša jer je to dobra prilika da aktivira sistem nagrađivanja u mozgu. Isto je sa nama", kaže Ema Sepalja koja se bavila našim duhovima. "Mi iskusimo preranu sreću. Drugim rečima, predviđanje željenog ishoda čini da se osećamo srećno."

U knjizi Autentična sreća, psiholog Martin Seligman opisuje priču o ljubimcu iguani koji odbija da jede, polako se izgladnjujući nasmrt. Sve do trenutka dok nije video svog vlasnika kako jede sendvič. To je bio trenutak koji je probudio iskonski zov u njemu, pa je navalio na tanjir sa hranom. Iguana bi radije umrla od gladi nego ne iskusila zadovoljstvo jurenja, lova i hvatanja hrane. Ta radost iščekivanja - koja postoji i kod ljudi i kod životinja - verovatno nam pomaže da preživimo i obezbedimo hranu za potomke.

"Ona nam takođe pomaže da ostvarimo mnogo kompleksnije i izazovnije ciljeve, obezbeđujući nam odlučnost, uzbuđenje i smelost potrebne da istrčimo maraton, završimo fakultet ili školu, ili tečno naučimo strani jezik. Uživamo u jurenju snova i mnogo više cenimo stvari za koje se pomučimo."

Ne postoji algoritam za ljubav, iako i naša iskustva i naša genetika utiču na ono što posebno volimo kod partnera. U svojoj knjizi Anatomija ljubavi, biološka antropološkinja Helen Fišer to naziva našom "ljubavnom mapom". Ona piše: "Kako odrastate, gradite svesnu (i nesvesnu) listu osobina koje tražite u partneru; onda, s vremenom i iskustvom, ta vizija idealnog partnera se kristališe. Lekovi ne mogu da promene ta sećanja, ta iskustva, taj mentalni obrazac."

Ta različita očekivanja i iskustva, nažalost, mogu da dovedu do neuspeha veze, kaže Ketrin Bedžanijan, konsultantkinja za veze. "Ono što vidim kao najveći problem nije obavezno to da se ljudi zaljube, već da održe ljubav", objašnjava. Ovi sukobi proizlaze iz različitih uzroka, vaspitanja naše porodice, na primer. "Recimo da ste odrasli u porodici gde se ljubav pokazivala davanjem poklona kada ste dobili dobru ocenu, tada je osoba iskusila darivanje kao izraz ljubavi. Druga osoba s drugačijim vaspitanjem može da shvati ljubav i kako se ona izražava na sasvim drugačiji način."

Iz teološkog ugla, Verner Dženrond, teolog na Oksfordu, kaže da nas "ljubav poziva na mnogo dublji ugao posmatranja".

On ističe da su svi oblici ljubavi ujedinjeni i definisani "izazovom drugosti" (drugi je suprotno selfu, sopstvu, sebi), i da ljubav uključuje angažovanje sa "drugosti" na najmanje četiri načina. "Postoji drugo ljudsko biće, u intersubjektivnom odnosu. Onda postoji naš odnos prema kosmosu ili univerzumu ili prirodi. Tu je i pitanje Boga ili krajnje stvarnosti - kako se možete odnositi prema radikalnom drugom? I najproblematičnija je naša veza sa samim sobom -- mogu li da volim sebe?"

Psihoterapeut Filipa Peri, autorka knjige Kako ostati normalan, kaže da naša potraga za ljubavlju ne sme da bude kao potraga za savršenim crnim pantalonama tokom šopinga. Jer malo nas će pronaći takvu "srodnu dušu" za doživotnu sreću u seksu i braku. Problem, kako kaže Perijeva, jeste previše mogućnosti izbora partnera, i to preko interneta. Ranije je bilo lakše obavezati se i onda se upoznavati narednih pedeset godina. Već dosta dugo, živi se u sasvim drugačijem sistemu. Ali nerazumljivo mnogo više ima onih usamljenih i zabrinutih šta će dalje.

"Strah da se načini pogrešan izbor češći je od straha da se ne napravi uopšte", kaže ova psihoterapeutkinja. "A s toliko mnogo alternativa i potencijalnih partnera koje je moguće izabrati, ljudi se nerado obavezuju. Umesto toga, oni nastavljaju da traže nedostižno savršenstvo. Potrebno nam je da razumemo da savršenstvo nije ljubav."

Šta je onda ljubav? "Važno je upoznavati nekoga veoma dobro, brinuti o njemu i imati podjednaku brigu od njega, i to može da postane savršenstvo, da postane ljubav, uprkos tome što niko od nas nije savršen."

Ljubav na prvi pogled ne mora da preraste zaista u pravu i dugovečnu ljubav. Čak ni intenzitet emocija nije pokazatelj da je u pitanju prava ljubav. Ali, kad se ta prvobitna hemija pretvori u dublji, recipročni odnos, koliko će ona trajati zavisi od, kako tvrdi psihoterapeutkinja Peri, od sposobnosti partnera da pozitivno utiču jedno na drugo. "Taj utisak da su dvoje ljudi potpunih stranaca idealni jedno za drugo na prvi pogled može da bude samo fantazija, ali može da preraste u stvaran odnos ako su u stanju da ga grade na način koji će učiniti da život bude lepši i bolji za oboje."

Opozit ljubavi zato nije mržnja već ravnodušnost, kaže Dženrond. "Mislim da ljudi to vide pogrešno. Mržnja je iskrivljena ljubav, ali je i dalje zainteresovanost i opsednutost drugim. Indiferentnost je opozit ljubavi jer ona čak i ne vidi drugog." Kao što Dženrond poentira, ljubav je relativna, raznolika i nije uvek uočljiva. Ima bezbroj definicija, zavisno od toga koga pitate. Ali verovatno je prava misterija kako se ove definicije uklapaju.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.